Priprema PRVOG BALKANSKOG FESTIVALA SATIRE BALKFEST SATIR 2009 je u toku i uskoro ćemo, kako saznaje ZIKISON.INFO, imati detalje i o samom procesu finansiranja projekta.

© 2009 Zoran Zlatičanin - SERBIA

JOŠ JEDNA POTVRDA OPSTOJNOSTI AFORIZMA KAO SRPSKOG BRENDA
SATIRA FEST 2009

Sedmi međunarodni "Satira fest 2009”", pod sloganom "Lec među Srbima", održan je u Beogradu 8. i 9. oktobra, u čast stogodišnjice rođenja čuvenog poljskog aforističara Stanislava Ježija Leca.

Pred više od 500 posetilaca u velikoj sali opštine Stari grad održano je “Veče aforizama” na kojem su učestvovali autori kratke forme iz nekoliko država.

Predsednik novoustanovljenog Saveta Satira festa, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Miodrag Jakšić podsetio je da je na konkurs stiglo oko 3.000 aforizama. On je istakao da je ovaj festival iz godine u godinu sve popularniji i da predstavlja jedan od simbola Beograda.
Publici se obratio i Aleksandar Baljak, predsednik Beogradskog aforističarskog kruga, napomenuvši da su na konkurs pristigli radovi više od 80 autora, od čega je žiri, u čijem su sastavu još bili Ranko Guzina i Jovo Nikolić, izabrao tridesetak.

O Stanislavu Ježiju Lecu (1909-1966) govorio je Dejan Milojević označivši ga kao "aksiom koji se ne dokazuje" i kao "prvog među jednakima", da bi mu pripisao u zaslugu što je aforizam stekao toliko sledbenika u nekadašnjoj Jugoslaviji, a posebno u Beogradu koji se danas smatra za njegovu svetsku prestonicu.

- Usledio je "dribling duha na malom prostoru" (definicija aforizma) pred prepunom salom koja je salvama smeha i spontanim aplauzima za "pogotke u sridu" dva sata nagrađivala nastupe autora  400 odabranih aforizama – istaknuto je u izveštaju novinske agencije Tanjug.

Prema viđenju novinara “Politike” – “gotovo da nije bilo gosta koji je ostao ravnodušan na dovitljive komentare govornika i njihovo viđenje političke situacije u našoj zemlji, kao i svakodnevnih životnih događaja”.

Svoje aforizme kazivali su:

- Savo Martinović (1935), Beograd
- Ranko Guzina (1939), Beograd
- Rastko Zakić (1942), Beograd
- Ismet Salihbegović (1945), Sarajevo, BiH
- Raša Papeš (1947), Kragujevac
- Rade Đergović (1948), Šabac
- Dušan Puača (1949), Beograd
- Milan Todorov (1951), Petrovaradin
- Bojan Bogdanović (1951), Zenica, BiH
- Milan Beštić (1952), Beograd
- Božo Marić (1952), Banjaluka, BiH
- Mitar Đerić (1952), Beograd
- Milivoje Radovanović (1953), Svilajnac
- Aleksandar Baljak (1954), Beograd
- Veljko Rajković (1954), Podgorica, Crna Gora
- Veselin Mišnić Lari (1954), Beograd
- Zoran T. Popović (1957), Pančevo
- Jovo Nikolić (1958), Koraj, BiH
- Đorđe Otašević (1959), Beograd
- Slobodan Simić (1963), Beograd
- Vesna Denčić (1963), Beograd
- Ninus Nestorović (1963), Novi Sad
- Ekrem Macić (1966), Konjic, BiH
- Aleksandar Čotrić (1966), Beograd
- Dejan Tofčević (1971), Podgorica, Crna Gora
- Bojan Ljubenović (1972), Beograd
- Srđan Dinčić (1984), Sremska Mitrovica
- Nenad Vučetić (1981), Kruševac

Aforizme predsednik Udruženja poljskih satiričara Vojćeha Vjerćoha, (Wojciech Wiercioch 1966) izVaršave, pročitala je Ana Dagmara Luković.

Program je veoma uspešno i na duhovit način vodio Dragutin Minić Karlo.

