Beograd, 29. oktobar 2002. Negde oko ponoći. Slabo osvetljena ulica. Dva prijatelja se sreću u prolazu. Srdačno se rukuju.
KUM: A, Gero, Gero! Nešto si mi se pogrbio.
GERA: Rintao sam, brate. Ubio sam se od posla. Dežurao sam u Upravi kriminalističke policije.
KUM: Ma nemoj! Sinoć su mi priveli kuma tamo. Nije mi jasno zašto. Znaš ga: dobar je čovek.
GERA: Znam. Video sam ga.
KUM: Ma nemoj! Da li je nešto poručio?
GERA: Nije. Moglo bi da se kaže da nismo ni razgovarali.
KUM: Šta ti znači to „moglo bi da se kaže da nismo ni razgovarali“?
GERA: Nešto je smandrljao, ali nisam ga baš najbolje razumeo.
KUM: Od tebe, bre, nikada ništa normalno ne može da se sazna. Uvek nešto zatežeš.
GERA: Šta bi ti hteo?
KUM: Hteo bih da mi kažeš šta je tačno rekao.
GERA: Dosadan si kao čir na laktu. Nije rekao ništa naročito. Eto, ušao sam u kancelariju i rekao mu: „Zdravo, Mito bekrijo!“ Onda je on prdnuo i promumlao: „Zdrrravooo, Gerrrooo!“
KUM: Moj kum prdnuo na javnom mestu!?
GERA: Nego šta. Prdnuo je još nekoliko puta i pri tom se vućao i mlatio rukama oko sebe.
KUM: Ma šta kažeš!? Moj kum!?
GERA: Da, kad si zapeo da saznaš. A onda se bacio na pod i viknuo: „Ako vidiš moju ženu, reci joj... reci joj da su... da su me...
KUM: Bože, svašta!
GERA: Vala baš. Onda mu je krenula pena na usta. Kad već hoćeš da znaš, počeo je i da koluta očima. Kao da je skrenuo pameću.
KUM: I ti to pričaš mrtav hladan?
GERA: Pa kako da pričam?
KUM: To je sto posto epilepsija. Gledao sam to na filmu... mislim na penu... i na vućanje. Pokaži mi, molim te, kako je to radio.
GERA (vuća se i mlati rukama oko sebe): Evo, ovako.
KUM: Jesi li mu pomogao? Podigao si ga? Šta mi je, sumnjam u tebe. Sigurno si zvao lekara.
GERA: Nisam. Da zovem lekara zbog kese?
KUM: Kakve kese!?
GERA: Imao je običnu najlon kesu na glavi. Kesu za priznanje, kad si baš zapeo da znaš.
KUM: Pa jesi li je skinuo, majmune!?
GERA: Bilo je kasno!
Zavesa.
Napomena:
- Iste večeri u Upravi kriminalističke policije preminuo je i slikar Dragan Malešević Tapi.
Renowned cartoonist Hadi Heidari who contributes to several reformist newspapers and heads the website Persian cartoon (www.haditoons.com) was arrested in the capital Tehran on the evening of 22 October.
He was among several people arrested while taking part in a religious ceremony in honour of political prisoners, held at the home of Shehaboldin Tabatabai, one of the prisoners close to the reformist party, Participation. Some of them were released the following day but around a dozen others, including Heidari, were moved to Evin prison.
Heidari was cultural editor of the banned daily Etemad-e Melli. Editor of the newspaper, Mohammad Ghochani, a member of its editorial staff, Fayaz Zahed, and website editor, Mohammad Davari, are all still in prison.
Čitam ovih dana u novinama o uspešnom hvatanju narkodilera u našoj zemlji od strane domaće policije. Ćitam, pa mi neka milina oko srca što imamo tako sposobnu policiju. Najzad su policajci počeli da rade i ono za šta su plaćeni. Godinama imamo veliki broj ljudi u uniformi, a broj krivičnih dela je i pored toga u stalnom porastu. Običnom građaninu nije jasno da postoji toliki broj nerešenih slučajeva ubistava, nasilja, krađa, otmica, dilovanja drogom, švercovanja ljudima i ostalih krivičnih dela. Opasne godine življenja u Srbiji su se otegle, pa svaka uspešna akcija policije deluje kao melem na ranu. Rana je mnogo, a melem nam dele na kašičicu.
Elem, uspeh policije je utoliko veći, jer su nasi mafijaši stigli čak do Južne Amerike u svojim kriminalnim poduhvatima, što je najbolji znak da i pored svih dosadašnjih blokada, sankcija i zabrana onima s one strane zakona ne može ništa osim lisica na rukama da naudi. Jedino me plaši da se na putu čišćenja ove zemlje od svega sto ne valja ne nađe neki od partijskih drugova onih koji su počeli veliko čišćenje.
RUSI DOLAZE
Prođe i ta istorijska poseta. Srbiju je ovih dana iznenada posetio predsednik jedne od najvećih sila sveta. Dmitri Medvedev, predsednik Ruske federacije, bio je nekoliko sati u Beogradu, a za to vreme najviše posla imali su policajci u uniformama, a i oni u civilu. Mere obezbeđenja bile su podignute na najviši novo, a to su osetili i naši narodni poslanici koji nisu mogli da parkiraju svoja vozila ispred Narodne skupštine, niti da jedu u skupštinskom restoranu.Tolike žrtve naši poslanici nisu podneli otkako je u Srbiji uveden demokratski parlamentarizam.
Elem, uvaženi gost je posetio mnoga značajna mesta u našem glavnom gradu, a u Skupštini se obratio narodnim poslanicima. Čuli smo sve ono što smo odavno znali.Visoki ruski zvaničnik je delovao samouvereno, kao što i priliči predsedniku tako velike svetske sile, a naši političari su se utrkivali da budu što bliže tako važnoj politickoj faci. Na sve to, Medvedev se samo smeškao, verovatno jedva čekajući da se vrati važnijim pitanjima nego što su srpska.
Bilo kako bilo, posle ove posete, Rusi će nam opet dolaziti. Najčešće u gasovitom stanju! Pod uslovom da gas na vreme platimo.
WEEKLY INTERVIEW
Pravda, 24-25. 10. 2009. INTERVJU BRANA CRNČEVIĆ
U novom romanu „Čuvari pepela“ Brana Crnčević otkriva kako je Srbija dobila zapaženo mesto u svetskoj ludnici Poluokupacija Polusrbije
Ponudio sam čitaocima roman koji se može, ali ne mora, razumeti, kao parafraza Orvelove „Životinjske farme"
Brana Crnčević se, uprkos tome što je literatura njegov zanat, često i, čini nam se rado, meša u politiku što ga, kao i neke druge pisce, dovodi u opasnost.
Može mu se dogoditi da bude zaboravljen kao političar a zapamćen kao pisac, ali, avaj, može mu se dogoditi i obrnuto. Piscu nikada nije prijatno da bude zaboravljen kao pisac, a zapamćen kao političar. Pravda je, ne bi li bila, kao i uvek, pravedna, razgovarala sa obojicom. Nek se Brana dogovori sa Branom do čega mu je više stalo. Jedno pitanje političaru, drugo piscu, jedan će sigurno popustiti i opredeliti se za ono što mu je važnije.
Politika ili literatura
• Gospodine Crnčeviću, rešili smo da našim čitaocima, uz Vašu pomoć, pokažemo do čega Vam je više stalo, do literature ili do politike. Kad biste, ne daj Bože, potegli na jednog od vas dvojice, ko bi preživeo?
- Nikada nisam dobio slično pitanje. Kad bi ovo bio kviz, zamolio bih da zamenite pitanje. Ali, šta je tu je. Davno sam zapisao aforizam koji prizivam u pomoć: „Nikada se ne bih ubio, ima mene ko da ubije“.
• Borisa Fakhmenljikova glavnog junaka vašeg novog romana „Čuvari pepela“, opisali ste kao ludaka među sumnjivo normalnima i normalnog među navodno ludima. Čini mi se, to može biti svaki Srbin. Zar ne?
- Srbi nisu, kao što se čuje odavde i odande, lud narod; ali istina je da su pokušaji da se Srbi slude projekat svetskih razmera. Uzalud vičemo; ludi smo, ali ne tako ni toliko koliko vi kažete! Boris Jegorovič Fakhmljeljnikov,junak mog romana, rođen je u Pravdi. Počeo je da živi u novinama, ali tu mu je postalo tesno. Zbrisao je u roman, tamo je komotnije. Umreti u novinama, postaje banalno. Boris Fakhmljenkov je ambiciozan, rešio je da, kad se već umreti mora, umre u svom romanu. Ponudio samčitaocima romankoji se može, ali ne mora, razumeti, kao parafrazaOrvelove„Životinjskefarme".Orvel je svoju farmu napisao kao bajku o istočnom jednoumlju. Boris Jegorovič Fakhmljnikov je otišao korak dalje, on dokazuje da jeglobalizam pokušaj da se „životinjskefarme"zapate na svim kontinentima, posebno u Srbiji.
Roman bez distance
• Gospođe iz raznnh NVO vam pripisuju značajnu ulogu u političkim dešavanjima, od Slobe pa naovamo. Da li preteruju?
- Gospođe iz NVO me tu i tamo, pomenu. Nađem ponekad svoje ime u nekakvim njihovim analizama i saopštenjima. Kadikad mi se čini da su mi te gospođe, čak, malčice naklonjene. Zavidim junacima njihove proze koje optužuju više nego mene. Ljut sam na njih, ne primećuju me. Uzvraćam na isti način, retko ih primećujem. Ovde onde, ali samo kad moram, pominjem ih u novinama, i kajem se: šta mi je to trebalo!?
• Vaš izdavač, IGAM, najavljuje „Čuvare pepela" već na koricama knjige kao roman-bajku Koliko u toj bajci ima autobiografskog?
- Nema pisca koji ne bi voleo da svojoj najnovijoj knjizi, onoj koja još miriše na štamparsku boju, pripiše poseban značaj.Evo, i ja neću odoleti! Pisao sam „Čuvarepepela", grozničavo brzo, uplašen da knjigu neću završitina vreme. Sad, ili nikad!Prohtelo mi se da napišem roman bez distance, roman koji je rođen kad i ja, a završava se juče. Ako je to autobiografska crta, neka bude. Pozajmljivao sam ono što znam i mislim, svim junacima svog romana, a oni su, odjednom počeli da pozajmljuju jedni drugima ono što govore i misle drugom. Nije moje da sudim o vrednosti sopstvene knjige, ali usuđujem se da kažem: značajna je već i po tome što sam se plašio da me nešto ili neko ne zaustavi, da ću umreti ne napisavši je. Kao što vidite, živ sam!
Ugovor sa đavolom
• Priznajete li da su političari najinspirativniji za ovakve bajke?
- I jesu i nisu. Budući da sam, kao i svi ljudi koji se bave javnim poslom, između ostalog i politička životinja, pišući „Čuvare pepela", bio sam svestan istine da sam, ponekad grubo, ponekad ironično, baveći se novinama dovoljno umešan u politiku. Pokušavam da, koliko je to u ovom bljutavom veku moguće, budem otmen. Kad pišem o srpskim državnicima nazivam ih v. d. srpskim državnicima, kad pišem o Vladajućoj koaliciji opisujem je kao Koaliciju za razumevanje poluokupacije, kad mislim o sebi i vama kao novinarima vidim obojicu kao v. d . novinare. To mi je, budući da sam skroman, dovoljno za opis domaće političke scene. Pišući „Čuvare pepela", pokušao sam da opišem veću scenu od političke scene Srbije. Znam kakva je Srbija u kojoj živim, Boris Jegorovič Fakhšćenikov je ambiciozniji od mene, on u romanu želi da otkrije kakav je svet u kom Srbija tavori.
• Još se, vidim, držite dobro. Nadživeli ste Pavelića, Nedića, Tita, Slobu, Đinđića.. Kad sa političke scene, pritisnuti godinama, odu Toma Nikolić i Alvksandar Vučić koga ćete podržati?
- Zanimljivo i u meri zajedljivo pitanje. Osećam se kao da ste me katapultirali iz aviona, onako bez padobrana. Ne samo zbog toga što sam član predsedništva Srpske napredne stranke, ne verujem da će gospoda Nikolić i Vučić, pritisnuti godinama, otići sa političke scene neobavljena posla. A ako obave posao, svejedno mi je ko posle toga...
• Nisam imao nameru da povredim Vaša stranačka osećanja. Znam da ste, budući da ste pisac, sposobni da budete nadstranački raspoloženi. Vratimo se „Čuvarima pepela". U vašem novom romanu ima i pedagoški pretećih priča o svakojakim ugovorima sa đavolom. Ima li tu ličnih nskustava? Kakve su reakcije čitalaca? Prepoznaju li se?
