broj 65
ЖИКИШОН / ŽIKIŠON / ZIKISON
Glavni i odgovorni urednik: Zoran Matić Mazos
Zamenik glavnog i odgovornog: Sabahudin Hadžialić
Izlazi svake srede ili četvrtka
Prvi broj je izašao 25. 06. 2008. / 17. 09. 2009.
Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON
The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans ZIKISON
International competition, cartoons and comic short "KIKS ZIKISON" , Paraćin, Serbia kiks.zikison@yahoo.com zikison.mazos@gmail.com caricature.comics@gmail.com zikison13@nadlanu.com
Sadržaj svih brojeva ŽIKIŠON-a /
Contents of all issues ZIKISON / click here
|
IN MEMORIAM Patrick Swayze: 1952-2009
© 2009 Menecse Cam - TURKEY
Mislio sam da je on loš čovek kada mi je ubio oca i majku, a onda me je on častio pivom i tako smo postali najbolji prijatelji…
Ninus Nestorović |
© 2009 Talal Nayer - SUDAN
| |
PRE KIŠE
Aleksandar Čotrić
Socijalisti
vladaju onim što je ostalo od Srbije. Srbi više ne vladaju ni
sobom. Crveni drugovi i drugarice vedre i oblače, a narodu se
smrkava.
Mala
grupa pod plaštom političke stranke, koja ima sve, sem podrške birača,
raspolaže najvažnijim državnim, privrednim i finansijskim resursima.
Spoljna
politika države zasniva se na saradnji sa Kinom, Libijom i još jednom
zemljom koju niko ne može da pronađe na geografskoj karti. Ozbiljni
razgovori o približavanju Evropskoj uniji daleko su kao lepa kuća, ali
zato se punom parom radi na okupljanju prijateljskih država koje su za
nesvrstavanje i miroljubivu koezgistenciju pod krošnjom banana.
Skupština
je usvojila zakon o informisanju koju predviđa ukidanje medija koji ne
pišu po (zlo)volji vlasti. Ali ne bismo mi o tome dalje...
Na
ekonomskom planu, u proseku, nema promene, jer tajkuni postaju sve
bogatiji, a obični građani sve siromašniji.U desetinama preduzeća
štrajkuju nezadovoljni radnici zbog neisplaćenih zarada. I mnogi
drugi bi obustavili rad, ali ne rade već godinama. Neki blokiraju
pruge, ali njima vozovi odavno ne prolaze, jer su svi već odavno
prošli. Državna preduzeća vode partijski poslušnici, gluvi za sve
drugo. U budžetu je velika crna rupa, kakva ne postoji u svemiru.
Proizvodnja, osim proizvodnje afera i skandala, smanjuje se iz meseca u
meseca. Cene i inflacija, uprkos nadljudskim naporima zavoda za
statistiku, neprekidno rastu.
Jedino
je na najgledanijoj televiziji ružičasta situacija. Na njoj se
forisiraju latinoameričke „sapunice“, neukus, primitivizam, kič muzika,
pevačice sa stasom, bez glasa, nadograđenom kosom i ugrađenim
silikonima.
Podsećanje nije naodmet. Ovako je bilo u Srbiji pre velikih narodnih demonstracija i rušenja nedemokratskog režima 5. oktobra. |
|
© 2009 Rene Bouschet - FRANCE
|
|
|
Tito je pored sebe uvek imao pse. Istorija se ponavlja i kod današnjih lidera.
Tito always had a dogs by his side. History repeats with today's liders as well.
Vasil Tolevski
AFORIZMI/APHORISMS
You can’t warm yourself at a distant fire.
Ne možeš se ugrijati na udaljenoj vatri.
When in doubt, remain in doubt.
Kada sumnjaš, ostani u sumnji.
Not many people live in the desert.
Ne živi mnogo ljudi u pustinji.
Prepare for spontaneity — now.
Pripremi se za spontanost - sada.
It’s hard to think clearly in someone’s arms.
Teško je jasno razmišljati u nečijim rukama.
Never trust an animal — no matter how many legs it has.
Nikada ne vjeruj životinji-bez obzira koliko noga ima.
Our mistakes make us interesting.
Naše greške nas čine interesantnima.
In a crisis, inspiration is better than consolation.
I krizi, inspiracija je bolja nego uteha.
Money is poor compensation for all the time we lose in making it.
Novac je mala kompenzacija za svo vrijeme koje smo izgubili u skupljanju istog.
Big things are accomplished by accomplishing little things first.
Velike stvari su postignute dostignutim malim stvarima na prvom mestu.
|
James Geary - UK
JamesGeary.com
Od ovog broja nova rubrika: Svijet satire u satiri Svijeta
What are Geary’s Five Laws of the Aphorism?
1. It Must Be Brief.
2. It Must Be Personal.
3. It Must Be Definitive.
4. It Must Be Philosophical.
5. It Must Have A Twist.
Koja su pet Gerijeih Zakona o Aforizam?
1. Mora biti kratak.
2. Mora biti ličan.
3. Mora biti definitivan.
4. Mora biti filozofski.
5. Mora biti izvrnut/uvrnut.
Gaery James was born in America and lives in London as a writer and former editor of Time magazine.
His latest book is Geary’s Guide to the World's Great Aphorists
which he claims to be the largest collection of aphorisms in the
English language. He published besides aphorisms, and poetry. He is
journalist also and is very active in the merge satire and specifically
aphorisms from around the World.
James Gaery je rodjen u Americi i živi u Londonu kao pisac i bivši je urednik Time magazina.
Njegova najnovija knjiga je Gerijev Vodič prema Najvećim Svjetskim Aforističarima
za koju tvrdi da je najveća zbirka aforizama na engleskom jeziku.