Između 400 izgovorenih „ubojitih misli“, za najbolji aforizam „Satira festa“ žiri je proglasio: „Gradimo društvo  bogatih tako da ovde sirotinja nema čemu da se nada”. Njegovom autoru Dejanu Tofčeviću iz Podgorice, predsednik Beogradskog aforističarskog kruga Aleksandar Baljak uručio je nagradu “Vuk Gligorijević”.

Priznanje Beogradskog aforističarskog kruga za životno delo i ukupan doprinos satiri pripalo je slovenačkom književniku, satiričaru i aforističaru Žarku Petanu iz Ljubljane, rođenom 1929. godine.

Nagrada će Petanu biti uručena u Ljubljani, a dodeljena mu je, kako je istakao član žirija Aleksandar Čotrić, za njegov višedecenijski umetnički i književni rad na području satirične književnosti, kao i za afirmaciju aforistike u Sloveniji, bivšoj Jugoslaviji i Evropi. Petan je autor više dvadeset knjiga aforizama koje su prevedene na 27 jezika.

Pre početka skupa u opštini Stari grad, za učesnike “Satira festa” priređen je prijem u Udruženju književnika Srbije, gde ih je u ime Uprave pozdravio Dušan Cicvara, a u ime organizatora - Beogradskog aforističarskog kruga - dr Slobodan Simić.

"Satira fest" je počeo 8. oktobra polaganjem venaca na spomen-bistu Radoju Domanoviću na Kalemegdanu i spomen-ploču Jugoslovensko-poljskoj ligi u Uzun Mirkovoj ulici. U ime BAK-a prisutnima se obratio Dušan Puača, sekretar udruženja.

Istoga dana u Ministarstvu za dijasporu održan je književni skup posvećen Stanislavu Ježiju Lecu (1909-1966), na kojem su govorili Ana Dagmara Luković, Biserka Rajčić i Bane Jovanović, koji je pročitao i tekst Vitomira Teofilovića, a predstavilo se desetak aforističara iz i Srbije.

Njihovi aforizmi biće dvojezično objavljeni u poljskom tromesečnom časopisu "Balkanski mozaik”, u broju posvećenom uspomeni na Leca.