- Literatura je, čak i kad nije faustovska, često ugovor sa đavolom. Ipak, svi književni ugovori sa đavolom nisu valjani ako Bog ne oprosti stvaraocu govor sa vremenom u kom živi i ne odobri njegovo delo. Bog je, čak i ako ste ateista, čak i kad ste đavolov sluga, ipak jedini pastir stada u kom ste, za života, bili ovca? Čak i oni pisci koji bogohule i bleje u slavu đavolovu, ipak služe Bogu. Uzalud sklapate ugovor sa đavolom, vaša knjiga, ako Bog tako ne odluči, umreće zajedno sa vama, a ako previše blejite, čak i za vašeg života. U knjižarama i bibliotekama koje su, nekad, bile crkve literature, čitalac birka knjige koji su imale sreću da, ne bez Božje pomoći, nadžive svoje stvaraoce. Uđeš u knjižaru i obraduješ se, mrtav pisac, a živa knjiga! Događaju se i obrnute stvari, pisac je živ, a knjiga je mrtva! Božansko poreklo umetnosti je van svakog spora, đavo ponekad u to umeša svoje prste, ali Bog je u stanju da skine otiske đavolovih prstiju sa umetnosti opraštajući piscu grehe koje je učinio udvarajući se đavolu, ili, još tačnije, vremenu u kom živi. Pišući „Čuvare pepela", osećao sam da mi đavo duva za vrat, otuda moj strah da neću stići da završim rukopis. Ugovor sa đavolom ipak je ništavan, Bog mi je odobrio da završim rukopis, neka mu je Slava i Hvala. Od čitalaca „Čuvara pepela", ne očekujem da se prepoznaju, dovoljno je da prepoznaju vreme koje opisujem.
„Bitku za obraz smo izgubili, sad prelazimo na odbranu dupeta!"
Boris će opstati
• Koliko, kao član Predsedništva, utičete na politiku Srpske napredne stranke? Da li SNS, ili već bilo ko, može da donese promene koje će unormaliti Srbiju?
- Hteo ne hteo, priznajem da pitanjima „toplo", „hladno", dobro obavljate posao v. d. novinara, biće da i vi imate ugovor sa đavolom, ali i ja sam v.d. novinar i razumem vašu nameru da na moj i svoj račun zabavite čitaoce Pravde. Srbija će, kao što obojica znamo, dobila zapaženo mesto u svetskoj ludnici, proglašena je nenormalnom. Doktori, vrači, parapsiholozi, politički epileptičari, i ko sve ne, trude se da na svetskoj političkoj sceni dokažu da su velike države, malčice nenormalne, a male države opasno lude i agresivne. Zbog toga Srbijom vlada Koalicija za razumevanje poluokupacije, a poluokupiranim građanima se sugerira da je sloboda skupa roba i da su srećni što žive, makar i ovako kako žive. Ne znam koliko kao član Predsedništva utičem na politiku Srpske napredne stranke, ali siguran sam da će SNS uticati na političke događaje u Srbiji.
• Vidim, zapazili ste da mučim i Vas i sebe gemišt pitanjima. Kao čitalac zainteresovan sam za „Čuvare pepela", a kao novinar za vaše političke stavove. Ko je i šta je Boris Fakhmeljnikov, glavni junak vašeg romana? Da li je on izmišljena ili stvarna osoba? Verujete li da će vas junak vašeg romana nadživeti.
- Ako Bog da, hoće! Ako bude obrnuto, moj život je bezvredan. Nesrećna je poezija u kojoj pesnik živi duže od svojih pesama. Preživele pesme jedina su slava pesnikova. Danak koji umetnik plaća vremenu đavolji je porez. Bog ako mu je po volji oslobađa umetnika od đavoljeg poreza.
Potraga za grobom
• Vlast hapsi omladince iz "1389" i „Obraza", vrši pritisak na medije, a G 17 otvoreno preti Kuriru i Pravdi... Da li grešim u proceni da takva panika najavljuje pad ove diktature? Kako objašnjavate haos u kome su mediji puni priča o „Povorci ponosa" i potrazi za grobom Draže Mihailovića, i čemu služe takve stvari?
- Gubim literarnu bitku sa vama, gospodine Popoviću. Ne znam u kojoj meri ovaj razgovor može povećati moj politički prestiž, a da pritom ne smanjim svoj književni ugled. Ali, šta je tu je! Ne priliči mi da se ovim godinama bavim aforizmima ali dopao mi se aforizam koji mi je poslao neki, verujem mlad, Anonim. On kaže: „Bitku za obraz smo izgubili, sad prelazimo na odbranu dupeta!" Inače, mislim da ne grešite u proceni da je panika uvek uvod u promenu režima, ili, kako vi kažete „pad ove diktature". Zgodna misao. Po novom Zakonu o štampi diktatura bi se morala uvrediti da bi vas tužila sudu, a još se nije dogodilo da diktatura bude uvređena. Što se traganja za grobom Draže Mihailovića tiče, traganje za istinom o njegovom grobu obavljeno je i u „Čuvarima pepela". Mislim da bi naš razgovor valjalo završiti odlomkom „Čuvara pepela , kao omaž literaturi koja se, u novinskim intervjuima sa piscima, često zapostavlja.
Fakturisane pretnje
Poavda je, kao što znate, izložena svakojakim pretnjama. Ako odlomak iz "Čuvara pepela" može da dovede Pravdu u veću opasnost od ove koja nam je već fakturisana, sa zadovoljstvom ćemo ga objaviti u ovom broju, kao prilog intervjuu, ili u sutrašnjem broju, kao omaž "Čuvarima pepela" koji su, rekli ste, rođeni u Pravdi.
P. Popović
Doktori, vrači, parapsiholozi, politički epileptičari, i ko sve ne, trude se da na svetskoj političkoj sceni dokažu da su velike države, malčice nenormalne, a male države opasno lude i agresivne.
Brana Crnčević
Svet satire u satiri Sveta
Majedeh Motalebi -IRAN
AFORIZMI:
All kings need a crown to reveal their kingdom. Yet beggars are needless of any symbol.
Svi kraljevi trebaju krunu da označe svoje kraljevstvo. Prosjacima, pak, ne treba nikakav simbol.
Man wears the most elegant and expensive clothes. He has forgotten all that nakedness beneath his clothes.
Čovjek nosi najelegantniju i skupu odjeću. On je zaboravio svu tu golotinju ispod svoje odjeće.
Wisdom is like a landlord; once the house is left behind; there is no guarantee for the safety of its belongings.
Mudrost je kao vlasnik zemljišta i kuće - jednom kada sve ostavi iza sebe, ne postoji jamstvo za sigurnost svoga vlasništva
In today’s world humans are bought; or else they buy others themselves; a trade with wealth, property and supporting bank notes. What a tragedy!
U današnjem svijetu ljudi su kupljeni, ili oni kupuju druge – trgovina bogatstvom, imovinom i pratećim bankovnim notama. Koja tragedija!
Once you enter school, you realize you know nothing. And when you graduate from the highest academic rank, you are amazed by your own lack of knowledge. You’ve understood it right in both cases.
Nakon što pođeš u školu, shvatiš da ne znaš ništa. A kada diplomiraš sa najvišim akademskim rangom, ti si izvan sebe oduševljen svojim neznanjem. Odlično ste sve razumjeli u oba slučaja.
It is much easier to bear the pain of a scorpion’s sting than to bear the pain of a man’s sarcastic remark.
Puno je lakše nositi bol škorpionske žaoke nego podnositi bol ljudske sarkastične primjedbe.
Nothing delays the recovery of a patient as much as visiting him.
Ništa ne odgađa toliko oporavak pacijenta kao posjeta njemu.
Do you know ahead? It is the place where has always a direction. We go towards it, we get close by, it goes far away.
Da li znate šta znači NAPRIJED? To je mjesto koje uvijdk ima smjer. Idemo prema tome a kada dođemo blizu, NAPRIJED ode daleko.
Most of the prisoners were imprisoned for too much freethinking.
Veliki broj zatvorenika je zatvoren zbog velike količine slobodoumnog razmišljanja.
Writers have always been murdered. In the past through burning lead and now through hunger. I don’t like gradual death.
Pisce u uvijek ubijali. U prošlosti kroz spaljivanje a danas kroz izgladnjivanje. Ne dopada mi se stepenovana smrt.
I shall tell you a great secret my friend. Do not wait for the last judgement, it takes place every day.
Reći ću vam veliku tajnu moj prijatelju. Ne čekajte sudnji dan, jer...on se dešava svaki dan.
World satire in satire of the world
Majedeh Motalebi -IRAN
Pisac, slikar i ilustrator, rođena 1985 u Teheranu, Iran.
Ona je dobila Diplomu ilustratora od IUFS-u u Rusiji, a diplomirala je Likovne umjetnosti u LOTUS-u, Engleska.
U Teheranu je studirala teologiju, religiju i misticizam. Učestvovala je u časovima učenja pisanja drame kao i sudjelovala u učenju pisanja scenarije održanim od strane Hiva-Film.
Počela je pisati 1999.g. kada je bila mlada osoba i do sada je objavila mnoštvo radova.
Njene knjige su:
1. Putem i uz put
2. Demonski um
3. Kraljica, Zoroasterova usvojena sestra
4. Prevlaka na opravci
5. Kako se ludi smiju tragediji
6. Komad ugodne muzike u teološkom sistemu
7. Siromašna žena Istoka u slikama
8. Kad žena piše
9. Ja sam uzela utočište kod Boga od sotone
10. Ja sam sentimentalna žena
***
The truth, as the light, makes blind.
Istina, kao i svjetlost, čini slijepim.
Don't walk in front of me; I may not follow. Don't walk behind me; I may not lead. Just walk beside me and be my friend.
Ne idi ispred mene, možda te neću slijedti. Nemoj hodati iza mene, možda te neću voditi. Samo hodaj pored mene i budi moj prijatelj.
Man is the only creature that refuses to be what he is.
Čovjek je jedino stvorenje koje odbija da bude ono što jeste.
Nobody realizes that some people expend tremendous energy merely to be normal.
Nitko ne shvaća da neki ljudi potroše ogromnu energiju samo da bi bili normalni.
Integrity has no need of rules.
Poštenju nisu potrebna pravila.
Those who write clearly have readers, those who write obscurely have commentators.
Oni koji pišu jasno imaju čitatelje, oni koji pišu obskurno imaju komentatore.
The lives of most of us have eye_glasses with no glasses.
Životi većine nas imaju naočale bez stakala.
War is nothing but mass massacre of the innocents - a large number of humble and hopeless.
Rat nije ništa drugo nego masovni pokolj nevinih - velikog broja poniznih i beznadnih.
They dyed the black eagle of injustice in white and let it free in the sky.
Oni su obojli crnog orla nepravde u bijelo i pustili ga slobodno da leti u nebo.
There is but one truly serious philosophical problem, and that is suicide. Judging whether life is or is not worth living amounts to answering the fundamental question of philosophy.
Postoji samo jedan doista ozbiljan filozofski problem, a to je samoubojstvo. Ako je suditi da li je život ili ne vrijedan življenja , odgovor na to je temeljno pitanje filozofije.
You are forgiven for your happiness and your successes only if you generously consent to share them.
Vama je oprošteno na vašoj sreći i uspjehu samo ako velikodušno pristanete da ih dijelite.
Sloboda nije ništa drugo do prilika da budeš bolji.
Freedom is nothing else but a chance to be better.
Majedeh Motalebi -IRAN
Jaroslav Hašek (1883-1923)
DOBRI VOJNIK ŠVEJK O autoru:
JAROSLAV HAŠEK (1883-1923) je jedan od ključnih čeških pisaca. Burnog, prilično nesređenog života, sa problemima sa pićem, oženjen sa dve žene istovremeno, radio je kao novinar često u redakcijama politički suprostavljenih listova. Poput svog junaka Švejka u jednom trenutku svog života dospeo je i do ludnice. 1921. godine počinje da piše Doživljaje dobrog vojnika Švejka sa idejom da napiše šest nastavaka, ali smrt od upale pluća ga je zaustavila na trećem delu. Četvrti nastavak je posthumno objavljen.
Švejk je bio zabranjen u Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Nemačkoj...
Jaroslav Hašek (1883-1923) was one of the key Czech writers. Crazy, pretty unsecure life, he had drinking problems, was married with two women at the same time, and he worked as a journalist in the newsrooms which were often politically opposed sheets. Like his hero ... Svejk, in one moment of his life due to the madhouse. In 1921 he began to write "The Good Soldier Svejk" with the idea to write six parts, but death from pneumonia stopped him on the third part. The fourth sequel is posthumously published.
Svejk was banned in the Czech Republic, Poland, Bulgaria, Germany ...
O DJELU
Satirični roman praškog novinara i pisca, jednog od najslavnijih ljubitelja piva u povijesti čovječanstva, o doživljajima bezazlenog i naoko budalastog vojnika Austrougarske Monarhije u Prvom svjetskom ratu, oštro kritizira zadrti austrougarski režim i smatra se jednom od najvećih satira na rat i malograđanski svijet. Taj opsežan roman s elementima pučkog govora i filozofije toliko je proslavio Hašeka i Prag da je i danas u tom gradu jedna od glavnih turističkih atrakcija pivnica gdje je u romanu bila baza hrabrog vojaka Švejka. Hašek je priče o Švejku pisao i prije rata te čak 1912. objavio knjigu “Dobri vojnik Švejk i druge čudnovate pričice”, ali je djelo dobilo konačan oblik upotpunjeno nizom ratnih doživljaja samog autora, koji je kao domobran bio zarobljen na ruskom frontu te poslije pristupio boljševicima.