Objavljivao je, pored aforizama i poeziju. Novinar je i veoma aktivan u
objedinjavanju satire i konkretno aforizma iz cijelog Svijeta.
|
Po novom zakonu o informisanju može se objavljivati sve što niko neće da čita.
Based onn the new Law on media (information) whatever nobody does not want to read, could be published.
Slobodan Žikić
© 2009 Carlos Alberto da Costa AMORIM - BRAZIL
Vođa je muzički genije - svira kurcu !!!
The tribune is musical genious-plays on dick!!!
Boban Miletić Bapsi
|
NEKAD I SAD
Aleksandar Čotrić
Živeli
smo u velikoj državi, devetoj po veličini u Evropi. Naša tadašnja
domovina bila je veća i od Velike Britanije, a o Velikoj Srbiji i
Velikoj Hrvatskoj da i ne govorimo. „Od Vardara, pa do Triglava“
putovalo se 16 sati, i to dobrim automobilom.
Imali smo 23
miliona stanovnika, Alpe, Jadransko more, Perućicu, jedinu evropsku
prašumu, Trebišnjicu, najveću evropsku reku ponornicu, Crkvice, mesto s
najvećom količinom godišnjih padavina na „starom kontinentu“, Hvar,
ostrvo s najvećim brojem sunčanih dana u Evropi.
U toj zemlji pola veka nije bilo rata, osim u partizanskim filmovima. U
to vreme građene su pruge, auto-putevi, hidrocentrale, tuneli, mostovi,
industrijski kombinati, železare, gradska naselja, stadioni,
vikendice... Živelo se solidno, na kredite, ali su nam iz sveta
verovali, oni koji su ih davali. Građani istočnih suseda rizikovali su
živote da nadmudre njihove graničare i dokopaju se našeg tla.
Posedovali smo pasoše s kojima se slobodno putovalo po celoj Evropi.
Nijedna viza nam nije bila potrebna, osim viza kartice. Jedini problem
vezan za pasoš bio je kako ga sačuvati, da nam ga u inostranstvu ne
ukradu.
Naš pisac dobio je Nobelovu nagradu. Košarkaška, rukometna, vaterpolo i
druge reprezentacije osvajale su olimpijske, svetske i evropske
medalje. Naš najbolji fudbalski klub bio je prvak Evrope i sveta.
Evropska zajednica molila nas je da joj se pridružimo.
Sve je to bilo u diktataturi, autoritarnom režimu, jednoumlju i neslobodi.
A onda smo dobili višepartijski sistem, ljudska prava, tržišnu privredu, demokratiju, slobodu...
Dobili smo mogućnost izbora.
Demokratski i slobodno izabrali smo - mržnju, podele, raspad države,
ratove, proterivanja stanovništva, izolaciju, siromaštvo i duhovno
propadanje! |
LAŽA I PARALAŽA
Sabahudin Hadžialić
Znate
šta? Nedavno sam odlučio napustiti Gnosticizam i priključiti se svojoj
vjeri, Islamu. I odlučio klanjati pet vakata namaza dnevno, šerijatskim
životom živjeti i dragom Allahu se ponizno moliti. Živjeti sve kako
sveta knjiga Kuran traži od Muslimana. Baš sve. No, dva dana kasnije,
odnosno prije nekoliko dana, sam se u nemalom čudu zatekao. Ostadoh
sam... Popljuvan i bačen na stratište valjanih nakana. Bio sam jedini
koji je to činio.
Jer, u Bosni i Hercegovini nema muslimana, već
kloniranih oblika pretpostavljenih sudbina bivših komunista koji će
sutra to ponovo i postati, ako bude trebalo. Pogledajte šta se dešava
na sveti dan Bajrama. Trideset dana i noći alkohol nisu okusili, ali
tada, tog dana i noći, alkohol će teći potocima, osim ako nas uvjere da
ne vidimo od sopstvenih očiju. Da nas to vara Sultan iz Brisela i Papa
iz Vatikana odnosno Patrijarh iz Moskve!
I šta se desilo sa mnom. Ponizno sam se vratio medju gnostike.
Prihvatili su me jer sam imao opciju od sedam dana za povratak. I
vratih se, tako da je izgubljena ovca ponovo tamo gdje i treba biti. U
pitanju, zbog pitanja i sumnje u dogme u koje nas utjeruju. Bilo da su
komunisti ili nacionalisti. No, najgori su nacional-komunisti, ovi na
vlasti danas i ovdje.
Ja ću se ponizno zatvoriti u ćeliju srama narednih dvadesetak dana
bolno iščekivajući da Majstor Velike Lože Gnosticizma odvoji malo
vremena i primi me k sebi. Da zajedno porazgovaramo o izvorištima mojih
nada i njihovih nakana. Do sljedećeg života, pardon...vjere, odnosno
religije!
|
KONKURS ZA POSAO
Elvis Huremović
Veli
mahala, kako je danas lakše naći piramidu ili žiranta za kredit nego li
posao. A, mahala sto prica ili je bilo, vec jeste ili ce biti. Danas
ako si četvrt stoljeća star a pritom imaš skoro isti broj godina radnog
iskustva, te babu (eventualnu majku) koji je neka čivija u čaršiji i
spreman si platiti neki dobar ručak za minimalno šest osoba, automatski
imaš i velike šanse za zaposlenje. Naravno, pod uslovom da onome čija
je riječ presudna u svemu tome za taj dan horoskop i bioritam budu
„cool“ ili „high“. I, svakako veliki plus tvojoj biografiji tj. svjetlobrzinska procedura zapošljavanja jeste ako si stranački podoban ili barem ljubitelj određenog demokratskog kolorita. U protivnom džaba ti sva zvanja i znanja na dunjaluku jer posao nećeš dobiti nikada a možda čak ni tada!