AFORISTIČKA MISAO U POLJSKOJ

Današnji poljski aforizam vodi poreklo od fraške (fraszka), male stihovane forme, šaljivog, ironičnog, grotesknog karaktera sličnoj epigramu, maksimi, misli, mudrosti, poslovici, čije temelje su udarile grčka i rimska književnost. Naziv žanra je uzet iz italijanskog jezika u vreme renesanse. U poljsku književnost uveo ga je jedan od najvećih poljskih renesansnih pesnika Jan Kohanovski koji ga je svojim Fraškama (1589) pretvorio u stilistički žanr koji je obavezivao i pesnike kasnijih epoha. Tako da su ga upražnjavali Potocki, Morštin, Trembecki, Mickjevič, Norvid, Tuvim, Galčinjski, Štaudinger, Lec i mnogi drugi. Bogat izbor svih tipova fraške sadrži antologija Četiri veka poljske fraške (1836, 1957) koju je sastavio Tuvim, genijalni majstor ovog žanra.
Pored termina fraška koristio se i facecja. Facecja je kao termin došla iz nemačkog preko italijanskog i odnosi se na komične, satirične, čak frivolne prozne tekstove. Kao žanr takođe je nastao u vreme Renesanse. U Poljskoj uveo ga je Gurnjicki u svom poznatom delu Poljski dvorjanin. Još 1570. sačinjena je anonimno antologija naslovljena sa Poljske facecije koja je dopunjavana i obnavljana mnogo puta.Iz nje su proistekli noviji žanrovi kao što su anegdota i humoreska.
Razlika između fraške, facecije i današnjeg aforizma je u postupku, a kao što znamo književnost jeste postupak, rekli su još 20-ih godina XX veka ruski formalisti. Dakle, pomenuti žanrovi su pre svega operisali situacijskom dosetkom (dowcip sytuacyjny), koja je često imala zabavan karakter, a zbog lakšeg pamćenja pisana pretežno u stihu, dok se savremeni temelje na jezičkoj dosetki (dowcip językowy), veoma često na paradoksu, antitezi, elipsi, kalamburima, igri s jezikom, iznenađenju, poenti. U tom smislu sastavljena je antologija Aforistika međuratnog perioda (1918-1939) u koju je ušlo sedam pisaca: Švjentohovski, Tetmajer, Hvalibug, Ižikovski, Elzenberg, Czosnovski i Napjerski koja je takođe obnavljana više puta, mada je ostala bez većeg odjeka van Poljske. Odjek i slavu poljskoj aforistici doneće tek Stanislav Ježi Lec (1909-1966). Njegove Neočešljane misli za njegova života bile su prevedene na dvadesetak jezika. Posebnu slavu doživeo je na nemačkom jezičkom području. Mada je bio prevođen i citiran i na engleskom, francuskom, španskom, svim slovenskim jezicima. I pored postojanja cenzure veoma popularan u Sovjetskom Savezu.
Cenzura je, nažalost, postojala i u Poljskoj tako da je Lec bio poznatiji i cenjeniji u inostranstvu nego u Poljskoj, gde su Lecovi aforizmi tretirani pre kao  humor i satira, odnosno kao tvorevine nižeg reda. To potvrđuje i kompletno izdanje Neočešljanih misli objavljeno tek 2006. a ponovljeno 2007. Za koju Umberto Eko kaže: «To je knjiga iz koje je svaki civilizovan, misleći čovek dužan svake večeri da pročita tri ili četiri redova, pre nego što zaspi (ako uopšte može da zaspi)». Pre toga, 1977. godine aforizmi su objavljeni kao drugi tom Lecovih Izabranih dela koji je sadržao 2650 aforizama, dok  izdanje Noir sur Blanc sadrži 4711 i smatra se najkompletnijim. U njima je nastavio tradiciju gorkog humora, intelektualne igre, nadmašujući lapidarnošću i esencijalnošću aforizme najvećih poljskih i svetskih majstora ovog žanra. Pridavši aforizmu krila, kako su govorili Francuzi kada su počeli da ga prevode i čitaju. Jer se u jednoj ličnosti retko susreću mudrac i umetnik. A na kraju krajeva, kada sve prođe, pa i cenzura, ostaje umetnost. Mada, kao mudrac Lec je pronašao svoj put i nije dopustio da ga bilo ko i bilo šta odgurne sa njega. Odnosno, u vremenu u kome je živeo, prošavši kao Jevrejin i kroz nemačke koncentracione logore, izbegavši dvaput streljanje, pišući u vreme socrealizma, nije dopustio da ga pojede književnost koja jede svoju decu. Čiji tekstovi zagonetke, tekstovi rebusi, tekstovi šifre, iako se vremenom čitaju ili dešifruju različito,  su sačuvali osnovna svojstva aforizma: preciznost, kristalnu jasnoću i privlačnost. Jer je Lec veoma rano bio svestan ko je, između ostalog svoje nemačko prezime Letz pretvorivši u poljsko Lec koje znači veseljak, luda. Mada, po prirodi svojoj njegovi aforizmi nisu izazivali samo smeh i uveseljavali. Pre su izazivali nemir, sumnju, nesanicu, kako reče Eko. Kako i ne bi kad ih je njihov tvorac tretirao kao «ručni prtljag duha» koji će čovečanstvo prenositi s generacije na generaciju. Kao «dnevnik misli», po čemu je  nastavljač najvažnije linije poljske aforističke misli koju su započeli sjajni pisci i mislioci poput Kohanovskog, Reja, Norvida, Tuvima, Ižikovskog, Elzenberga i dr. Kod kojih je dominiralo ono najvažnije: «tvoreće biće». Što je mnogo više nego pisac, pesnik, mada je Lec i to bio. Bio je jedan od najznačajnijih predstavnika tzv. srednjeevropske književnosti, koju su između ostalih proslavili Kafka i Kaneti. Čije se knjige pišu s velikim K. U koje spadaju svakako i Neočešljane misli.