Na prostorima bivše Jugoslavije mnoštvo teatara je postavilo na scenu ovu priču a i dan danas se igra na zadovoljstvo zahtjevne publike.
ZBOG ČEGA JE ŽIKIŠON ODLUČIO PREDSTAVITI VIĐENJE ENGLESKOG PREVODIOCA. NAJVIŠE ZBOG ČINJENICE DA PREVOD OVOG DJELA NIJE URAĐEN STIHIJSKI I SIROVO VEĆ SA POTPUNOM PREDANOŠĆU ZENNYJA SADLONA, KOJI JE POSTAVIO WEB STRANICE O SAMOM DJELU I AUTORU NA,
...OČITO DA JE PREVODILAC OVOG DJELA VIŠE OD PUKOG PREVOĐENJA UČINIO: PREDSTAVIO JE URBI ET ORBI JEDNO OD BESMRTNIH DJELA JEDNOG MALOG NARODA SA UVJERENJEM DA JE USPIO. REAKCIJE NA SAM PREVOD NAJVIŠE I GOVORE UPRAVO KOD ONIH KOJIMA I JESU NAMIJENJENE. I SVE SU UOBLIČENE U JEDNOJ JEDINOJ RIJEČI: IZVRSNO.
Autor: Zenny Sadlon, prevodilac sa češkog na engleski jezik
IZAZOVI PREVOĐENJA DOBROG VOJNIKA ŠVEJKA
Odluka da prevedem 207.009 riječi Hašekovog nedovršenog romana po mom sudu ne može biti - a u mom slučaju zaista i nije - rezultat racionalnog razmatranja. Racionalno razmišljanje bi rezultiralo u odluci da se odbije takav prijedlog zbog nepovratanog puta što takav prijevod zahtijeva.
Prije svega, engleski prevod je već urađen 1973. Osim toga, izdavači uglavnom imaju samo malo interesa prema prevedenim djelima i praktično nitko ne ulaže ni volju ni rad u nove prevode. Zašto se onda usmjeriti i raditi na ovakvom iracionalnom projektut?
Hašekov roman je na listi New York Public Library (Javna biblioteka New Yorka) među stotinu najvažnijih književnih djela 20. stoljeća. Ista lista uključuje naslov „Kvaka 22“ koju je napisao Joseph Heller. Razlika između obje knjige je dvostruka. Za neke, one su uključene u različite sekcije same liste. Zatim, tu je i razlika u njihovoj popularnosti među američkim čitateljima. U stvarnosti, kada govorimo o ..Švejku, ne možemo govoriti o popularnosti nego o pukoj svijesti o knjizi. Ipak, uz rijetke iznimke, i to je jednako nuli.
Kada je moj kolega Mike Joyce, nakon što je završio čitanje prijevoda iz 1973, silno želio da prevedem ...Švejka, morao sam priznati da nisam mogao objektivno tvrditi da je knjiga kvalitetnija u Češkom originalu, jer sam to samo čitao jednom i to prije trideset pet godina. Ono što sam mogao potvrditi, međutim, bilo je da me je engleski prijevod iz 1973.g. impresionirao kao potpuno novo čitanje iste knjige od one koje se prisjećam. Mike je sam reagirao na engleski prevod riječima "iskra Hašekovog genija je u njemu, ali to je zastrašujuće, užasno". To je upravo razlog zašto je uzeo na sebe da sve učini, iako nije želio reći da me želi usmjeriti šta da radim, kako bih preveo knjigu iznova. Morao sam prevesti knjigu iznova. Složio sam se sa njim samo pod uvjetom da to učinimo zajedno. I to je zaista bilo ono što se dogodilo.
Nakon što smo donijeli odluku da prevedemo ...Švejka, prvo pitanje koje je trebalo riješiti bio je kako to treba biti prevedeno. Da li smo trebali razumjeti ovo kao humoristički roman, jer je često de facto u biti predstavljen kao takav, ili čak i kao situacijsku komediju? Relativno jednostavan odgovor je bio da ...Švejka doista treba shvatiti kao satirični roman sa ciljem koji nije samo zabava, ili dosadna jurnjava do besvijesti. Zbog toga smo, nakon dugog razmatranja, odlučili da ne koristimo Ladine ilustracije. Kao prvo, Hašek nikada nije vidio ilustracije i zbog toga ih nije autorizirao. I kao drugo, one se značajno razlikuju od jedine slike koju je Hašek vidio i koja se nalazi na naslovnici serijske knjižice u formatu izdanja u kojem je ...Švejk izvorno objavljen. Glavni razlog bio je, međutim, da su Ladine ilustracije Josefa Švejka pomalo nalik na klauna ili čak i glupana. (To sigurno ne bi smetalo komunističkim vladarima, koji bi, da je Hašek još uvijek živ, odmah ga poslali, zajedno sa njegovim Švejkom, u rudnike urana na ponovno školovanje.) Zbog toga smo odlučili da se Jaroslav Hašek predstavi engleskim čitateljima sam, uz korištenje samo njegovog teksta.
Poruka koju nosi...Švejk je univerzalna. O jednom čovjeku koji preživljava apsurdne situacije.
Međutim, svijet u kojem je rođen Švejk bio vrlo poseban i sada je datiran čak i geografsko proširenje Srednje Europe. Veći broj jezičnih, kulturnih i povijesnih pojava često izbjegava razumijevanje, čak i kod Čeha. Rječiti dokaz za to je postojanje dva oblika Encyklopedie pro milovníky Švejka (Enciklopedija za one koji vole Švejka).
Tijekom 300 godina Austrijskog carskog režima, njemački jezik je gotovo zamijenio češki među uspješnim i ambicioznim Česima. Proces germanizacije nije zaustavljen s njima. Kada je u 18. vijeku Češki narodni preporod počeo, programski upravljan od strane intelektualaca, dobar dio napisanih smjernica, uključujući i rasprave o češkom jeziku, je bilo na njemačkom jeziku.
Europskih jezici, osim engleskog, zadržavaju činjenicu pokazivanja poštovanja prema drugoj osobi uz adresiranje prema njemu/njoj koristeći oblik osobne zamjenice rađe nego drugo lice jednine. Većina, uz iznimku najmanje njemačkog i finskog, čine to pomoću množine druge osobe odnosno množine osobne zamjenice i odgovarajućeg oblika glagola.
Oni koji ga još nisu sreli još mogli bi vidjeti Švejka kao onoga koji još uvijek "skromno šeta svojim putem, ne gnjaveći nikoga". Ipak, on angažira ljude i to čini bez obzira na čin, nacionalno porijeklo, spol ili bilo kojim drugim sredstvima profiliranja. Njegov razgovor s drugima još uvijek donosi različite rezultate i reakcije. "S druge strane, on nije ometan od strane novinara, koji bi ga, da je drugačije, molili za intervju."
Naravno, novinari zamaraju samo jedni druge i one slične njima s kojima oni žive u jednom ili dva društvena odnosno econodemografska klastera..Švejk nije, kao što legenda kaže, na njihovom radaru. A kad su naletjeti na njega, negdje u letu iznad zemlje, oni ga nalaze zabavnim, ali uskoro se umore od njega i proglase ga reakcionarnim glupanom.
Ostatak ovog izvrsnog teksta možete pročitati na navedenim Web stranicama...
Subota 31. oktobar u 14 časova
Sajam knjiga u Beogradu, hala 2B, donji nivo
AFORIZAM I ILUSTRACIJA
Izložba knjiga i printova industrijskih i bibliofilskih izdanja studenata, postdiplomaca i profesora Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu
Gabrijel Laub: Pod smehom podsmeh (Oprema i ilustracije: Marija Dokmanović)
Duško Radović: Beograde dobro jutro (Oprema i ilustracije: Nikola Mišić)
Milan Šarac: Bezgrešne misli (Oprema i ilustracije: Ana Kostić)
Aleksandar Čotrić: Aforizmi (Oprema i fotografije: Darko Stanimirović)
Radoslav Tilge: Još mogu da lanem (Oprema i ilustracije: Marijana Radović)
Aleksandar Baljak: Demokratijada (Oprema i ilustracije: Jugoslav Vlahović)
Aleksandar Čotrić: Postrežimske Misli (Oprema i ilustracije: Jugoslav Vlahović)
Ratko Dangubić: Grafiti u lavirintu (Oprema i ilustracije: Jugoslav Vlahović)
Branislav Crvenković: Jedna muva sa dva udarca (Oprema i ilustracije: Jakša Vlahović)
Vladimir Jovićević Jov: Znakovi pored kreveta (Oprema: Jakša Vlahović, ilustracije: Marija Dokmanović)
Čitanje aforizama i promocijaizloženih knjiga aforizama i karikatura
Učestvuju aforističari sa izložbe: Vladimir Jovićević Jov, Aleksandar Baljak, Branislav Crvenković i drugi.
Povodom nove knjige aforizama Vladimira Jovićevića Jova Male rokade, održaće se šahovski turnir sa autorom.
U ovoj zemlji trenutno sloboda govora je jedino zagarantovana gluvonemima.
Curently, in this countyy, the freedom of the speach is only guaranted to the def-and dumb.
Dušan Mijajlović Adski
Miodrag Tasić NOBEL
Oktobar mesec je mesec dodeljivanja Nobelove nagrade. Tada su poznati dobitnici visokog priznanja iz oblasti hemije, fizike, medicine, književnosti, ekonomije, kao i za aktivnosti u oblasti borbe za mir! Tako je bilo i ovog puta. I nije bilo velike dileme. Unapred se znalo iz koje države će poticati laureati. Iz Amerike, naravno. Članovi Nobelovog komiteta najradije počaste Amerikance prestižnim priznanjem, koje, uzgred, donosi i milion dolara u kešu. Ipak, novac je u ovom slučaju sporedan. Dobitnik Nobelove nagrade i bez tog novca moći će do kraja života da živi u blagostanju, davanju intervjua, pokazivanju na televiziji i amfiteatrima univerziteta. I da mirno dovrši započete naučne ili političke projekte u službi mira!
Čini se da Nobelov komitet nije upoznat sa dostignućima japanskih, korejskih, brazilskih ili indijskih naučnika. Kinez može biti nagrađen eventualno ako je javno i naočigled kamera "demokratskog sveta" progovorio o kršenju ljudskih prava u Kini! Rus, takođe. Rus može imati šanse samo ako je disident, to jest ako je protivnik ruske vlade i države. Bilo koje. Svaka ruska vlada je nedemokratska i opasna po čovečanstvo. Svejedno da li je u pitanju Romanov, Lenjin, Staljin, Brežnjev, Putin... Od svih preti opasnost demokratskom i prosperitetnom svetu! Morate biti predsednik Rusije (SSSR) i rasturiti sopstvenu državu, biti lakej i sluga Americi i njenim satelitima, i onda će vam dati Nobela! Za sledećeg dobitnika iz Rusije tipujem na Gari Kasparova. Bivšeg šahistu i to u oblasti mira! U godinama koje dolaze.
Inače, sami dobitnici su ponekad začuđeni da je neko mogao i njih da nagradi. Verovatno poznaju svoje rezultate. Eto, u književnosti više ništa nije nemoguće. Svako može biti nobelovac. Ili ekonomija. Ne smeta i ako vam je privreda u dugovima, ako vam propadaju banke, industrija, ako raste nezaposlenost, ako ste ekonomista u zemlji koja je prezadužena i koju održavaju rezerve vašeg novca u vlasništvu Kineza i Japanaca, opet će vas počastiti. Jer ste napisali neki članak iz ekonomske teorije a dokolicu prekraćujete predavanjem studentima na nekom od brojnih univerziteta. Pa iste te studente naučite onome što i sami znate. Da budu uspešni kao i njihovi učitelji!
Međutim, nagrada za mir je biser nad biserima. Ranije su ovu nagradu dobijali i ljudi poput teroriste Jasera Arafata, mirotvorca Marti Ahtisarija ili Al Gora. To je onaj propali američki predsednički kandidat koji se potom okrenuo zaštiti životne sredine. I naprasno nagrađen. Pre toga, kao potpredsednik Amerike zalagao se zdušno za rat u Iraku i svrgavanje Sadama Huseina. I mi smo ga zapamtili po zlu. Sadašnji američki predsednik je nagrađen za dobre namere. Želi da se bori za mir. Evo, već šalje dodatne trupe i naoružanje u Avganistan, bombarduje u Pakistanu, zagreva se za Iran! Ali, članovi Nobelovog komiteta koji dodeljuje slavno priznanje gledaju u šolju i karte. Svestrani su ljudi. Tako su i saznali za dobre namere trenutne mega zvezde. Toliko su uviđavni da čoveka nisu hteli da bude i da mu saopšte radosnu vest. Ionako slutim da mu je nekako to već bilo poznato. Kao što sam ubeđen da će dogodine nagradu dobiti Bil Klinton. Mora zbog supruge, zbog onih "novinarki" koje je spasio iz kandži Severne Koreje, zbog svih ranijih zasluga oko Iraka, Srbije, Somalije... računajući tu i Moniku Levinski!