Eh, tako se demokratski predstavnici brinu za svoj narod, onako baš k'o Mengele samo na neki sofisticiraniji način al' ništa van zakonskih okvira i odredbi.
A, opet otvoriš paštetu ono iz nje iskoči neki od političara i na sva usta uzvikuje: Na mladima svijet ostaje. Ovamo
uzvikuje a tamo lijevom pa u desni džep....doduše, ne treba mu
zamjeriti ima i on čeljad a još mlada. Valja njih i njihovu unučad
obezbijediti za idućih jedno barem pedeset i kusur godina.
Dobro,
eto k'o biva po njihovom na mladima svijet ostaje a jadni li su mladi o
kojima oni brinu, što se vidi čak odozgo odakle se na Zemlji mogu
zapaziti samo kineski zid i još neka zdanja. Ali šta je onda sa onima
koji ne spadaju u rubriku mladi a imaju iste a ko ne i gore belaje od
mladih?! Na njima bezbeli ostaju tahte ili zemlja i iznad njih neki
mramor s koloritom po izboru.
Tako je to danas kod nas, sa dvadeset i kusur već kreneš sa sušenjem
dobre hrastovine za tahte i tabut, neko i za sanduk opet je sve po
volji baš onako demokratski.
Doduše, treba insan biti iskren k'o što i Ćitab nalaže jer posla ima.
Naprimjer, krampa za izvođenje teških i manje teških građevinskih i
sličnih radova kod naših milih dijasporaca i na njihovim imanjima vazda
žudno čeka na neke mlade, očuvane bosanske a tako mi Njega i
hercegovačke ruke.
Da se razumijemo kod komšija i susjeda ista je priča. Razlike su
neznatne kao naprimjer u tome da li sušiš hrastovinu ili orahovinu i to
samo za sanduk bez tahti. Oni su čak u prednosti jer prođu jeftinije! |
TAJNA
Nikola Č. Pešić
Šta
sve ja imam u svojoj glavi, ne smem ni da pomislim, a kamo li da javno
kažem. Ako bi mi jednog dana sve to nekako i izletelo iz glave,
verovatno bi me negde debelo zaglavilo. Naročito ne sada kada je stupio
novi Zakon o informisanju.
Pošto verovatno ne bih imao da platim
kaznu, po tom Zakonu bih mogao da odležim zatvor i nekoliko godina.
Kažem odležim, kamo lepe sreće kada bi mi dali da malo odmorim.
Naravno, ne verujem. Verovatno bi me prisilili da prinudnim radom
zaradim visinu kazne. I tako se odužim za nesmotreno lajanje. I
ko bi mi bio kriv, kada hoću da lajem a nisam pas. Zato za sada
samo razmišljam. To još uvek nije sankcionisano nijednim zakonom.
A šta mislim . . .
Reis Cerić rekao da je Turska naša mati! Da li imamo samo jednog oca ili...više njih?
Grand mufti of Bosnia and Herzegovina, Reis Ceric, have said that Turkey is our mother. Do we have one father...or more of them?
Sabahudin Hadžialić
© 2009 Marian Avramescu - ROMANIA
Bog je najzad u nama, ali šta nam vredi, đavoli nas vode.
The God is finally within us, but what it worth to the ones - the devils are leading us.
Zoran Matić Mazos
|
SRPSKI SONG
Slobodan Žikić
Multikultivator from Belgrade
Kako i Kuda.org iz Novog Sada,
Aplikanti programa ''Kultura 2007-2013''
Komisija Tacke kontakta
TKK/CCP Srbija
Projekat “Jardin D Europe”,
SNP za “Quartet / Visions of Europe”,
Kuda.org za “Art Always Has It’s Consequnces”
Multikultivator za festival
“Common Routes of Euro-Music Euromed Music”.
Ako neko nije razumeo
Neka uključi motokultivator i neka malo
Usitni zemlju oko šljiva
Pa onda neka smisli program
''Slivovic Visions of Europe''
From Serbia Quartet , brend of njiva
Sve su to stare evropske vrednosti
Najgluplji imaju najviše prednosti
Nisu ni Evropljani baš neke amebe
Da finansiraju pametnije od sebe
Inače, biće tendera i aukcija
Ili, još gore, likvidacija
To je osnovna funkcija
Nekih (ne)vladinih fondacija
Ko želi da se prijavi
U Buda.org. upm, KKC/PPD
Biće umrežen u gov.sr. mu. mr/si
A može i sam da se uloguje
Na MRS.Mud. net.me ili bi
U jebote! Kud ćeš više!
Al će narod da kidiše,
Da banere razmenjuje,
A ne da se zamlaćuje
I smenjuje nesmenjive!
***
NAJVAŽNIJA VEST
Miodrag Jakšić
Nestali su oblaci iznad grada,
I kiša je stala,
Na centralnom terenu miris stada,
Biće velikog finala!
Ceo dan smo spektakl čekali
I blejali u te-ve,
Pa makar ni hleba nemali,
Željni smo grend-slem dževe!
Forhend je kao droga
A Bekend slajz nas leči,
Ne bojimo se ni Boga.
Teniseri su nam preči!
Blješte tribine, igrališta…
Stvarno nije šala,
Niko nam ne može ništa
Biće velikog finala!
***
SUDBA
Andrej Glišić
I po redu, i bez reda,
Sudba s' pažnjom gleda.
Ta da si i mudar bio,
Sudbu ne bi nadmudrio.
Čak da si se dobro skrio,
Ne bi ti nju nadmudrio.
Kažeš li joj: „Ja se nedam“,
Sudbi neću da se predam.
Drskost, tu ti ne pomaže,
Sudbina se ne odlaže.
Podnosiš je, dan za danom,
I kad' voziš za volanom.