Biserka Rajčić

PTICE NA SPOMENIKU

Kada pomenemo reč aforizam prva socijacija svima nama jeste Lec. I obrnuto, kad kažemo Stanislav Ježi Lec jasno nam je da je reč o aforizmu- ima li boljeg dokaza da je neki pisac ostavio dublji trag u okviru određenog književnog žanra? Lec je postao institucija, aksiom koji se ne dokazuje, i onima koji još uvek pišu o njemu dovoljno je da slede tu apodiktiku i sigurno neće pogrešiti u očima čitalačke publike.
Kada tome još dodamo i citiranje njegovih najuspelijih aforizama, provod je zagarantovan a rizik praktično ne postoji. Dakle, Lec i uvek Lec. Lec Uber ales. A šta je sa drugim aforističarima, da li oni uopšte postoje? Reklo bi se ne.
Kad malo razmislimo, sve to pomalo liči na glancanje spomenika kraj kojeg svakodnevno prolazimo a da nam njegov novi sjaj ne budi senzacije, šta više, draži nam je bio pre tih intervencija jer ptičije vizit karte na njegovoj glavi i ramenima svedoče o otiscima života i njegove sadašnje uloge u njemu.
Srećom, bronza nije nedodirljiva, i ona trpi posledice sopstvene egzistencije ma u kom obliku bila: patine nema u muzeju a rđa je trag života. Ili, što bi rekao Niče: I memla potvrđuje plemstvo. Uostalom, ako se na takvu sudbinu ne buni Mikelanđelov David zašto bi Lec?
Za razliku od Poljske koja u Lecovim spomenicima ne oskudeva, Srbija nema nijedan u fizičkom smislu. Ali ima nešto mnogo više- njegove sledbenike i , naravno, čitaoce. Ono što je njegova domovina bila u aforistici u devetnaestom veku i prve polovine dvadesetog to je Srbija danas. I to prvenstveno zahvaljujući Lecu.
Verovatno ne postoji nijedan aforističar koji je ozbiljno započeo svoju zlehudu satiričnu avanturu a da nije bio pokrenut njegovim Neočešljanim mislima koji su dokazali da se i sa mnogo reči može kazati mnogo. Zahvaljujući njima Lec nije doživeo sudbinu sopstvenog aforizma:

Klasik ne umire, njega zaboravljaju.

 Što će reći,pisac istinski živi posle svoje smrti samo ako ima čitaoce a naročito sledbenike. A u Srbiji ih on zasigurno ima.
No, da li smo mi, srpski aforističari, Lecovi legitimni naslednici? Mislim da jesmo ako se za to izborimo, Lec nije ostavio testament kao svojevrsnu zaveštajnu štafetu koja bi se prenosila dalje. Ko je zgrabi njegova je! Međutim, tu treba biti oprezan, Lec je trčao svoju trku, nama ostaju naše. Štafeta nije nikakva sigurnost da u trci nećeš zalutati ali te barem obavezuje da ne odustaneš tako lako. A mnogi su zalutali pa su, da bi sebe poštedeli daljih muka i rizika odlaska u ćorsokak, i odustali. To naročito važi za one koji su se slepo držali Lecovog traga i, koračajući njegovim stopama, nailazili na predele i duhovne horizonte koje je on već maestralno opisao i objasnio. Istina se u književnosti dva put ne govori a retko se uopšte i sasluša.
Uostalom, sam Lec je napisao:

Ako od nekog književnog dela na kraju ostanu citati, zašto onda ne pisati samo citate?

Lec nije uspeo u tome da piše samo citate kao što niko nikad u tome neće uspeti jer da bi iza tebe ostali citati moraš imati životni opus iza sebe. Piše se za savremenike a ako nešto od toga ostane i za buduća pokolenja, utoliko bolje. Kao što reče jedan drugi satiričar:

Pisci koji pišu za budućnost čine dvostruku grešku: prvo, lišavaju savremenike svog dela i drugo, oduzimaju hleb budućim piscima.

Lec je bio izuzetno čitan, a i sada je, i zaslužan je za popularizaciju aforizma i, uopšte, satire a danas je deo književne baštine i, da bi i dalje bio živ, treba ga dovesti u vezu sa drugim piscima a ne samo glancati njegov spomenik od tragova života. Jer, zaista paradoksalno deluje činjenica da ptice na njegovoj glavi više vide od nas koji mu se odozdo samo divimo zaboravljajući da spomenici između ostalog zaklanjaju pogled na ono što se nalazi iza njih. A za to nije Lec kriv, često se dešava da se od drveta ne vidi šuma a još se nije desilo da jedno drvo čini šumu.