Amel Deljković DALTONIST
Snijeg je i tokom sljedećeg jutra promaljao iz sivila, Azra je ustala prije mene te otišla u kupatilo. U iznajmljenom stanu bilo je poprilično toplo i posvuda se osjetio miris ribe od sinoćne večere. Osluškujem kako voda udara od dno kade te se prisjetih da je poslednji dan u godini i meni radni. Odjenuo sam se i pošao niz usko stubište. Prije nego li što ću doći do prizemlja pade mi na um misao da je trebalo da ponesem spisak namirnica koji je Azra sinoć napravila al’ se po njeg ne vratih. Skrivajući svoja lica šalovima različitih boja muškarci, žene, djeca su nesigurno koračali po kristalnim pločnicima. Jedna skitnica povraćala je na gomilu snijega oslanjajući se lijevom rukom od stub ulične rasvjete.
Nakon nekoliko pokušaja promrzli motor upali i moj auto kliznu niz cestu. Na krovu iznad gradske Vijećnice blještala je reklama “Dobro nam došla 2002”. Odškrinuo sam ogromna drvena vrata sa mesinganom bravom te se u tili čas nađoh u ogromnom holu. Moje kolege i kolegice stajali su jedni iza drugih zajedno sa svojom dječicom a ispred njih zavaljen u kožnoj fotelji sjedio je djed mraz i, baš tog časa, držeći svojom sićušnom ručicom paketić dijete prasnu u plač. Gledam u tog djeda mraza lažne brade u čizmama sa zlatnim kopčama te kaiš koji mu je stezao pivski stomak. Gledam al nešto mi se tu ne slaže. Ćutke protrljam oči i nanovo ga pogledam. Poznato mi je da sam daltonist i da me je Azra jedne prilike kritikovala kada sam joj kupio umjesto crvenog zeleni lak za nokte. Ali ovaj put je djed mraz zbilja u zelenom odjelu. Podignem ruku u znak pozdrava jednom svom kolegi i produžih da dovršim ono zbog čega sam tu. Tačno u podne motor upali od prve te se najprije uputih do prodavnice da se u stan ne vraćam praznih ruku.Azra je leškarila na kauču.Zaboravio si spisak,reče .
-Kupio sam nešto po svom izboru,rekoh. I, znaš što još?
-Što !?
-Na poslu se pojavio djed mraz u zelenom odjelu.
-Oh, pa ti znaš da je naša kuhinja zelene a ne crvene boje.
-Al’ ovaj put zbilja sam siguran.
-Dođi lezi pokraj mene.
Obgrlila me je svojim rukama .Usne nam se spojiše.
Vodili smo ljubav .
Blještav i bučan vatromet probudi mene a potom nju.Azra otpi gutljaj vina iz boce te istu proslijedi meni.
-Znaš, onaj djed mraz..
-Znam, nosio je zeleno odjelo.
Dušan M. Adski KAD JE PTIČIJI GRIP U PITANJU ISPADOH PRAVI MAGARAC
Ja sam sredovečan, normalan, muškarac. Nažalost, neoženjen! Imao sam jaku želju da se oženim, ali... sav taj splet okolnosti.
Još kao osamnestogodišnjak hteo sam da odem u krevet sa Lelom, da i ja osetim draž ženskog međunožja. Kome da se pohvalim, pohvalim se ujaku.
- Samo ga ti sestriću umoči, ali kad dobiješ triper, nemoj od mene da tražiš pomoć.
Upozorio sam te na vreme.
Normalno je da sam ga upitao šta je to - triper! Ujak mi je sve potanko objasnio,
to jest, dobro me je isprepadao. Odustao sam da spavam sa Lelom. Kasnije sam doznao da je ujak Kratkomir bio dugo u ljubavnoj vezi sa tom istom Lelom, i da je ujna za njegovu preljubu poslednja saznala.
Bio sam ljut na ujaka Kratkomira izvesno vreme, potom sam na taj slučaj sasvim zaboravio
U dvadeset trećoj godini upoznao sam Desanku. Kako mi beše dosadila Desanka Šakić, poželeh da osvojim Desanku od krvi i mesa. Uspeo sam da je izvedem u kafić, da joj se nametnem kao dobra prilika. Bio sam ponosan na sebe, mnogi su oko nje obletali, a eto, ja sam joj se najviše približio.
Šestog dana, ne kaže se uzalud da je broj šest đavoljev broj, sretnem ja Gorana, novopečenog tajkuna, a mog daljeg rođaka.
- Čoveče, ti i ne pojmiš koliko sam zabrinut zbog tebe. Krv nije voda, jel’ tako!?
- Ne razumem!- bio sam iskren.
- Kako me ne razumeš. Izlaziš sa Desankom a ona, zamilsi...ona ima sidu. Reč
je, rođače, o neizlečivoj bolesti. Nadam se da te još uvek nije odvela u krevet.
Znao sam ja šta je sida, nisam bio toliko neobavešten. Uveče, kad me Desanka nazvala, ljubazno sam je zamolio da me više ne uznemirava.
Posle dvadesetakk dana sreo sam Desanku i mog rođaka, idu, ruku pod ruku. Iskreno sam počeo da ga žalim. Ali, uskoro sam čuo od priajtelja da su se Desanka i moj rođak, venčali. Više ga nisam žalio, sad sam ga iz dna duše prezirao.
Život ide dalje. Brzo sam zaboravio na rođakovu pokvarenost. Posle dve godine od te podvale, upoznah Živanu, zgodnu crnku. Sve smo češće bivali zajedno. Veza je obećavala.
Živanin otac je imao veliku farmu, gajio je raznu živinu. Jednog dana sam od Živane dobio celu ćurku, i to kanadsku, onu pozamašnu.
Kao grom iz vedra neba, stiže vest o ptičjem gripu. Miloš, moj najbolji drug, zahtevaše od mene da pod hitno prekinem vezu sa Živanom.
- Čoveče, doći će ti glave. Njeni su svakodnevno u dodiru sa živinom. Mani se Živane, nije jedina na svetu.
Poslušao sam ga. Nažalost! Kažem nažalost jer je taj isti Miloš, mesec dana kasnije, oženio moju Živanu. Kad je ptičiji grip u pitanju ispadoh pravi magarac.
Povukoh se u sebe. To ne znači da sam zaboravio na žene. U gradu mi je bilo sve dosadnije. Zato sam rešio da Uskršnje praznike provedem na selu. Tu sam upoznao Maricu, zdravu, jedru seljanku. Video sam da je zainteresovana da ostatk života provede u gradu. Nisam imao ništa protiv da joj moja malenkost ispuni tu želju.
Bio sam ubeđen, naći ću se konačno u krevetu kraj jedrog ženskog tela, kraj žene koja je bila mlađa od mene punih deset godina.
Kad sam baksuz. Predloži mi moja buduća da upoznam njene roditelje. Kako smo bili u seoskoj prodavnici, kupim ja kafu za gospođu mamu i litar vinjaka za gospodina tatu, i krenemo mi ka Maričinom domu.
Samo što smo ušli u dvorište, stadosmo kao ukopani. Zaustavila nas je vika moje nesuđene tašte:
- Bog te ubio, opet si se usvinjio. Ti mora da boluješ od tog prokletog svinjskoggripa – grmela je Maričina majka.
Čuvši šta je rekla nesuđena tašta, i videvši u oboru nekoliko ogromnih svinja,
osetih takav strah da se dadoh u bekstvo. Ne verujem da je neka devojka, na kugli zemaljskoj, tako sramno ostavljena.
Danas sam sredovečan čovek... i neoženjen. Verovatno, svojom krivicom.
Pre neki dan sam upoznao Maju, nije neka pčelica, ali njen otac ima sto dvadeset košnica sa pčelama.
Ovog puta moram biti kud i kamo brži, šta ako se uskoro pojavi – pčelinji grip!?
Pesnici pišu kada ih inspiriše voljena osoba.
Satiričare inspirišu osobe koje oni ne podnose.
Poets writes when they are inspired by the loved person. Satirics are inspired by the persons who could not stand them at all.
Učili smo da je na zapadu truli kapitalizam.
Takav smo i doživili.
We were learning that on the West is rotten capitalism. Exactly the one in which we are living right now.
Suno Kovačević
Dušan M. Adski
/ciklus/ I OVO JE SRBIJA
1.
danima
deda danilo
nije ustajao iz kreveta
konj pegaz
nije znao
sam
da se odveže
deda danila su
sahranili
noću
petog dana
po njegovoj smrti
gradska deca
ne ulaze u štale
pegaz
ni
živ
ni
mrtav
čeka
anđela s krilima
Il’ krila
smrt će
svakako doći
2.
u ludom
kolu
ludo
zanešeni
i
uzvišeni
igramo
dok u sredini
kola
stado pase
mi
sve umorniji
stado
sve mršavije
ali
kolo se vije
vije
neko
počinje da bleji
i
stado bleji
i
svi blejimo
3.
gaca
po
blatu
gubeći se
u
magli k’o guska
radovan
zvani gusan
blato
se
lepi za opanke
sve mu se
čini
u
blatu je
do
guše
u
daljini
se
lovci nadvikuju
čuju se
i
prvi pucnji
dok
se
krv sliva u blato
radovan
zvani gusan
definitvno
dobija krila
4.
baba
devojci
stojani
počeli su
da se udvaraju
mladići petlići
u
nekad
selu velikom
baba
devojka
stojana
jedina je
devojka
( istine radi
jedina je
žena neudata )
jedne
noći pijane
zbog
baba
devojke
stojane
zaratiše
petlovi
i
petlići
strada
i ono malo
muške čeljadi
baba
devojka
stojana
sedam nedelja
po tragediji
udade se za petlića
iz susednog sela
5.
mica torokuša
obožava
jezik
da češlja
i pere prljav veš
raznorazni
mediji
mici
kradu
mušterije
često
kad micu
jezik zasvrbi
češlja ga
pred ogledalom
ujedno
ispirajući
i
svoja usta
6.
lako se
milojka
iz međurova
možda međunožja
(svejedno je
za ovu pesmu
i tumačenja)
snalazi
u
sjebanoj svagdanici
ambiciozna je
odlučna
perspektivna
s oba kraja
ko njena baba jordana
jordani
jebenim svakodnevljem
ima je
na sve čeiri
strane
ne misli
kad treba
misli
kad ne treba
ukalapa se
u svaku sredinu
bilo da je
na periferiji ili
u
u centru (z)grada
tako
to
ona
kako bi oni hteli
a
uvek kako ona hoće
***
Sabahudin Hadžialić ONA I ON
On bješe
najstarije
dijete
u porodici
obitelji što zvaše.
Ona bješe
najmlađe dijete
u obitelji
porodicom
što nazvaše.
...
Sreli su se na raskršću
sudbine.
Nikada sastali.
A mogli su...
...
Zajedničku
porodicu
i
obitelj
imati.
...
U inat!
***
Jasmina Šikić Jašiki (O)BEST SHOP
Od obesti, debele zadnjice,
iz života beže svojih jadnih,
s maskom šminke, na peglano lice,
pomisle li kol’ko ima gladnih?
Platne karte u dve i tri boje,
da plaćaju poriv svoj nazadni,
i brendove, kao decu broje,
u životu, dal’ su bili gladni?
Šoping centri, ti snob-rezervati,
gde zadnjice svrše svoj dan radni,
tri u jednom -ždranje, krpe, plati,
dal’ se siti nekad sete gladnih?
Smisao se sveo na prostaštvo,
da je dupe deo tela glavni,
u modi je sada pomodarstvo,
a, sedamsto hiljada je gladnih.
***
Miladin Berić NIKAD VIŠE
Imali smo viziju
da siđemo u niziju
da iz ove vražje muke
šljegnemo do Banja Luke...
Mislili smo biti malo
ali eto ostali smo
a tamo nam sve ostalo
samo mi još tamo nismo.
Ova voda ovi ljudi
svi bi htjeli ići brže
nema pijetla da nas budi
ni zekana da zarže.
Kud nas vode noge bose
kakvo li je ovo cvijeće
tako eto primišmo se
ove stope kući neće...
Snašli smo se fala bogu
pomogoše s vrha zeme
za trosobnu novu logu
i poslovne neke šeme.
Iz inata tu smo gdje smo
i građani i gospoda
zato kreni sama pjesmo
u gostima s oba boda.
Opjevašmo rodno selo
nekad glasno, a sad tiše
zovu masla, zove prelo
al' mi tamo nikad više.
MUUU...
Trihinela, prišt i šap
to nam neko gura štap
to jest motku boje drap
da nas od nje stigne kap.
Svinjska kuga, ptičji grip
to nam neko gura klip
ne bi li nam rikno čip
ali mi smo jeben tip.