Upravljat' se ona ne da,
Ima ona svog' nereda.
Samo ako si na listi,
Računi će biti čisti.
Prekoreda i bez reda,
Sudba neće da otkaže.
Oduvek nas, ona laže.
***
ČUDNA PJESMA
Sabahudin Hadžialić
„Ne znam da li mogu preživjeti
noć.
Još jednu u nizu
nadanja,
jer sutra ne dolazi
i odgadja se
neprestano.
Kako?
Mojim nestankom
iz ovog života,
bez ovih ljudi.
Zašto?
Suviše pitaš
i malo snivaš.
Kome?
Ni tebi ni sebi.“-
Mastilo naliv peru reče. |
Mitar Mitrović
SVODJENJE RAČUNA
Ovaj sam život
Uzalud straćio,
Čak se nisam
Ni ogaćio.
Stalno sam žureo,
Crvenio, siveo,
Kao da nisam
Uopšte živeo.
Na spisku sam bio,
Vazduh sam disao,
Ustvari, samo sam
Maglu sisao.
Šteta je što sam
Po zemlji hodio,
Bolje da se
Nisam ni rodio.
Kad sveden račune
Sada u starosti,
Za sobom ostavljam
Samo stare kosti.
EPIGRAMI
ROTIRANI DRUG
Položaj mu
Dobar beše,
Dok je mogo
Da se ćeše.
BEZAKONJE
Žrtvama se
Rat ne meri,
Tvrde ratni
Profiteri.
FISKULTURA
Kad se gaće
S pupka sjure,
Bedra traže
Fiskulture.
MOKRI BRAT
Prijatelju,
Kapljice se kloni,
Mokrom bratu
S groblja zvono zvoni.
SVAŠTA
Svašta mašta
Iscenira,
Kada moral
Devalvira.
PESNIK
Što je za vrat
Zlaatni lančić,
Za pesme je
Mika Antić
RAZBIBRIGA
Udri brigu
Na veselje,
Al poštedi
Prijatelje.
PRIVID U ŽIVOTU OBIČNO
Volimo s svi,
Alkad treba pomoći
-Pomozi mu Ti.
RADNA TERAPIJA
Kad ti elan
Smrvi fjaka,
Sedni na vrh
Mravinjaka.
SUPER LEK
Sačuvaćeš
Tur od side,
Sedni na vrh
Piramide.
PEVALJKA
U Merdži se
Elegantno voza,
U mikrofon
Mekeće ko koza.
STARAC
Sve je nekad
Ko puška obaro,
Sad je puška
Al za gvoždje staro.
KLIMAKS
U mladosti
Beše mamac,
Sad je seksi
Dijetalac.
KRPEŽ
Ćuti i
Trpi,
Posle dupe
Krpi.
EPILOG
Uz pomoć
Ludaka,
Stigosmo
Do mraka. |
Mnogima je dupe zinulo za gej paradu!
Asses of many paople has been opened for the gay parade!
Rade Đergović
NARAVNO DA SMO U PRAVU KAD NE ZNAMO ŠTA JE ISTINA.
We are right, of course, because we do not know what the truth is.
Dragan Matejić
© 2009 Carlos Alberto da Costa AMORIM - BRAZIL
Ja sam podeljena ličnost. Pola svog života čekam bolju budućnost.
I am a split person. For almost of the half of my life I am waiting for the better future.
Rade Đergović
|
SRCE JOŠ GLASNO OTKUCAVA
U
svečanoj sali Udruženja književnika Srbije obeleženo je četrdeset
godina od zabrane knjige aforizama Milovana Vitezovića „Srce me je
otkucalo“.
Pre tačno četiri decenije, 11. septembra 1969. godine,
zabranjeni su satirična revija „Čivija“, glasilo tek pokrenutog
istoimenog međunarodnog festivala humora, satire i karikature (koju je
uredio tada mladi satiričar Milovan Vitezović, a grafički dizajnirao
Slobodan Mašić) i istovremeno prva knjiga biblioteke „Čivija“ -
Vitezovićevi aforizmi „Srce me je otkucalo“, u isti mah njegova prva
objavljena knjiga.
Posle ovih zabrana festival Čivija izgubio je svoj međunarodni i
satirični značaj i sveo se, uglavnom, na humor i na jugoslovenski i
lokalni prostor. Edicija satiričnih knjiga „Čivija“ je ugašena,
završila se na jedinoj - zabranjenoj.
- Pomalo zavidim sebi ondašnjem - kaže Vitezović za „Novosti“. - Onda
sam se osećao uznesenim, skoro da sam se smatrao nacionalnom savešću.
* Kako je izgledalo samo suđenje? Jeste li se osećali usamljeno i beznadno?
- Kako je suđenje bilo ujutru, prvog dana početka festivala satire i
karikature, tako se sudnica u Masarikovoj ulici prepunila svim
„zainteresovanim“, koji su ovo suđenje primali tako kao da se sudi
njima, a i sudilo se, i svim poštovaocima slobodne misli. Velika je to
podrška bila, kad su se u prvom redu, takoreći, skoro na optuženičkoj
klupi, našli Dušan Radović i Gustav Krklec. Iza njih su bili Slovenci
Žarko Petan, Branko Šemen i Slavko Pregl. Uz sve naše karikaturiste
bili su Adi Mulajbegović iz Sarajeva i Karolj Seleš iz Novog Sada.
Branio sam što se nije moglo odbraniti, a osećao sam se kao da jesam
odbranio.
* A reakcija javnosti?