Dejan Milojević

BEOGRADSKI AFORISTIČARSKI KRUG
Aleksandar Čotrić
064 826 00 00

                Borislav Mitrović
PISMO PREDSJEDNIKU VLADE

      Gospodine predsjedniče, mi besposleni penzioneri opet smo galamili ispred zgrade vlade , i psovali one koji postaviše ogradu, pa nismo mogli doći da vas počastimo kafom.
Ali,biće još  prilika, je l' tako gospodine predsjedniče? Malo smo se
gurali sa policajcima da provjerimo koliko su spremni za hvatanje lopova, a momci u uniformama ne znaju za šalu.Navalili na nas,kao da smo mi ne daj bože, lopovi.U tom koškanju zaradili smo nekoliko
modrica, ali nije važno.Dobro je da policija vježba, makar i na penzionerima.
Gospodine premijeru, nije Vam lako.Međunarodna zajednica traži da klečite u ćošku, tajkuni ne plaćaju porez pa se budžet sporo puni,novinari pišu svašta, a narod se uzmuv'o kao pred vanredne izbore.Eto, jedva ste kupili nova kola, sebi i  ministrima. Znamo, morali ste štrpnuti i od naših penzija.Potrebe vlasti su velike,a nama
ne treba puno.Ne vozimo kola, i kod  Vas na kafu možemo doći pješice.
He, htjeli smo u zgradu vlade ubaciti vreću punu miševa, jesmo bogami, da vidite kako je nama sa štetočinama koji grickaju naše penzije.Sad Vas pozdravljamo i javljamo da ćemo uskoro ponovo navratiti.Ne brinite, dolazimo sa našom kafom, mi najbolje zanamo šta je kriza.Narod je uvijek častio vlast.Gospodine premijeru Vi samo otključajte vrata,jer nije lijepo provaljivati u tuđu kuću,a još je ružnije ako domaćin ne primi goste.
Do skorog viđenja,vaši penzioneri!

Svetlana Polak & Sanja R. Petrović
EMOCIONALNA DETOKSIKACIJA ZA 7 DANA

Kroz vekove tražile smo tajnu lakog zaboravljanja. Ono postoji, baš kao i tajna lakog života.
Razotkrivajući deset najvećih gluposti, probaćemo da pronađemo osnovnu liniju po kojoj će se stvari odvijati u našu korist i doneti sve zajedno ”10 ženskih zapovesti” koje će nam poslužiti kao determinacijau čemu je tajna njegove vladavine nad nama i kako je sprečiti na vreme:

*10 ŽENSKIH ZAPOVESTI...*


1. On NIJE vaša druga polovina

Samo sa njim ste u stanju potpunog sjedinjenja same sebe, vešeg svesnog i nesvesnog i samo sa njim ste se uspele na planinu najboljeg i najvećeg, najplemenitijeg i najsebičnijeg vašeg dela sebe?
NIJE NEGO!
Umesto što ste se uljuljkale u ljuljašku slatkih, omamljujućih, a nebuloznih misli, dok je on ko zna gde, bolje vam je da ustanete i stanete pred ormarić u kupatilo. Ako na njemu nemate trokrilno ogledalo, ništa zato - dohvatite najbliže ručno ogledalo. Zajedno ćemo demonstrirati nešto.
Vaš je nosić prćast ili prav...prisetite se, njegov je struktura grčkog profila u najbolju ruku.
Vaša je koža meka i glatka, a njegova tvrda i izbrijana.
Hoćete još?
Vaš vrat sliči vratu prelepog labuda, a njegov labradora ili buldoga.

Ako ste se baš zapleli kao pile u kučinu između suprotnosti koje se privlače, u redu.
Ali, ne cifrajte se više, ako Boga znate, tom rečenicom gubitnica.
Zar ne možete bar na trenutak da zamislite vas celu: pola od vas, a pola od njega. Pa na šta bi to ličilo, molim vas?! I da takvi šetate po gradu? Svašta!
Niste mislile na fizičke osobine, već na sjedinjenje u mentalnom i emotivnom smislu. Ne pije vodu, drage naše. Nikako.
Pregledajte mu obavezno porodično stablo, uđite u srž njegove geneze, a onda ako ste baš zapele da vam jednapolovina bude neobrijana, neotesana i rasparenih čarapa, bar ga nemojte voditi na muški striptiz ili šoping. Vaša će se polovina brzinom svetlosti odvojiti od vas.