Grozničica zvana kju
napala nas dok na dnu
mi hodamo ko u snu
i mučemo složno muuu.
Oni na to kažu, pih
lijeka ima al' za njih
a nas čeka cur i kih
volimo ih kao BiH...
Zaboli me za to tur
što Osama pravi žur
i što Ketrin svira dur
i zato im evo, kur...
***
Slobodan Trikić
TV
Standard je u kurcu, posla za nas nema
Baka po kanti kopa, u Ganu se sin sprema
Guzonja na tv kaže da nam se crno piše
Ako se ne potrudimo da nas bude više
Jedan drugi što ima na glavi tonu putra
Obećava po koznakoji put bolje sutra
A žena mi neutješna na kauču šmrca
Gledajući raskoš i zaljubljena srca
Odlučih, staviću tačku na šarenu lažu
Da nam mozak ne peru i oči mažu
Neću više kroz prozor malog ekrana
Bježati iz stvarnosti poput narkomana
Mome strpljenju je, brale, istekao rok
K`o daljinski upotrijebiću betonski blok
Koliko danas skinut ću prevaru s vrata
Samo da još pogledam “Velikog brata”.
***
Mitar Mitrović EPIGRAMI
EKOLOGIJA
Srbija se
Saginjati neće,
Ispred kuće
Kad očisti smeće.
DEMOKRATIJAU SKUPŠTINI
Usred mraka
Svadjaju se
Dva ludaka !
PROMENE
U programu
Ista tema,
Sve se menja
Sem sistema.
NEPRAVDA
Nepravda je
Kao bolest neka,
Prišunja se
I samo te čeka.
POSTMODERNA
Manje pišni,
Više serni,
Bićeš bliži
Post moderni.
MORAL
Zbog
Morala,
Ispade
Budala.
ROKADA
Nekad je predvodio
Radničku klasu,
A sada void
Krave da pasu.
POLITIKA
Kad se krave
Politikom bave,
Ono ispod repa
Dodje im do glave.
RAMPE
Za slobodu
Štampe,
Uklonite
Rampe.
KRIZA
Zbog krize
U glavi
Čovek
Poblesavi.
NADMUDRIVANJE
Sve je manje ljudi
Koji nešto znače,
A sve više huligana
Koji se prfovlače.
PRAVNA DRŽAVA
Kod nas je politika
Iznad prava,
Narod zbog toga
Boli blava.
KADAVER
Srce puca
Kao pruće,
Kad umireš
U svanuće.
STAROST
Sve je teško
Kad si star,
A najteža
Ona stvar.
MAŠTA
Dodjite
U baštu,
Da kalite
Maštu.
DIKTATOR
Ko se njemu
Suprostavi,
On ga odmah
U džep stavi.
OTPOR
Vijuge nam
Pošašave,
Kad nas svoji
Zaborave.
SNOVI
Svako ima
Svoj san:
San za noć,
I san za dan.
Velika je razlika između Boga i vlasti: Bog nam daje - vlast uzima...
There is a great difference between God and government/authority. God gives-government/authority takes away.
Boban Miletić Bapsi
Poštovani,
Obaveštavamo vas da se najstariji humorističko-satirični list "JEŽ"
ponovo može naći na kioscima, a pokrenuto je i elektronsko izdanje
"Ježa" na adresi: www.ejez.co.cc . Na ovoj adresi su postavljeni i
prethodni brojevi.
Srdačni pozdrav, redakcija JEŽ-a.
Čovek je postojao, video i radio. Čudnog li zivota! Rekli su mu da mora ili levo ili desno. On je pravo kroz trnje do sebe. I niko nije video njegov rad. Kada je umro, našli su ga u tom položaju. Mrtvozornik ga je Slučajno nakrivio na jednu stranu. A Slučaj je čudo. Tada je Desnicijus Sveznaji ( majka mu je bila Poljakinja a otac mu nije bio Rimljanin vec zaluđenik u rimsko pravo) rekao: ' To je naš čovek! Takav treba da je čovek. Primer za sve druge. Ispravan i koristan. Na pravoj strani je bio!' I krenuše svečane laudatio jedna za drugom. Rekoše da je pravilno češljao kosu na desnu stranu i koristio pravilno desnu stranu mozga. Vozio je pravilno desnom stranom druma ( mada položeni vozački ispit nije imao niti para za kola). I nazvaše njihov dom po njegovom imenu. Godine su prolazile.
Dođoše druga vremena. Tada neki Levi Straus ( nema veze sa proizvodnjom farmerica, i otac mu nije bio Nemac, ni Jevrej, ni farmer, ni radnik, ni intelektualac) prouči slučaj i reče: ' Sve je to bila samo zavera. Bio je nakrivljen na levu stranu. On je naš ponos i dika a oni su hteli da nam ga preuzmu. Bio je levak, pa to je očigledno! Spavao je na levoj strani kreveta i čitao s leva; ta, viljušku je držao u levoj ruci! Užas i sramota za naše prethodnike lopove! Mi moramo vratiti stvari na pravo mesto!' I opet krenuše sa svečanim laudatio. Staro se zaboravilo, novo je stupilo na scenu.
Tako su oni znali ko je on bio. Čovek za sve. Čovek za njih.
Pa ko kaže da ne postoji život posle smrti?!
***
Nikola Č. Pešić MALER
Udvarao se čvrst argument goloj istini. Nakon neuspeha, umalo nije izvršio samoubistvo.
Pa, ona ga je lepo pozvala na kaficu. I naravno, sve što uz to ide. Podrazumeva se, i uživanje. A on, siroma, pao pred samim ulazom. Ma, pred kućnim pragom. I to na prvom sastanku. Očekivanom vatrenom krštenju. Ma, ne vadi ga nikakvo opravdanje. Nije mu mogla da pomogne ni pleh muzika.
Morao je da se dobro pribere. Otrezni od šoka. Jer, onaj odozgo upravlja njime. A taj odozgo je bio nesiguran, sumnjičav. Te, ko zna kakva je, čim me je sama pozvala na kafu, te nije li bolesna, šta ako neko naiđe …!? I tako, niz pitanja bez odgovora. A argument ne može da čeka. Bio je spreman da ide do kraja. Glavom bez obzira. Da probije zid. Da probuši na zdravo mesto.
Ipak mu je ovaj odozgo naredio da se smiri i pribere. I čvrst argument ga posluša, pribra se, ponovo ojača, očvrsnu. I zadovolji golu istinu !
Al’ potom, ipak, smekša.
I kad bi vlast zabranila sve novine u Srbiji većini stanovništva ne bi bila povređena građanska prava!
Even when the government would forbid all the newspapers in Serbia, the majority of the people would not be violated civily rights.
Radovan Karadžić se nije pojavio danas u sudnici u Den Haagu. Imao je neodložan sastanak sa Draganom Dabićem!
Radovan Karadžić did not show up today at the Court room in Den Haag. He had irremisible meeting with Dragan Dabić!
Sabahudin Hadžialić
Slobodan Simić RIALITI VRH
Gospodo, molim vas, odgovorno tvrdim da je ova prijava protiv mene i moje televizije delo zavidnih i zlobnih konkurenata koji ne mogu da izdrže naš fantastičan uspeh, evo, doneo sam vam da vidite izveštaj o gledanosti, lepo se vidi da je naš rialiti šou „ Ljubav“ daleko najgledaniji, to vam je crno na belo, i naravno da su sad svi popizdeli, tu ja njih mogu da razumem, ali ne mogu da shvatim da hoće da nas unište, da pišu ovakve prijave, da nas olajavaju baš kod vas, Radiodifuzne agencije, ne bi li vi naseli na ove njihove izmišljotine, pa nedaj bože, stavili zabranu na naš šou program...
Da, mogu malo da ćutim.
Šta vas interesuje?
Ma to je običan rialiti šou kao i svaki drugi, verujte, pažljivo smo izabrali deset mladih i lepih mladića i deset mladih i lepoh devojaka, smestili smo ih u divnu kuću sa bazenom i dvorištem, sve potpuno uobičajeno, standardno, i nije mi jasno šta može biti sporno...
Kažu, golotinja?!
Pa to njima bode oči, što su se naši ukućani spontani, ti mladi ljudi nemaju malogradjanskih predrasuda, brzo su postali prisni, ne žele da imaju tajne, izražavaju otvoreno svoje emocije, simpatije, potpuno slobodno, pa što ne bi bili i oslobodjeni garderobe...
Kažu, seks?!
To njima najviše smeta, što su naši ukućani spontano i prirodno počeli da vode ljubav, pa ima li šta prirodnije nego da se mladi vole, ne zove se džabe naš šou „ Ljubav“, omladina se vole, šta tu ima loše, ...
Ko kaže, pornografija!?
Pripazite malo kako se izražavate, gospodo, to je jaka reč! Nemojte donositi ishitrene zaključke samo na osnovu ove zlobne prijave. Pobogu, naši ukućani vode ljubav a ne rat! Našem narodu je dosta rata, želi najzad da gledaju malo ljubavi...Nismo mi slučajno najgledaniji!
Sabahudin Hadžialić SUJEVJERJE
Uvijek je bio sujevjeran. Još od školske klupe. Kada god ga je učiteljica prozivala, cupkao bi nogom ravno 15 puta dok ne bi odgovorio na pitanje. U srednjoj školi je to bio sveo na 10 cupkanja. Na fakultetu je sišao do 5. Tokom života kad god bi morao odgovarati na neko pitanje, koristio je od jednog do pet cupkanja uvijek istom nogom, desnom. Kada je u saobraćajnoj nesreći, tada već šesdesetogodišnjak, izgubio upravo tu, desnu nogu, više nije cupkao. Ne! Počeo je psovati. I nogu. I cupkanje. I nije prestao. Dok nije dobio drvenu nogu. Tada je nastavio cupkati i dalje. Sve dok jednog dana nije prestao cupkati. No, ako čujete da neko iza vaših leđa cupka, ne okrećite se. Možda je baš on ponovo tu. Da cupka. Umjesto vas. I vaše drvene noge.
OVO NIJE LJUBAVNA PRIČA
Pio je do besvijesti. Sokove. Sve vrste. Što god bi mu palo pod ruku. I gdje god. Od vlastitog frižidera do kafanskog stola. Dnevno je pio desetak litara. Ali, vodio je računa da to budu zdravi, prirodni sokovi. Bez bilo kakvih hemijskih dodataka. Njegova supruga nije voljela sokove. Pila je. Ali alkohol. Što god bi joj palo pod ruku. I gdje god. Od vlastitog bara do kafanskog stola. Dnevno je pila litar do dva. No, vodila je računa da to bude samo najbolji..Chivas Regal odnosno čista Votka...original. I zaista ih je bilo smiješno vidjeti za kafanskim stolom. On sokove. Ona alkohol. Sve je trajalo 12 mjeseci. Njihovog života. Na nadgrobnom spomeniku što rođaci bliski im postaviše napisaše: „Pili su nekontrolisano. Umrli su kontrolisano!“. Naravoučenije: Nije loše piti, ali, brale, ako već piješ, pomalo, sine i kćeri, pomalo...
ŠPIJUNI UBER ULLES
Prije nekoliko dana odoh da špijuniram Gradsku biblioteku u Sarajevu. Gradu od 400.000 stanovnika. Centralnu. Rano je jutro bilo. Bar za mene. Oko 09:30 sati...Sjedoh u kafanicu preko puta ulice Alipašine (E, moj Đuro Đakoviću, k'o da te nikada bilo nije...sic?!), naručih kafu/kavu/kahvu i okrenuh se ka Biblioteci. Preko puta. Prođe pola sata. Uđe jedna baba. Prođe još pola sata. Uđe druga baba. Ja popih već treću kafu. U tom trenutku neko me potapša po ramenu. Okrenuh se i ugledah druga plavog. „Dokumenta, molim.“ veli...Dadoh mu uz pitanje:“A što će vam?“. „Ja sam taj koji ovdje postavlja pitanja, prijatelju! Nego, šta radite ovdje?“...Odgovorih sa osmijehom:“Pijem kafu/kavu/kahvu i špijuniram biblioteku!“ Namrgođen hladno odgovori:“Poći ćete sa mnom.“ Nisam se dvoumio. I krenuo sam sa njim. U policijskoj stanici sam shvatio da nisam jedini. Još ih je bilo deset koji su čekali na isljednika. Najviše ih je bilo koji su špijunirali Zavod za zapošljavanje: šest. Dok ih je troje bilo koji su špijunirali Dom zdravlja. Sa Dolac Malte. Čuo sam isljednika koji je, ulazeći u prostoriju za saslušanja govorio svom kolegi:“Nije normalno ove godine. Mislio sam da je procenat pao na 20 a ono se povecao za 50. Moramo početi dijeliti kolače!“
Pošto su u svijetu skoro svi digli ruke od nas-mogli bi smo opet zaigrati kozaračko kolo.
Regarding that in the World everybody took away their hands from us-we could all again play Kozara (former joint Yugoslav dance) dance
Abdurahman HalilovićAhil
AFORIZMI
Mislim da imam svinjski grip. Sanjam kaiševe slanine i ražanj.