- Takav je bio i odjek u javnosti. „Sila si ti, kad te dosad nisu
uhapsili“ - rekao mi je Meša Selimović u prisustvu Feliksa Pašića, kada se, posle nedelju dana pojavio u beogradskoj „Slaviji“, došavši iz
Sarajeva (to mi je, kao podršku, ponavljao uvek kad je dolazio u
Beograd, prestao je kad se u njega preselio). Brinuo sam se kako će
sudsku odluku primiti Branko Ćopić, koji mi je za knjigu napisao
preporučni predgovor, jer to je, u neku ruku, bila i njemu zabrana.
Rekao je: „Ja sam ti uvek govorio da ne treba pisati za novine, već
samo za knjige. Oni knjige ne čitaju. Sad su, Boga ti, i knjige počeli
čitati. Dolazi zadnje vreme“ - bilo je to vreme kada je završavao
„Baštu sljezove boje“ i za nju pisao pismo Ziji Dizdareviću.
* Kako vam se, posle toliko godina, čine ti zabranjeni aforizmi?
- Meni se knjižica učinila malom, mislim, obimom. Ali, i lekovi i
otrovi, a satira je to oboje, nude se u malim pakovanjima. Knjiga se i
danas čita za sat vremena, ali, čini mi se da se i danas po njoj može
misliti godinama. Mene zabrana nije od njih odvojila, pisao sam nove i
dopunjavao istu knjigu, trudeći se da je ponovo objavim. Mnogo mi je
pomogao Miroslav Egerić, koji je naredne 1970. godine, za Srpsku
književnu zadrugu sastavio Antologiju savremene srpske satire, u koju
me je uneo i pesmama i „zabranjenim“ aforizmima.
* Da li su neki tada zabranjeni aforizmi aktuelni i danas?
- Svi koji su ušli u antologije, počev od Egerićeve, postali su danas
već klasični srpski aforizmi, a time i aktuelni. Međutim, aktuelni su i
ostali, naročito ako se čitaju kao prva dijagnoza jugoslovenske
propasti.
ZABRANjENI AFORIZMI
- Sledeći revolucionarne puteve zaustavili su se u prestonici!
- Pustili su stomake za otadžbinu!
- Opelješilo me društvo u partiji!
- Hteo bih poljubiti domovinu, ali ne znam gde joj je glava!
- Milicioneri su dobri sagovornici, uvek te do kraja saslušaju!
- Narod se zabavlja vešanjem - vođinih slika!
***
KNjIGA OD JEDNE REČENICE
Naslov
kultnog filma ,,Ne pucajte u pijanistu” zaštitio je mnoge pijaniste.
Parafrazirajući ga (Ne pucajte u ,,aforistu“) želeo bih da se isto
dogodi i s aforističarima. Oni to zaslužuju još više jer se aforističar
rađa, dok se pijanista postaje radom i vežbanjem.
Aforizam je forma
izražavanja duhovitosti, a ona je poslednja tekovina na dugom putu
razvoja psihičkog. Ona se stvara u evoluciono najnovijim strukturama
mozga. Zato vic čim čujemo zaboravimo i potrebno ga je više puta
ponoviti da bi se zapamtio. Aforističare krasi obdarenost najjačim
zakonom prirode, koja uvek upotrebljava minimum energije da bi postigla
maksimum efekta. Baš kao što aforističar minimumom reči obuhvata
maksimum asocijativnih pojmova. On kombinuje ona značenja reči koja
nose višeznačni, ponekad tek naslućeni semantički potencijal, koji
katkad samo zvučnošću asocira na ono „što je pisac hteo da kaže”(ali
nije smeo). Aforizam može biti toliko sažet da ilustruje u jednoj
rečenici čitave epohe. Šta bolje oslikava kasni socijalizam od Vibovog
aforizma: „Crvenim drugovima u belim vilama na plavom Jadranu”. Danas
bi se reklo da „deca crvenih u svojim belim jahtama letuju, umesto nas,
na plavom Jadranu!”
Otkud kod nas aforističari?
Jedan od razloga je naša epska priroda. Mi smo skloni tome da nadugo i
naširoko opisujemo, raspravljamo, pričamo u beskraj. Mi nemamo junačke
pesme, mi imamo cikluse tih pesama.
Kako je do toga došlo? Tako što su ih stvarali ljudi pod uticajem
alkohola i drugih sredstava pogubnih za organsko oštećenje mozga. Ljudi
s traumama mozga, udarcima, padovima na glavu, skloni pijenju alkohola
i tučama, kao znak oštećenja, postaju okolišavi, lepljivi, nikako da
kažu što misle. Da bi se iskazali potrebni su sati. Kao suprotnost tim
dosadnjakovićima, duhoviti ljudi su smislili aforizme, gde u najkraćoj
mogućoj formi kažu više nego neki kroz kosovski ciklus.
Prethodnica današnjih aforističara su stvaraoci narodnih poslovica, gde
se, doduše u drugoj formi, ali slično, no ne i duhovito, izražavaju
neke opšte istine. Aforističari svojom kreacijom daju višesmislenost
rečenici, od kojih je najmanje jedna duhovita.
Drugi razlog, istorijski gledano, leži u represivnosti državnog aparata
koji je zahtevao snalaženje, a ono je pronađeno u metagovoru. Sve je
isto, ali opet nije isto. U metagovoru neki pojmovi se podrazumevaju i
„onaj koji zna samo će mu se ka’sti”.
Preteče aforističara su dvorske lude, redovno najpametniji ljudi na
dvorovima. Njihova je snaga ležala u sposobnosti da kažu šta misle, ali
da to ne povredi veličanstvo. Inače ode glava. Zato se i aforističari
domunđavaju da kažu istinu, da je saopšte brzo i kratko, da pogode ,,u
sridu”, a da pri tom ne zaglave u zatvor, ko Nušić zbog kraljeve
polutetke.
Aforizam je knjiga koja se sastoji od jedne rečenice. Aforističarima
nikako ne odgovaraju honorari koji se plaćaju prema štampanom tabaku.