2. Vi jeste vaše iskustvo - niste njegovo

“Ljubav prema samom sebi majstorski vlada.” - rekao je jednom neko, a svako od osamdeset biliona ljudskih bića ima svoje otiske prstiju. E, tako ima i svoje vlastito iskustvo.
I znate šta još?
“Niko nikada potpuno ne sme biti zadovoljan svojom sudbinom.”
Pa kako ste se onda uopšte drznuli da se ponovo upletete u lepljivu mrežu nekog novog njega?
Ovo iznad su nacrti o nekim životnim filosofijama ali u osnovi svake od njih vi se gubite i u stvari pojma nemate šta hoćemo da vam kažemo.
Svaki “onaj” koji vam je otkinuo po nekoliko nedelja, meseci ili godina vašeg života kao parče mesa jeste vaše vlastito iskustvo.
Možete još samo danas tvrditi kako ste vi – on, a on - vi, kako vam je njegova majka kao rođena, a njegova sestra jedina koju ste ikad imali jer vreme vam ističe.
Ali da se vratimo našem poslu. Suočićete se danas sa vašim pamćenjem i malo detektivskog posla. Šta tražite? SEBE!
Sebe pre njega!!!
Iskre koje vam magle u očima dok razmišljate o njegovim snažnim rukama nestaće istog trenutka kada se setite onog zgodnog vaterpoliste koji vam je pripalio cigaretu ili onog preslatkog plavookog komšije koji vam svaki put ponese ceger do lifta.
Sve je to ok, mislite se vi ali gde je tu vaše iskustvo?
Nemojte se brinuti, nećemo vas udavati. Vama je samo potreban neko sa kim ćete ponekad očijukati, primerak kojeg ćete omlatiti i zveknuti posred grudi vašim blještavim osmehom. Zarad provere aduta.
Nategnuti kao luk i zapeti kao puška u najužoj haljini u koju ste se mogli uvući, vežbajte vaš smrtonosan pogled, trepćite kao svraka na jugovinu i umirite vaše čulne usne (koje drhte jer nemate pojma ge je do sad) u pun,zamaman i vlažan osmeh.
Kao ličnu satisfakciju izlistajte vaša iskustva i setite se zbog čega su ti egzamplari bili spremni da kleknu pred vama kao Makedonci pred Persijankama. Idite dalje i okrenite nekoliko brojeva. Kada vaš dragi u pola noći ubauljareći ćete: “O dragi, zar si se već vratio, kako vreme leti?”

Mića M. Tumarić
JAHAČI

            Na levoj strani ulice su štrajkači. Hiljade nezadovoljnika. Nose transparente.  Izvikuju parole. Međusobno se guraju. Policija ih nemilosrdno bije. Dugim pendrecima. Kupljenim novcem ljudi iz mase.
S druge strane ulice – barikade. Iza njih narod. Naoružan.  Pištoljima. Trofejnim puškama. Metalnim šipkama. Na njih juriša profesionalna vojska. Savremeno naoružana. Parama narodnim, naravno.
Fijuču meci. Prašte bombe. Vrište ljudi. Mešaju se mirisi baruta i paljevine.
Izvana grada, u starom dvorcu, stoluju mir i tišina.  Ptičice cvrkuća. Na klupama, okruženim cvećem,  sede predstavnici nezadovoljnog naroda i vlasti. Uz hladno piće i toplu hranu. Dogovaraju se. Većaju. Premišljaju. O promeni položaja. U ime naroda.
Sjašite, da mi uzjašimo! – smešeći se kažu levi.
Desni se  smeju.  Danima.
Dole, u gradu, bitka se razvija. Naroda je svakim minutom sve manje.

Miladin Berić
MRTVAJA

od ponoći
pa do zore
gledam u naše
mrtvo more

učena bijeda
nepismen krem
zato je valjda
zaravnjen Srem

na sve se jednom stavi tačka
i...
i ravna Bačka

da li si isp'o genij
il' fosna
o zar je bitno...
i mirna Bosna...

dok dugi noćni sati traju
gledam u ovu
žalnu mrtvaju

lano bih nešto
al' ne znam da l' sm'jem
jer neće više
ravan biti Srem

ovdje se ne zna
ko koga pljačka
zato je valjda
ravna i Bačka

bježim od jave
bježim od sna
s jutrom me čeka
mirna Bosna

Mjesec se upleo
u mrtve grane
o Bože da l' će
ikad da svane.