U Dinkićevom kraju nema medveda. Zašto li se onda boji MEDVEDEVA.
Bila je kriza... i nikad nije prošla.
Osmehuje nam se, jednakost! Svi ćemo ostati bez posla.
Ukinuta je cenzura - uvedeno je otpuštanje.
Radnici u demokratiji jedino imaju pravo na samoubistvo, i to, u svom domu.
Mnogi su preko noći postali- gej. Čuli su da manjine ne otpuštaju.
Dušan M. Adski
***
Kad je muškarac pun kao brod, žene mu lako pristaju.
Pored lepih nogu, muškarac ne može da sedi skrštenih ruku.
Žena je dirnuta kad na nju muškarac ostavi dubok trag.
Svaki subjekat pada pred dobrim atributima.
Stariji ljudi kupuju kola da ne pružaju noge.Mladi kupuju, ona kola, gde se noge mogu dobro ispružiti.
Žene poseduju unutrašnju lepotu, kad se skinu između četiri zida.
Dobro je imati ribu za večeru, a i posle večere.
Žene se zalažu za rodnu ravnopravnost.Muškarcima ostaje samo da rode mečku.
U laži su kratke noge.Radi istine, ja više volim duge!
Zlatna ribica ispunjava tri želje, a dobrim ribama treba ispunjavati želje celu noć.
Željko Marković
***
Jedna lasta ne čini proleće, ali jedno prase čini pečenje.
Kad je narod potreban državi, poziva se na patriotizam, a kad je narodu potrebna, država se poziva na zakon.
Kad se kaže okrenimo se mladima, ne misli se leđima.
Kad već mesite hljeb jezikom trudite se da na njemu ne bude dlaka.
Kada rade na obogaćivanju ličnosti mnogi to rade samo sa materijalne strane.
Kako uspjeti preko noći kad preko dana ništa ne radimo.
Kamen temeljac može da posluži i kao kamen oko vrata.
Ko radi taj i griješi – nije tačno. Već godinama nas rade bez greške.
Ko radi Taj igriješi, al što je mnogo mnogo je.
Kome priljepe etiketu, rok trajanja mu brzo istekne.
Kriknuh, iznenadila me bolja budućnost.
Lako ćemo za natalitet, a kako ćemo za alimentaciju.
Magarac magarcu nikad neće reći „konju jedan“.
Mene ne možete da kupite – za dinare.
Mi smo gradili mostove prijateljstva a ljudi su nas prelazili, prelazili.
Moderna umjetnost je toliko ispred svog vremenada je ni autori ne razumiju.
Mole se autori gluposti da svoje gluposti autorizuju.
Muče me snovi, a o javi da i ne govorimo.
Pavle Popović
Privatizacija je proces koji se odvija postupno. Počelo se od države!
Razlika između politike i matematike je u tome što u politici zbir dva minusa nikada neće dati plus!
Parola "bolje grob nego rob" tek sada dobija na aktuelnosti!
Iskustvo mi kazuje da čovek svari i ono što pas s maslom ne bi pojeo!
Naš najvažniji ratni cilj je potpisivanje primirja!
Miodrag Tasić
Uspio je onaj aforizam zbog koga se vlasthvata za glavu, narod za stomak,
a autor - za bubrege.
Nenad Nestorović - Nestor
Dok smo mi ispravljali krivu Drinu, drugi narodi su hvatali pravac.
Nedeljko Blažić
Nemamo više ništa zajedničko.
Sve je privatna imovina.
Stevan R. Stević
Dolaskom demokratije rehabilitovane su koze. Zato su krave poludele.
Branislav Ribar
Obećali su nam brda i doline.
A onda je sve to pripalo FederacijiBiH.
Dušan Bigić
Koska je bačena. Navali, narode!
Savo Bilanović
Penzionere prvo saŽALIjevaju,
a onda ŽALE - kad je već kasno.
Slobodan Živanović
Političari su - talas u moru gluposti.
Srđan Dinčić
Jedino pederi znaju odakle su sve -
š u p lj i.
Grujo Lero
***
Kad god nam se smrkne pred očima zora nikako da dođe.
Bio je korak ispred sviju i zgazili su ga na pješačkom prelazu.
Od memorije do komemoracije je samo jedan život.
Platon je kritizirao držaavu a sada platonska ljubav održava državu siromaka.
Neka bogati bacaju svoje smeće samo u kante pred kućama siromaha.
Ustanovite društvo za zaštitu naroda od nacionalnih junaka.
Jasmin Mrkalj Kadmus
***
Za ovaj naš pakao onaj pravi mu dođe kao raj ?!
Narod gladuje!!! Tako mu i treba - što ne jede puter sa glava političara ?!
SEKA dok nije došla u Srbiju nije ni znala šta je kriza . A onda je dobila kompleks niže vrednosti ...
Od ovih "naših" političara čovek može da očekuje svašta , al' dobro - ništa !!!
Ovi na zapadu mora da su mnogo siromašni - oni , bre , u džepu nemaju prebijen dinar ?!
Kod ovih nema TRTE - MRTE ?! Samo TRTE !!!
Nema šanse da Srbiju spasi prebijanje dugova . Eventualno , prebijanje "drugova"...
Pre nego što Srbiji krene na bolje pojaviće se znak na nebu - avion sa "ekspertima"...
EPIGRAM
Zbog bitangi sa Vol strita ,
zapala nam žešća kita !!!
Boban Miletić Bapsi
***
Da su donacije ravnomjerno raspoređene svaki penzioner bi imao svoj kontejner.
If the donations are in equal way distributed, every retired person would have his/her own container (trashcan).
Ekrem Macić
Elvis Huremović KO, KOGA I GDJE
Nama u Bosni sa Hercegovinom vazda kojekakvi nešto ukrajaju, prekrajaju, određuju, usvajaju i mnogo još drugih radnji vrše nad ovo malo, al' opet puno zemlje. Kako je Bosne i kršne Hercegovine evo ima epoha i za cijelog tog vakta uvijek su se nalazili oni što bi na ovim prostorima obavljali neku od prethodno navedenih radnji. Nije moglo proći da se ne nađu nekakvi što brinu za svoje. Mada, suština svega je da brinu o svojim sjedalnim regijama, kakvi svoji i njihovi interesi. Ukrajali i prekrajali, te nam nekad budućnost određivali po raznim Istanbulima, Berlinima, Bečevima i sve tako do Pariza, Vašingtona i Dejtona. Doduše, bivalo je i kojekakvih sjedaljki o odlučivanju naše sudbine po Balkanu i po samoj BiH. Ali, i komšiluk sa susjedstvom je često bio ljubazan domaćin da primi one što im se igralo igre „Cjepkanje BiH“. Inače, ta igra je poznata i pod nazivom „Penetriranje nosa u tuđu bašču“. No, mora se priznati kako je to tada bilo nekako sa stilom, znalo se ko koga hoće i gdje. A danas bi da penetriraju samo što ne znaju ni kako a kamo li kome, čak bi i cijepali ali ni to im nešto ne polazi od ruke. Uglavnom, ovi današnji bi nešto svašta ali na kraju nas samo zavale u još veće belaje, da ne kažem u govna. Hajde što nas zavaljuju, stvarno od njih nam je to postalo nekako prirodno jer vidi se da ljudi ništa drugo ne znaju, ali što nas zavaljuju po tamo nekim Prudovima tj. navlače nas na iste, eh, to je bolnije. Teško da se to može halaliti, nemaju ljudi stila al' nikako! Navlače nas i zavaljuju po Prudovima, Butmirima i sličnim destinacijama pored onako divnih i atraktivnih mjesta poput Jajca, Travnika, šeher Banja Luke i Sarajeva, onog prastarog a opet predivnog Mostara, slane Tuzle, prelijepog Počitelja itd. De, jadni, poslušajte glas naroda i zavucite nam sa stilom! No, kad nas već navlačite i zavlačite nam tamo gdje vama paše i ništa time ne postižete, moja preporuka je da kao mogućnost sljedećih destinacija uzmete Puračić u kojem, ako ništa, imaju dobar vašar, pa da nam svima bude fino i poslije vašeg navlačenja i da se onako u rahatluku zabavimo u zabavnom parku. A, ne bi bilo loše da razmislite o Begovom Hanu, za koji vele da je lijepo mjesto.
Umjesto da u duhu naslova pišem o padežima, mi smo i njih sveli na handrenje svekolikog bosanskohercegovačkog pučanstva. S tim što od skora ima jedna novina, tačnije više ni Kinezi nisu pošteđeni tog čina.
Lako je sa pismenima. Još lakše sa nepismenima.
Najteže je sa polupismenima, oni sve znaju.
It is easy with literate. Even easier with the illterate. It is most difficult with the half-literate.
It is easy with the clever but it is hard for the clever people.
Vida Nenadić
Milica Blagojević-Janković - Potpisivanje knjiga u subotu sa Mirjanom Stakić od 15 do 17 h na štandu Legende u hali 1, i od 12 do 14h na štandu Pan knjige u hali 4 potpisivanje najnovije knjige "Brak za ručak". Vidimo se!!!
"Dnevnik nepristajanja" - Na štandu Alme u Hali IV (bivša hala XIV), štand broj 4040, u ulici Vaska Pope, negde na sredini hale.
„BALKANSKI VIGVAM“ priče Milan Vlajković
Izdavači: Književni klub '' Mirko Banjević'', Paraćin i Grafo-s Paraćin; KULTUROLOŠKI PROJEKAT''JUHORSKO OKO'' Edicija '' S' moga pera'' Kolo II, Knjiga 9 Za izdavače : Mr Predrag Jašović , predsednik, Srboljub Živković; Urednik: Đorđe Petković Recenzent : Tomislav Đokić , književnik; Dizajner naslovne stranice i ilustracije: Marko Vlajković; Štampa i kompjuterska priprema Grafo - s , Paraćin; Paraćin 2009.g.
„BEOGRADE, DOBRO JUTRO“ aforizmi
Izdavači: BIGZ, Beograd, 1984.g.Uređuju: Vidosav Stevanović, Radoslav Bratić, Ljiljana Lapčević, Rajko Petrov Nogo, Jovan Radulović, Tiodor Rosić, Dimitrije Tasić; Recenzenti: Vidosav Stevanović, Rajko Petrov Nogo; Likovno-gfafička oprema: Rade Rančić; Fotografija: Ivo Eeterović; Tiraž 50000 primeraka; Slog, štampa i povez: Tiskarna „Mladinska knjiga“, Ljubljana; Za izdavača: Vidosav Stevanović.