Taj princip odgovara onim organski oštećenim epileptoidima koji
skribomanski prljaju papir, bogate se na račun evoluciono
najnaprednijih mozgova koje poseduju aforističari. Da bi došli do
efektnog aforizma oni troše istu energiju kao i pisci, slikari,
muzičari, uostalom sve kreativne ličnosti. Nema ništa iz ništa, samo iz
nečega može nastati nešto. A to nešto poseduju retki. Kad pametnom
čoveku kažeš na šta ga asocira reč Poljska, on u 80 odsto slučajeva
kaže: ,,Stanislav Jirži Lec” . Mi imamo celu grupu, koja se zove
beogradski aforistički krug, ali po starom običaju nismo svesni koji je
to brend u vremenu kad pamet ima sve veću vrednost. Vlasnici pilana,
ciglana i šećerana biće zaboravljeni, baš kao i članovi kluba
privrednika, ali zato bronza čeka da izlije glave na koje će, kao i na
Đurinu, Brankovu, Radojevu, golubovi činiti ono što najbolje rade.
Ljudi od duha, duše, duhovitosti rade za večnost, ali bili bi zahvalni
i za malo više uvažavanja i na ovom svetu. Nije red da „Jež” životari,
a hrčci i cvrčci planduju. Država nije samo tržište, ima ona i druge
korektivne mehanizme...
Dr Petar Bokun, psihijatar,
objavljeno u „Politici“ 15. septembra 2009.
Sve više zaostajemo za suvremenim svijetom.
Čuvamo snagu za finiš.
More and more we are laging after the modern world. We are keeping the strength for the finish line.
Suno Kovačević
|
10 razloga zašto Srbin ne može da bude terorista!
1. 8:45 h je prerano za ustajanje.
2. Uvek kasnimo tako da bismo propustili sva 4 leta.
3. Lepe žene u avionu bi nam odvlačile pažnju.
4. Pričali bismo glasno i privlačili pažnju.
5. U avionu ima hrane i pića.
6. Pričamo rukama, tako da bi oružje moralo da bude odloženo.
7. Svi bismo hteli da "vozimo" avion.
8. Prepirali bismo se u avionu i započeli tuču.
9. Rekli bismo svakome o planu 7 dana unapred.
10. Negde bi morala da bude okačena srpska zastava.
***
Molba za zaposlenje u Vladi Crne Gore
Titula: ________________
Ime: __________
Prezime:___________
Čin u vojsci (zaokruži jedan)
Admiral
General
Pukovnik
Srodstvo sa Kraljem Nikolom
brat od strica
brat od tetke
brat od ujaka
Broj Njegosevih slika koje posjedujete
broj:______
Dimenzije: _______
Đedova titula (zaokruži jednu):
Vladika
Serdar
Vojvoda
Adresa:
Adresa u Crnoj Gori:
Ulica:__________
Grad:___________
Adresa (1) u Srbiji
Ulica:__________
Grad:___________
Adresa (2) u Srbiji:
Ulica:__________
Grad:___________
Titula za koju aplicirate (zaokruži bilo koju izuzev predsjednik):
Predsjednik (rezervisano za Mila Djukanovica)
Podpredsjednik
Ministar
Premijer
Savjetnik predsjednika
Savjetnik podpredsjednika
Ambasador u Americi
Ambasador u Rusiji
Odeljenje u kome biste željeli da radite:
Odmor i zabava
Medalje i vojne počasti
Poezija
Planiranje državnih praznika
Kontrola crne berze
Pisanje govora
Očuvanje Njegoševe zaostavštine
Spavanje
Koliko ste sati na raspolaganju u toku sedmice:
30
20
10
Manje od 10
Obrazovanje:
Doktor nauka
Magistar nauka
Ostalo (obrazložiti):_______________
Radno iskustvo:
Vrlo malo
Bez iskustva
Radio u Vladi Srbije, SRJ ili SFRJ
Kako biste najbolje opisali svoju radnu etiku (zaokruži jedno):
Radio sam malo, ali me je bilo briga kako
Nikada nijesam radio, ali sam zainteresovan da naučim
Imam svoj privatni biznis u duvanskoj industriji
*** |
KO TI DRMA KAVEZ ?
Jasmina Šikić Jašiki
Petak je. Kraj je ove radne nedelje.
Nas tri koleginice odlazimo dugim hodnikom, čavrljmo štošta, ko da
nismo “plele” danas, juče, preključe...
-Jooj, ne znam dal’ sam ostavila šefici dobar izvešetaj,
ubiće me u ponedeljak, ako ne valja!
-Aj, opusti se, nema više posla, petak je, gotovo.
-Jooj, ma ne mogu, ne znam šta će biti...i dal valja onaj moj izveštaj, možda nije kako treba. Poješće me u ponedeljak...
-Ohladi se malo, petak je...
-Ma, nisam sigurna da valja, gotova sam u ponedeljak, pojela me je.
-Ma ti se se već izjela sama, ko “sibirski samojed”.
--
Svašta. Prebriga.
Ova opet po sistemu:
KO TI DRMA KAVEZ, SESTRO!
***
PRIČA O GRADU KOJI SE IZGUBIO
Darko Mihajlović
Mogla je da bude i pesma, ali emocija udarila zabranu
Nema rime, nema interpunkcije,
Stilskih figura i vratolomija,
Nema ćirilice
Kao što nema mog grada
Emocija sve zabranila zaabrraanilila
Samo ona vrišti ko blesava
Nekada je to bio moj grad
Samo moj
I ti si govorila da je to tvoj grad
I svi smo mislili da je baš naš...