***

TOR

Sve je više filozofa
a sve manje šljakatora
zato mora katastrofa
i do našeg stići tora.

A u našem toru brale
svaki čoban tjera svoje
sve budala do budale
al' nam takvi kapu kroje.

Gladni vuci oko tora
čeljustima lažnim škripe
gotovi smo nema zbora
bez side i 'tičje gripe.

Sve Hegeli i Platoni
što ne vide od svog nosa
da nam zadnje zvono zvoni
zvono stida i prkosa.

***

Sabahudin Hadžialić
HENDIKEP

Mucanje
svakodnevnicve
teži
uravnilovci uma.
I kada
poistovječenje postane
sudbina
duša odašnjih...
...Sreći nikada
kraja...
U čemu sam
pogriješio?
Da li sam
rano stigao?
Ili zakasnio?

***

Jasmina Šikić Jašiki
FARSA (ŠARENA LAŽA)

Para vrti gde burgija neće,
vrti para, ali srce čeka,
duša traži nešto mnogo veće,
nije zlato uspenje čoveka.

Predstava će biti mnogo bolja,
ako glumce u njoj platiš više,
ali srca tvoga se nevolja,
od te farse sa novcem, ne briše.

Zaigraćeš par večeri rolu,
veselo je, činovi se slažu,
al’ u krevet ideš svome bolu,
da samuješ tu šarenu lažu.

***

BRRRR! 

Otuđenost i vreme bez smisla,
ne daj ruku, da se ne opečeš,
budi O.K., budi cool, ne drami,
bez srca je lakše da se živi.

Sante leda pozdravljam u hodu,
glečeri me dočekuju hladni,
šta da peče, kad topline nema,
smrzla sam se u svem otuđenju.

***

POZER

Stojiš Srećo kraj pogrešne kuće,
ova vrata čuva teška brava,
za tebe sam ja mrtva od juče,
kucaš Srce, ti noćas badava.

Moje srce bilo ti na dalanu,
vruće-hladno, igrao si stalno,
skupilo se sve u prošlom danu,
ostavljam te, eto momentalno.

Možeš da mi nudiš egzotiku,
da me nosiš u sazvežđa bajna,
na vrat- na nos, praviš romantiku,
mislim da je to poza očajna.

***

Vida Nenadić
UMESTO POSVETE

Izvetrilo ti je vreme
kao alkohol iz flaše.

I kao da me čuje,
sad sve više
samo sebe požuruje.

Nema ga više
ni na dnu čaše.

***

INSTEAD OF A DEDICATION

Your time has evaporated
like alcohol from an open bottle.

It looks as if it could hear me.
That is why
it seems to be in a hurry.

There is no time left.
The bottle is empty.

***
Mitar Mitrović
EPIGRAMI

EKOLOGIJA
Srbija se
Saginjati neće,
Ispred kuće
Kad očisti smeće.

DEMOKRATIJA U  SKUPŠTINI
Usred  mraka
Svadjaju se
Dva ludaka  !

PROMENE
U  programu
Ista tema,
Sve se menja
Sem sistema.

NEPRAVDA
Nepravda je
Kao bolest neka,
Prišunja se
I samo te čeka.

POSTMODERNA
Manje pišni,
Više serni,
Bićeš bliži
Post  moderni.

MORAL
Zbog
Morala,
Ispade
Budala.

ROKADA
Nekad je predvodio
Radničku klasu,
A sada void
Krave da pasu.

POLITIKA
Kad se  krave
Politikom bave,
Ono ispod repa
Dodje im do glave.

RAMPE
Za slobodu
Štampe,
Uklonite
Rampe.

KRIZA
Zbog krize
U glavi
Čovek
Poblesavi.

NADMUDRIVANJE
Sve je manje ljudi
Koji nešto znače,
A sve više huligana
Koji se prfovlače.

PRAVNA  DRŽAVA
Kod   nas je politika
Iznad prava,
Narod zbog toga
Boli  blava.

KADAVER
Srce puca
Kao pruće,
Kad umireš
U svanuće.

STAROST
Sve je teško
Kad si star,
A najteža
Ona stvar.

MAŠTA
Dodjite
U baštu,
Da kalite
Maštu.

DIKTATOR
Ko  se  njemu
Suprostavi,
On ga odmah
U džep stavi.