Iz recenzije Tomislava Đokića: „...Ako je Radoje Domanović golgotu i tragikomediju ondašnje Srbije smestio u imaginarnu ( a ipak prepoznatljivu) zemlju Stradiju, Vlajković golgotu i kome(n)diju savremene Srbije smešta u '' daleku'' Indijaniju i tako sa prostorne ''distance'' analitički posmatra navike i društveno-politička talasanja u plemenu Da su normalni,nikad ne bi bili tu. Pred našim očima poražavajuće i do kraja ubedljivo razgolićuje se životna zbilja u balkanskom ''vigvamu'' koji neodoljivo podseća na toliko nam dobro poznatu, karikaturalno naherenu srpsku kolibu koja samo što nije pala. A ovde je sve, baš sve, i nakrivljeno, i trulo, i crvotočno, i sklono padu. U Indijaniji Mali mudrac, onaj što '' piški uvis'' ( ne: uz vetar), bolesno ambiciozan da postane Glavni mudrac, tj.Veliki, pred sobom gazi , melje sve, apsolutno sve, kao Cankarov Kantor! A u ''toj'' zemlji ključ napredovanja je vrlo jednostavan i nepromenljiv: ne dirati poglavicu ( Menadžera Ekspozita)! Osnovno pravilo u učmalom ''rezervatu'' je : strogo poštovanje hijerarhije! Ovde se problemi večito zavlače pod tepih, a na Olimp se penju najnesposobniji. Svojevrsno apsurd je to što u zlosrećnoj Indijaniji na površinu ponekad ispliva i ženski ''poglavica''! U vigvamu i okolo njega, gde sve vri kao u košnici ( ali ne od rada) u modi je uvek čovek tipa Japajajac! Tu su i ''skandal-majstori'', i bleferi, i foliranti, pa i oni koji su ''i protiv onih koji su protiv''..Neizostavna je i poslovična srpska,pardon-indijanska, politička podeljenost:50:50! Iako se čini da je to društvo koji sigurno stremi napred budući da ima ''jasnu'' ''strategiju razvoja rezervata'', čini se da baš zbog same ''jasnoće'' te koncepcije ''rezervat'' večito ostaje rezervat! Tu je sve u znaku spoljnog sjaja i unutrašnje truleži, a karikaturalnu dimenziju svemu dodatno daje južnjački čoček u vigvamu. U ovoj knjizi sve kipi i zaudara od šablonskog, izanđalog jezika birokratije! Tu je i ''participacija''. i ''edukacija'', ''transparentni demokrata'', i '' javna diskusija'' ( postoji li nejavna ?), i ''projekat'', ''i stručni kolegijum'', i ''sertifikat'', i naravno ''elita''! Recimo, zbog toga što sudbinu Indijancima kroji jedan Crveni veštac,i dabome, šupljoglavi Savet mudraca. U večitim političkim gibanjima ''tamošnjeg'' podneblja nije lako utvrditi '' da li je crno uvek crno i belo uvek belo'' budući da se često dogodi da je'' crno belo, belo crno'' ( priča ''Javna dikusija''). Stoga ne treba da vas začudi ni ironična opaska samog pisca da je u ovom ''plemenu'' '' ljudsko pravo ugroženo samim sobom'' .....'' Balkanski vigvam'' je celovito uspešna knjiga, ali neke priče treba nesumnjivo treba izdvojiti po kvalitetu. Najviši umetnički domet Milan Vlajković sigurno je ostvario pričama ''Zamenici'', '' Okrug'' i naročito'' Edukacija''. U prvoj je prikazao čoveka koji celoga veka svet mora da gleda iz žablje i iz ptičje perspektive (istovremeno) koji uvek ima ''onog gore'' i ''one dole'', odnosno tip čoveka pritešnjenog i vrlo često (sa)mlevenog između dva mlina kamena. Druga priča je ostvarenje u nušićevskom maniru, podsmeh ''sudbinskom značaju edukacije'', gde su stari (pohabani) pojmovi dati novom terminologijom, dok je treća ( ''Edukacija'') maestralno delo satkano kao vrhunska alegorija o projektu ''uz istu hranu više jaja''. Ovde se kao na dlanu vidi naša nakazna psihologija o tome kako je '' tuđa koza puna loja'' odnosno kako je uvek ''bolji edukator iz tuđeg jata''. Tkajući naizgled banalnu priču o guskama koje ''edukuje'' '' edukator iz drugog govornog profila ( jednostavno rečeno: Ćuran - sa velikim Ć) i to sve da bi se dobio prestižni ''sertifikat'', pisac svoju ironiju kao moćno oružje uzdiže do nivoa sarkazma i postiže pun pogodak. Na kraju, sve to ''začinjava'' iznošenjem tipičnog balkanskog ućutkivanja od strane Gazde, uz iznošenje '' genijalne'' novine i uvođenje novog profila ''zanimanja'' : prevodioca sa ćurčijeg na guščiji jezik.“
Iz knjige:
ELITA
Nismo nikako monolitni.Štaviše .
Delimo se po različitim osnovama, na osnovu raznih kriterijuma. Jedna od podela, koja mi je nekako najvidljivija i nekako najfunkcionalnija i najcelishodnija, jer može ama baš s v e objasniti, jeste ona kada se delimo na elitu, one koji se trude, uvek i bez konačnih efekata da to, elita budu , na one proste i konačno one van tokova.
Mislim da su te četiri kategorije zapravo četiri psihologije, omeđene kao ono kaste u Indiji, zasnovane na istini - kako počneš, ''kako te zakljuca, tako te i dokljuca'' , uvek ostaneš u njima i sve ti bude u znaku njih ma kako se nekad neko trudio da sruši ove granice i nađeš se u višem sloju.
Kako se postaje elitom? Ne znam doduše kako i otkuda je to tako ali jedno je izvesno ...da bi bio elita moraš pre svega da ubediš sebe da si to..i da ti je to nekako došlo sa rođenjem....ma konačno najbitnije je da ubediš druge a kad ubediš druge onda ti ostaje teži deo zadatka da ubediš sebe.
Pri tom, šta p o s e b n o, ako se opredeliš za elitu, ne smeš i čega posebno treba da se paziš da ne žlajzneš.. Prostih, prostih, uvek i svuda, svuda mimo njih , i kroz njih, nikako sa njima . Oni su ti najgori . Od njih beži, sa njima ne kontaktiraj, ma najbolje je i ne gledati ih – mnogo ti je bolje čak da gledaš u prazno nego u njih...mada, možeš da imaš i jedan odnos a to je ono da ih sretneš u mimohodu, a to znate šta je .....ono ..... mimohod...
Imam i ja elitu
.I za početak da objasnim kako elita izgleda.. Svuda je ona tu oko mene, vrlo vidljiva..pa konačno kakva bi to bila elita kad ne bi bila vidljiva .A vidljiva je vrlo. I vrlo šarena ..I u toku dana u više izdanja. I mirišljava. I ne samo jednim mirisom.nekoliko njih odjednom, sve da konkurencija ne bi ukapirala o čemu se radi. I zato i zbog toga njoj stalno u pokretu i vrata se sama otvaraju ..A ako nije tako, pa to i nije elita.
Sada, pošto znamo kao izgleda, da zavirimo u njeno okruženje..
Pošto je naša elita ženska, da damo jedan osvrt na prednje naznačenu okolnost . Bavimo se njenim okruženjem.
Recimo, počnimo od muža, i odmah, da kažemo, velikog nezadovoljstva naše elite. Zašto nezadovoljstva – pa stoga što ovaj nikako da nauči da isprati elitizam svoje partnerke! .Nije on ni primitivan, ni bez širine, ni bez obrazovanja, ni bez interesovanja, bez akcenta, doduše, jeste, nekad čudnih navika.....ma i dobar je čovek, onako mek .....ali nije na nivou..I razlog je velikog nezadovoljstva naše elite. Doduše pokušala je naša elita da svog partnera doedukuje - vodila ga je svuda u svet elite, upisivala u škole vodila da se prosvetli. Na koncerte, u galerije, biblioteku, bioskop . U ovom je jednom i zaspao.Ali, on je loš učenik i ostajao je uvek tamo gde je pripadao - u svojoj kasti ..
Za to je naravno je uvek kriva, ko bi drugi nego - svekrva, teška, džangrizava, lenja, sebična .Pomalo svemu tome doprinosila je i zaova, zloća jedna, šićardžija ,.....
. A deca...E, deca su posebna priča ...Jesu to dobra deca .............u obdaništu bila najlepša, najtalentovanija, najpametnija, visoko motivisana da ostvare svaku zamisao i očekivanje ambiciozne mame......i sva su, po mišljenju elite, zasluživala boljeg oca, ...........pa konačno to su mali Đokovići, Čavići, Stefanovići.Upisivani su oni u vaterpolo, tenis, plivanje, muzičku školu, ali sve je traljavo, kratkog daha, i večna mora elite. Doduše, uspeh u prvih osam razreda osnovne škole zavidan je i stabilan..Tome doprinosi i dobar, specijalno biran učitelj, i još bolja učiteljica, nekad i sama iz elitne kategorije i drag lik u mislima i životu naše elite. Ali muka je nastajala kada se dolazilo do srednje škole, kada su se mali Đokovići, Čavići i ostali počeli otimati, i to snažno, da su sve zamisli elite padale u vodu a novi učitelji, drznici jedni .......
Nego dosta o tome. Ipak, suština moje elite je nešto drugo. Strogo profesionalno – da li ste ikad zavirili u radne prostore elite i šta ste pri tom čuli ? Niste ? Želite li otkrića tajne .
Evo šta sam čuo pre izvesnog vremena, onako iz prikrajka, kada je elita bila u suštinskoj funkciji i realizaciji i nije bila svesna da su vrata, izdajnik jedan, poluotvorena :
- Ma namćor jedan, jede kao dreš .Loži šporet i troši drva kao sumanuta .- reći će prva..
- Šta da kažem za onu moju....dovukla joj se i ona ćerketina – prekinuo sam drugu. Nesmotreno sam se oslonio na vrata, elita me shvati....
Usledi prva, najsnalažljivija : Monitoring i evaluaciju ......- proba .
- A ne, ne ..... samo transparentno, funkcionalno, možda afilijativno, egalitarno takođe - pobuni se druga.
Treća se uplete : Emocionalni i epistemiološki, dakako, ali i transparentno. Sigurno, sigurno i monitoring i evaluacija ..
O autoru:
Milan Vlajković, 1949.godine, rođen u Pojatu, radi u Paraćinu u Centru za socijalni rad kao socijalni radnik..
Autor je preko stotinu tekstova iz oblasti socijalne zaštite , socijalne politike i socijalnog rada, ciljano pisanih za listove i časopise kao što su : Socijalna politika i socijalni rad, Socijalna politika, Socijalna misao, Glas centara , Gerontologija, Aktuelnosti, Socijalna zaštita i socijalni rad i sl. ili su ovi sa stručnih i stručno naučnih skupova koji su poslužili kao osnova za osmišljavanje izdavačke produkcije Centra za socijalni rad i jedinstvene biblioteke u socijalnoj zaštiti Srbije ,'' Socijalna zaštita i socijalni rad u Opštini Paraćin'' , pet knjiga.
Osmislio je i aktuelno vodi republičke manifestacije Gerontološki festival književnog stvaralaštva Srbije , prepoznatljivo kao GEFEKSS i Književne susrete zaposlenih u institucijama socijalne zaštite Republike Srbije, koje su ga uvele u oblast književnosti.
''Balkanski vigvam'' smatra prijemnim ispitom za suštinsko uključenje u aktivnosti Književnog kluba '' Mirko Banjević'' u Paraćinu, čiji je za sada samo pridruženi član. .
Iz uvodne reči Urednika Vidosava Stevanovića:
„...Ovo je treća knjiga tekstova iz emisija STUDIJA B „Beograde, dobro jutro“, novih sto dana beogradskog dnevnika Dušana Radovića. To je, ponovo, manji i bolji deo onoga što je Radović, u vremenu od 1.jula 1981 do 19.novembra 1982, svakog jutra govorio. Od sedam jutarnjih replika, autor je za knjigu izabrao svaku osmu. Pokušao je da zaboravi ono što je mlako i tanko a morao je preskakati i sve drugo što je bilo dobro samo za jedno jutro i samo za uži krug svedoka i slušalaca. I geografski i vremenski knjiga bi trebalo da stigne dalje od talasa Prvog programa STUDIJA B pa je autor i o tome morao voditi računa. Ovo je treća knjiga. Kada je pre devet godina počeo pozdravljati Beograd i Beogrđane, u julu 1975. Godine, autor nije mogao znati dokle će stići. Kao i sve drugo, i ovaj posao treba raditi samo dok ima smisla i završiti ga na vreme. Ograničene su naše mogućnosti da mislimo i govorimo prvi put, da naša zapažanja budu nova i mlada. Sve drugo su samo odjeci već izgovorenih misli i slika. Radović bi voleo da je i sadržaj ove treće knjige još uvek prvi put, i njemu ili bar čitaocima.“
Mi mislimo, dragi slušaoci, isto što i vi: Šta li oni rade kad su nama dozvolili da redimo ovo što radimo?!
Ne govorite ono što mislite ako živite od onoga što govorite.
Borili smo se i umorili. Sad nam ostaje samo da branimo ono što smo stekli.
Vodite računa o svom prezimenu. Ono će živeti duže od vas i odgovarati za sve vaše gluposti i greške.
Biramo najpametnije i najsposobnije. Pokušali smo sa najboljima pa to nije dalo nikakve rezultate.
Zašto govore drže jedni te isti ljudi? Zar nema nekih drugih, koji bi takođe mogli govoriti? Ima ih, ali bi oni govorili nešto drugo.
Treba se boriti protiv svih onih koji sumnjaju, koji ne veruju, koji su nezadovoljni. Podršku treba davati samo onima koji se prave da ne sumnjaju, koji glume da veruju, koji ne smeju da kažu da su nezadovoljni.
Samo za sasvim malu decu, koja još uvek sisaju, pouzdano se može reći od čega žive. Svi ostali su sumnjivi.
Nekada su nam neprijatelji bili stariji i deblji od nas. Sad, kad smo mi stari i debeli, neprijatelje ponovo treba tražiti među onima koji su drukčiji.
U novoj godini čekaju nas mnogi stari problemi. Ne možemo dalje napredovati sve dok ne ispravimo greške nekih ranijih uspeha i pobeda.
Videli smo ovih dana dete od dve i po godine koje poznaje sva slova i ćirilice i latinice. Poznaje sva slova, ali ne može da čita jer još ne ume da govori.
Sa studentima ponovo imamo problema. Bolje bi bilo da uče i da polažu ispite nego što se bave politikom. Neka se politikom bave predratni studenti.
Naš slučaj je jasan. Mi samo ne treba da govorimo ono što govorimo i samo treba da radimo ono što ne radimo.
Neću ništa više ni da čitam, ni da gledam, ni da slušam. Hoću da mi sve bude jasno i lepo, kao nekad.
Dok ne mislimo svojom glavom, svi mislimo isto. Čim nešto pokušamo sami, jave se razlike u mišljenjima.
Neprijatelje treba pažljivo slušati. Oni često znaju više nego mi.