Naša priča o njemu
To je terač da veruješ
Bejasmo lokal-patriote, zanesenjaci
Južnjaci, provincijalci, disidenti, elementi,
Ma ko mari,
Od veličine i pogrdne reči postanu divovi
Svi smo imali isti nadimak
Čarapan
I svi bi se brecnuli
Pa misli čovek na mene...
Naše priče ihhhhhh
Podgrevahu nam sećanja
Stvari su tada kao meteoriti uskakale u torbe
I vraćali smo se u vrelo svoga bitisanja
Na izvor našeg JA
Bio je baš naš
Bio je živo biće
Bio je apstrakcija
Bio je fikcija
Bio je, bio je, bio je
I mi smo za njega pisali, predavali,
Mi smo mu pevali i plesali
Vodili smo samo nama znane ratove
Zbog naše priče dolaziše
I ne znam da li ih mi omađijasmo
Ali naše reči postahu njihove
One postaše najviša istina...
Moooooj grad!
Gradurina
Više nije moj
Ja sam stranac
Ne postojim
Elien
Priča mi splasla ko neuspele puslice
Nije ni tvoj
Ma ni tvoj brate
I ne gunđaj
Kažem nije ni tvoj
Njihov je
Ulice ne zovu se ni po tvom dedi
Ni po onom crvenom iz kraja...
Ma jok,
Nije više naš
Šta si navro brate nije bre
Mi ne postojimo
Iginusmo ki Vlasi na ringišpil
Mož samo da pogneš glavu i da hodiš
Ki pijan ćuran niz Rasinu...
Oni su glavni
Kako koji
Ona dva loša što središe Miloša
Kolekcionari jedinica...
Ostale ne znam
Kako ne znam
Pa ne znam
Znaš da si radio za ginisa da dobiješ posao
Pa to su ovi što su ga dobili!
Iz koje sam ja priče
Da nisam slučajno uskočio u ovo pisanije
Gde je moj grad
Ma nije to dugme da se zaturi
O ljudi
U ovom gradu su rupe veće
Za osmeh ti treba pas tragač
Pričaju srpski, ali ne govore naški
Samo oni mogu da se sporazumu
Ma jok
Ili smo vazduh ili...
Članovi se biraju, smenjuju, šefuju
Trguju, odlučuju, kupuju
A mi vazduh
Ne postojimo
Grada nema, a da potražimo neki drugi grad
Zakrpimo dušu i nađemo grad surogat!
E lako je reći
ali me nešto prati
kao da je senka mog grada |
|
Predstavljanje Ninus Nestorović
www.kul-tim.net
Većinom smo neznani junaci, a imamo i poznatih ličnosti.
Niste primljeni na posao, jer ste previše pametni. Više sreće sledeći put!
Imamo mnogo ratnih veterana.
Nije zapostavljen rad ni sa mladjim kategorijama.
Komšiji je žena trudna. Svi se radujemo!
Sva vrata su mu otvorena. Predstoji mu sjajna lopovska karijera.
Bilo je nezaboravno! Podsetite me…
Naši očevi su heroji socijalističkog rada. Žrtve su bile nepoznate.
Tražio je minut pažnje, a oni su mu pažnju odali minutom ćutanja.
Računajući i neprijatelja, ovde smo svi naši!
Za državu u kojoj vlada mrak, zalazak Sunca je istorijski dogadjaj.
Pronadjen je razum. Sad ga ispituju…
Došlo je do borbe mišljenja. Bila je to borba prsa u prsa.
Okrenuli su nam ledja, a sve oči su uprte u nas!
Neću reći ništa, a mnogi će se prepoznati…
Džabe mi je što volim da jedem. Od ljubavi se ne živi.
Pobednik je poznat. Traži se poraženi.
Sudija mi nije pokazao put u svlačionicu. Zna on da sam ja na domaćem terenu!
Nije nam prvi put da učestvujemo u bratoublačkom ratu. Mi smo stara srpska porodica.
Neću da razgovaram sa vama o politici. Niste moja kategorija.
Domovino, izvini. Našao sam drugu.
Vi ste opozicija ?! Ko bi rekao ?!
Nema više staljinističkih čistki. Druga su vremena, drugi su ljudi…
Optuženi se branio sa slobode. Sve dok je imao municije…
Potonuo sam na dno. Povuklo me društvo.
Ostao sam u Srbiji iz patriotskih razloga. Nisam imao kud!
Ja i žena od oružja nemamo ništa, ali za decu mora da bude!
Od kada sam umro, sve više ličim na pokojnog oca.
Da su Turci čitali naše junačke narodne pesme, videli bi oni s kim imaju posla!
Pesnici koji pevaju o slobodi, to su najmaštovitiji stvaraoci.
Janičari su bili naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu, ali su svoj posao obavljali kod svoje kuće.
Dosta je bilo bratoubilačkih ratova! Red je da se malo posvetimo i ostaloj rodbini!
Posao dželata nije lak. Krvav je to posao.
Žena i ja se bavimo organizovanim kriminalom: Ona krade hleb u jednoj, a ja mleko u drugoj prodavnici !
Ukoliko narod uskoro ne izađe na ulice, policija će morati da bije po kućama.
Treba čitati samo režimske novine. Tu sve lepo piše.
Vlast krade, ali pušta i druge da kradu, a to je pošteno !
© 2009 Alexei Talimonov - ENGLAND
Predsednik države ne može biti baš svako,
ali zato svako može biti njen predsednik !
President of the state can not be everyone, but, because of that, everyone can be the president of the state!
Peko Laličić
|
Makedonija je obogatila vojnu teoriju. Zadnji rat su vodili samo branioci.
Macedonia has enriched military theory. The last war was led by the defenders only.
Atanas Krlevski
|
NEKI PODRŽAVAJU GEJ PA RADU, A JA SAMO RADU !