OTPOR
Vijuge  nam
Pošašave,
Kad nas svoji
Zaborave.

SNOVI
Svako ima
Svoj san:
San za noć,
I san za dan.

***

Dražen Jergović
„MOBING“

Kad slobodu ti oduzmu,
kad riječ tvoju ne štuju;
Kad protiv tebe podmuklo kuju,
kada za nepravdu se zauzmu.
Samo digni glavu, smjelo kroči,
ne dozvoli da te itko koči;
Stisni zube, pođi dalje,
za sebe sam znaš najbolje.

Otkad smo dobili demokratsku vlast, tiranija nam teško ne pada.

Since we have got democratic government, tyranie is not any more so difficult.

Aphorism from „Satire fest“, Vesna Denčić

Aforizam sa „Satira festa“,
Vesna Denčić

Popovi skupo naplaćuju ulaznice za Raj.
Tako ti je to kad kupuješ kod tapkaroša. 

Priests charged expensive tickets to paradise.
So it is when you buy from Reseller.

Aphorism from „Satire fest“, Srđan Dinčić

Aforizam sa „Satira festa“,
Srđan Dinčić

„O MEĐUVREMENU“
Matija Bećković

Izdavač: „BIGZ“, Brograd, 1985.g.; Gl.i odg. Urednik Vidosav Stevanović; Recenzent: Tiodor Rosić; Štampa: Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd; Za izdavača: Dobrašin Ralević.

VESTI/VIJESTI

Duhovito i trnovito

***

KNJIŽEVNI KONKURS

ART grupa AKT”, Valjevo: književni konkurs

VALJEVO — Internacionalna “ART grupa AKT” iz Valjeva raspisuje književni konkurs.
Autori mogu slati poeziju, kratku prozu (ne dužu od 20 redova), haiku i haibun. Sve kategorije su ravnopravne. Radovi moraju biti neobjavljivani.
Šalju se do 3 priloga u 2 primerka pod šifrom sa razrešenjem u posebnoj koverti (adresa i biografija).
Jedan autor može učestvovati samo pod jednom šifrom u jednoj ili više kategorija. Rok za slanje radova je 31. decembar 2009. godine.
Biće dodeljene Prva, Druga i Treća nagrada. Nagrade su plakete i umetničke slike. Od izabranih radova će se štampati knjiga.
Dodela nagrada i promocija knjige će biti u okviru međunarodnog umetničkog projekta “Interkulturalni dijalog 2. – Valjevo 2010” u maju 2010. godine.
Radove slati na adresu:

“ART grupa AKT”
Milica Ilić Gačić, sekretar
ul. Duška Radovića 1
14000 Valjevo
Srbija

***

Književni konkurs za nagradu „ANDRA GAVRILOVIĆ“

RESAVSKA BIBLIOTEKA U SVILAJNCU raspisuje drugi književni konkurs za nagradu „ANDRA GAVRILOVIĆ“ 2009. za pripovetku i savremenu književnu kritiku na srpskom jeziku Radove slati poštom u digitalnom zapisu na CD-u u jednom primerku i obavezno tri odštampana primerka (format A4, font ćirilični Times New Roman, veličina 12, prored 1,5) potpisana šifrom. Rešenje šifre treba da sadrži: ime i prezime, adresu, JMBG, broj žiro-računa i broj telefona autora, a dostavlja se uz radove, ali u zasebnom zatvorenom kovertu. Jedan autor može učestvovati sa najviše tri rada. Savremena književna kritika odnosi se na izdavaštvo od 2006. do 2009. godine. Na konkurs slati neobjavljene radove. Nagrada za književnost „Andra Gavrilović“ sastoji se iz novčanog iznosa od 25.000 dinara i povelje. Dodeljuje se za najbolji rad u obe kategorije po oceni stručnog žirija. Najuspešniji prozni radovi biće objavljeni u zborniku „Crte i reze 2“. Rok za prispeće radova je 15.12.2009. godine. Svečano uručenje nagrada i promocija Zbornika održaće se u februaru 2010.g. u Svilajncu.
RESAVSKA BIBLIOTEKA U SVILAJNCU za konkurs „Andra Gavrilović“ Lazin trg 19 35210 Svilajnac.
Informacije i kontakt 035/321-531; 323-272;
e-mail: resbiblio@gmail.com