O autoru:
Dušan Radović rođen je 1922. Godine u Nišu. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe“ i od 1975. Godine urednik je Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: „Kapetan Džon Piplfoks“ (1953), radio-drama: „Poštovana deco“ (1954), pesme; „Smešne reči“ (1961), pesme; „Pričam ti priču“ (1963), pesme i priče;“Na slovo, na slovo“ (1963-1965), televizijska serija; „Če, tragdija koja traje“ (1969, sa M. Bečkovićem), poema; „Vukova azbuka“ (1971), pesme; „Zoološki vrt“ (1972), pesme; „Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; „Beograde, dobro jutro 2 (1981), aofirizmi; „Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak“ (983), poezija i proza za decu u četiri knjige. Dela ovog pesnika prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada u ex-YU: Neven, Mlado pokoljenje, Nagrade Zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.
VESTI/VIJESTI
VEČE SATIRE U STARČEVU
U četvrtak, 22. oktobra, u galeriji „Boem” u Starčevu, održano je veče satire i aforizama. Gost je bio novinar i satiričar Ninus Nestorović, pobednik „Čivijade 2009”... Program je vodio naš poznati satiričar Zoran T. Popović, a da veče bude drugačije i posebno, pobrinula se publika koja je svojim zanimljivim pitanjima i komentarima doprinela da ovo književno druženje bude još zanimljivije i dinamičnije.
***
SUSRET PESNIKA BOEMA
Obaveštavamo sve zainteresovane pesnike, da književni klub „MIROSLAV MIKA ANTIĆ“ iz Inđije i 2010. godine organizuje tradicionalni susret pesnika boema pod nazivom „NOĆ BOEMA“
Manifestacija će se održati u martu 2010. godine a povodom rođendana jednog od velikana srpske književnosti Miroslava Mike Antića.
USLOVI UČEŠĆA SU:
Od 20. oktobra do 10. novembra 2009. (ili do popune mesta) od 70 učesnika što može biti i ranije, primamo prijave zainteresovanih. Prijava se može izvršiti na jedan od brojeva telefona:
+381/22-551-347; +381/63-1055-199; +381/64-617-1354
Ili na I-mail: Zlatomir_borovnica@vektor.nettt
Od 10. novembra do 30. novembra primamo pesme i uplate zainteresovanih.
Prijavljeni treba da pošalju najmanje 6 pesama i to isključivo ljubavne i boemske u jednom primerku i uplatu od 20 E = 1.800.00 dinara, po osobi hiljadu i osamsto dinara.
U zborniku pod nazivom „NOĆ BOEMA“ svaki učesnik će biti zastupljen sa 3 pesme, dužine do 24 reda sa isključivo navedenim žanrovima.
ISPOD SVAKE PESME OBAVEZNO NAVESTI:
PUNO IME I PREZIME, TAČNU ADRESU, BROJEVE TELEFONA I I-MAIL ADRESU.
Za vašu uplatu dobijate:
Tri zbornika „NOĆ BOEMA“,
Večeru i piće uz muziku.
Prijavljeni svoje pesme mogu slati na adresu:
ZLATOMIR BOROVNICA,
ULICA KNEZA LAZARA 14/25
22320 INĐIJA (SRBIJA)
Ili na napred navedenu i-mail adresu.
U Inđiji, 22.10.2009.
PREDSEDNIK:
ZLATOMIR BOROVNICA
Saradnik,Tatjana Debeljački
***
Jedan pogled na Satira fest
Bilo je dobro, a moglo je i bolje. Ovakva bi, ukratko, bila ocena ovogodišnjeg Sedmog festivala satire održanog u Beogradu 8. i 9. oktobra pod motom „Lec (Stanislav Ježi) među Srbima“.
Dupke puna velika sala Gradske opštine Stari grad pokazala je, po ko zna koji put, ogromno interesovanje naroda za ovu vrstu književnog stvaralaštva i poslovičnu nezainteresovanost štampanih i elektronskih medija da izveštavaju svoje čitaoce i slušaoce sa satiričkih manifestacija.
I ove godine festival satire održan je pod pokroviteljstvom Beogradskog aforističarskog kruga i nadležnih republičkih i gradskih organa za kulturu.
U programu su učestvovali čitanjem svojih aforizama naši i strani najbolji aforističari. Većina od njih poznati su, ne samo po pisanju dobrih aforizama, nego i po stalnim nastupima na satiričnim manifestacijama koje organizuje Beogradski aforističarski krug.
Među poznatim i priznatim aforističarima koji nisu učestvovali sa svojim aforizmima na festivalu su: Mitar Mitrović iz Beograda, autor preko trideset knjiga aforizama, Ilija Marković iz Novog Sada, dobitnik brojnih književnih nagrada, Rade Jovanović iz Užica, Vladimir Jovićević Jov i Borivoje Ilić iz Beograda.
Sa propustom ove vrste složili su se i neki članovi uprave Beogradskog aforističarskog kruga, uz obećanje da će na budućim festivalima satire učestvovati novi aforističari.
Milivoje Jozić, satiričar, Novi Beograd
(„Politika“, rubrika „Među nama“, 26. oktobar 2009.)
VESTI/VIJESTI
Promocije zbirki aforizama u zeničkoj biblioteci
U okviru manifestacije «Dani knjige», 20. oktobra 2009. godine u zeničkoj gradskoj biblioteci održana je promocija aforističkih zbirki Bojana Bogdanovića i Sune Kovačevića. Moderator i voditelj večeri bio je poznati književnik Kemal Mahmutefendić.
«Bogovi i batine» je treća knjiga aforizama Bojana Bogdanovića, pjesnika, satiričara i književnog kritičara. Knjiga je izašla u ediciji «Humor i satira», izdavačke kuće «Alma» iz Beograda. Ovaj izdavač je inače, jedini u regionu, specijalizovan za književna djela satirične provenijencije. Vlasnik «Alme», dr Đorđe Otašević, i sam poznat aforističar, ujedno je i urednik edicije. Autor korica i recenzent bio je još jedan aforističar, Milan Beštić. Knjiga je ilustrovana originalnim karikaturama Toše Borkovića.
Knjiga «Ovce čuvaju čobana», četvrta je knjiga aforizama magistra socijalnog rada, Sune Kovačevića, koji se još bavi i pisanjem poezije. Njegova najnovija zbirka aforizama urađena je kod izdavača «Weling studio» u Zenici. Recenzije su uradili Bojan Bogdanović i Kemal Mahmutefendić.
Uprkos većem broju kulturnih manifestacija koje su održavane u isto vrijeme, veče aforizama je bilo izvanredno posjećeno i propraćeno medijski.
***
Reagovanje Bak-a na tekst u "Politici" Poštovana redakcijo!
U rubrici "Među nama", dana 26. oktobra tekuće godine, objavljen je tekst Milivoja Jozića pod naslovom "Satira fest post festum". Tekstopisac Jozić,koji ni ove godine nije uspeo da uđe na završno veče, kaže za Satira fest da je "bilo dobro, a moglo je i bolje".
A svi učesnici festivala i veliki broj posetilaca, sa kojima smo posle književne večeri kontaktirali, slažu se u oceni da je ovogodišnja smotra aforističkog stvaralaštva, sedma po redu, bila izuzetno uspešna, najbolja do sada. Jozićeva tvrdnja da neki "poznati i priznati" aforističari nisu učestvovali na festivalu jeste tačna, ali nije korektno što on za to optužuje organizatore. Jozić je odrastao čovek i treba da zna da oni koji nisu poslali svoje aforizme na konkurs nisu ni mogli da učestvuju na festivalu (Rade Jovanović, Ilija Marković, Vladimir Jovićević Jov), a nisu mogli da učestvuju ni oni koji su poslali loše aforizme.
Da podsetimo: za Satira fest 09 je raspisan javni konkurs. I na taj konkurs javilo se više od osamdeset aforističara (iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Rumunije i Poljske). U konkurenciji su bili samo aforizmi napisani između dva Satira festa i tu minuli rad ne pomaže.Umetnički savet festivala u sastavu: Aleksandar Baljak, Ranko Guzina i Jovo Nikolić, koje je imenovao Upravni odbor Beogradskog aforističarskog kruga, organizatora festivala ( a ne pokrovitelja, kako piše M.J.), pažljivo je pregledao prispele radove i odabrao najbolje, kako bi na završnoj večeri učestvovali samo kvalitetni autori sa dobrim aforizmima, koji su prošli stroge kriterijume Umetničkog saveta, ukupno 34 učesnika.
Očekujemo da ćete objaviti ovo reagovanje na tekst uvređenog kolege M. Jozića i bez formalnog pozivanja na Zakon o informisanju.
Za Beogradski aforističarski krug Dušan Puača, sekretar BAK-a
"Nin" ponovo objavljuje satiru „NIN“ će od četvrtka, 29. oktobra ponovo imati satiričnu rubriku koju će uređivati Aleksandar Baljak.
Posle višegodišnje pauze ugledni nedeljnik i naš poznati satiričar obnoviće saradnju.
Na stranicama „NIN“- biće objavljivani aforizmi i priče iz novije produkcije stvaralaca iz Srbije i zemalja regiona.
Dve
najbolje knjige karikatura u Srbiji 2008. i 2009. godine po oceni
ŽIKIŠON-a... Knjiga karikatura "CV", Slobodan Srdić - Smederevo
(Izdavač "Ošišani Jež", Beograd 2008.) i Knjiga digitalne karikature
"MALA NOĆNA POŠTA", Zoran Spasojević Paske - Kragujevac (Izdavač
"Centar slobodarskih delatnosti", Kragujevac 2009.)... Od ovog broja
prikazujemo po jednu karikaturu iz knjige...
Najbolje od najboljih... Ovo su članovi redakcije ŽIKIŠON-a!
The best of the best... These are the members of the Editorial board of ZIKISON!
Slobodan Srdić - SERBIA
Zoran Spasojević - SERBIA
Two
of the best books in Serbia in 2008 and 2009 by the assessment of
ŽIKIŠON and... Cartoon book "CV", Slobodan Srdić - Smederevo (Publisher
"clipped Hedgehog") "Ošišani Jež", Belgrade 2008. Book and digital
cartoon "A Little Night Mail", Zoran Spasojevic Paske - Kragujevac
(Publisher "Centar slobodarskih delatnosti") "Center of freedom
activities", Kragujevac in 2009... From this issue and onwards, we will
show one cartoon per issue from the book...
Prvi
privatni satirično-humoristički list posle II svetskog rata u Srbiji,
Golać broj 1, prvi put na netu... Pojavio se maja meseca 1991. godine u
sumrak rušenja SFRJ i potom svih nesrećnih dešavanja proteklih 18
godina na ovim prostorima, izašlo je ukupno 6 broja Golaća i tri broja
ŠLB... Koji će uskoro svi biti na netu...
Ovde možete pogledati tri broja ŠLB 1998/99. godine, specijalno
izdanje lista GOLAĆ i Golać broj 8 koji je ujedno i poslednji broj
Golaća, izašao u februaru 1999. oko mesec dana pre bombardovanja
Srbije...
COMIC/STRIP
STRIP PROVALE/OUTBREAK - Franja Straka - SERBIA
Samonikli korov strip - Franja Straka - SERBIA
ComicSTRIP GALLERY
Koreni srpskog stripa / The roots of the Serbian comics 1 and 2
"...ZIKSON
IS SET ON THE PATH TO CARRY OUT THE COVER TASK OF UNITING THOSE WHO ARE
YET TO UNITE ...RUMOURS MAKE THE WORLD GO AROUND..."
"...USKORO ŽIKIŠON REALIZUJE TAJNI ZADATAK OBJEDINJAVANJA NEOBJEDINJENOG... PRIČA SE...
Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu
The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkan
Izlazi svake srede ili četvrtka* Prvi broj je izašao 25. 06. 2008.
Founder, director and editor, KIKSZikison - SERBIA, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Matić Mazos, Paraćin, SRBIJA; mazospn@gmail.com;
Zamenik glavnog i odgovornog urednika ŽIKIŠON nedeljnika: Sabahudin Hadžialić, Sarajevo, BiH; sabihadzi@gmail.com;
Redakcija:
SRBIJA: Radomir Smiljanić, Aleksandar
Čotrić, Slobodan Simić, Nikola Otaš, Beograd; Ninus Nestorović, Mića M.
Tumarić, Novi Sad; Dušan Mijajlović
Adski, Niš; Zoran Spasojević Paske, Zoran Zlatičanin,
Kragujevac; Goran Ćeličanin
Čelik, Varvarin/Kruševac; Andrej
Glišić, Pančevo; Slobodan Žikić, Jagodina; Rade
Đergović, Šabac; Slobodan Srdić, Smederevo; Živojin
Denčić, Zaječar; Boban Miletić Bapsi, Knjaževac; Franja Straka, Beočin;
AUSTRIA: Petar Pismestrović,
One of the founding members of the croatian cartoonists association (HDK) Zagreb, CROATIA.
Jedan od osnivača hrvatskog društva karikaturista (HDK) Zagreb, HRVATSKA.
BIH-Federacija Bosne i Hercegovine: Sabahudin Hadžialić, Ratko Orozović, Sarajevo; Suno Kovačević, Zenica;