Some people support gay parade, but myself only Rade! (game of the words-Rade is the name for Serbian woman)
Nikola Č. Pešić |
Hitler je počeo kao slikar! A i ovi naši nešto farbaju...
Danas živimo bolje nego sutra. Zato nam ne treba budućnost.
Hteo sam da postanem pop, da bih sahranjivao ljude.
Želja mi se ispunila otkad sam postao član vlade.
Test inteligencije nije prošao kod nas. Nije naš nivo.
Između Pakla i Raja ima samo mali period. Politički.
To što nam je dupe zinulo je dobar preduslov za ulaganje stranog kapitala.
Visoki političar nikada ne koristi toaletni papir!
Uvek će se naći neko ko će da mu liže dupe.
Nekoliko dana biću na dijeti! Popravlja se kontejner.
Budimo Makedonci. To bar ne košta ni pet para!
Naš čovek bez vode može da izdrži pet dana,
Bez hrane deset dana, a bez demokratije – ceo život.
Ponuda i potražnja nikako da usaglasimo!
Više seremo nego što jedemo.
Makedonac Makedoncu ne zabija nož u leđa.
Sekira se pokazala delotvornija.
Kod nas slepci nemaju problem! Tu i onako nema šta da se vidi.
Povućićemo granicu sa Kosovom. Biće negde oko Tetova i Gostivara.
Vasil Tolevski
Ne sme se pisati da je neko lopov, sve dok ga za dvadesetak godina sud ne osudi na uslovnu kaznu.
Koliko su nam efikasni sudovi, dok nekoga osude sve novine biće ukinute!
Nova dilema medija: ili registracija, ili kastracija!
Kakav smo mi narod – najviše volimo da čitamo o lopovima, i to pre nego što ih sudovi osude!
O najvećim lopovima nikada neće biti pisano, jer ih sudovi nikada neće osuditi.
Zakon jeste nov, ali su lopovi stari.
Zašto bi novinari smeli da pišu o lopovima, ako već sudovi ne smeju da ih osude!
Ima da se registruju samo oni mediji koji potpišu da ništa neće da pišu!
Nisam lud da pišem o lopovima, pa da idem ja umesto njih u zatvor!
Današnje novine trebalo bi da izađu tek za dvadsetak godina. Tada će naši sudovi presuditi ko je lopov, a ko nije!
Slobodan Žikić
Kod nas je zaključano bezizlazno stanje.
U krvi nam je da nam vade mast - a ne bi smjeli zbog šećera.
Kada narod gladan krene - jadna će se zemlja zvat.
Kriminalnim lancima ne odgovaraju policijske karike.
Abdurahman Halilović Ahil
Još jedan Ministar Vlade FBiH dao ostavku. Nešto da i oni daju.
Razvlače nam pamet. Dobro je dok je još uvijek imamo.
Srbija je dobacila do Pala. Bosna i Hercegovina ne može ni toliko!
Karadžić je dželat povijesti. Ali, Dabić je heroj istorije!
Kusturica i Sidran će se sastati poslije devetnaest godina. Da li su se ikada i rastali?
U Bosni i Hercegovini se pravi šerijatska država. Meni žena ne da!
Doktori medicine u BiH nisu potkupljivi danas. Rodjeni su takvi!
Književnik u BiH je potrošna roba. Onoga trenutka kada napiše prvu riječ.
Oliver Stone i Hugo Chavez su Stanlio i Olio. Novog Svjetskog Poretka.
Kažu da crkva i džamija podržavaju Internet. Kako kad ništa o tome ne piše ni u Kuranu svetom ni u Bibliji?
Sabahudin Hadžialić
Kola su krenula nizbrdo. Tu smo da poguramo..
Ne može nam niko ništa. Dovoljni smo sebi samima.
Mnogima je dupe zinulo za gej paradu.
Oni koji sada drže dijetu, pojeli su nam najbolje godine života.
Rešili ste da igrate ruski rulet. Želimo vam puno sreće u okidanju.
Stigla je humanitarna pomoć. 'Ajmo,'ajmo svi u napad!
Ne kockajte se sa državom ako nemate političare u rukavu.
Za ono što se dešava u mom životu, pakao je pravi raj.
Rade Đergović
Nakon sledećih izbora u Srbiji će vladati - GLAD?!
Mi, Srbi, smo veliki hedonisti-voajeri: Vlast uživa, a mi gledamo - i blejimo !!!
Kao mali bio je kleptoman. A sad je "ekspert"?!
Ovi "naši" magarci se mnogo usvinjili. Tu, izgleda, jedino lisice pomažu !!!
Nisu svi naši političari lopovi - ima i šarlatana !!!
"Naša" "demokratska" vlast uvek je spremna da sasluša mlade. Doduše saslušavaju i stare, a i one srednjih godina ...
Danas retko ko može da usreći Srbe. Teško da će to uspeti i svemogućem Vođi za života?!
U vladi nema gejeva ! A pederčina ?!
Boban Miletić Bapsi
© 2009 Sasha Alexander Pasich - USA
PREDGOVOR/PREFACE
E-mail art
Kragujevac, 2009. 144 str. ilustr. ;
24 cm. Tvrdi povez. Latinica.
Dvojezično izdanje: srpski/engleski.
Recenzenti: Vladan Radovanović, Slobodan Pavićević
Grafička oprema: Ivan Đurišić, Radovan Šarenac
ISBN 978-86-87863-02-6
COBISS.SR-ID 169421324
posted by Zoran Spasojević |
„OVCE ČUVAJU ČOBANA“
AFORIZMI - Suno Kovačević
Izdavač:
«Weling SD» d.o.o. Zenica; Recenzenti: Kemal Mahmutefendići Bojan
Bogdanović; Lektor i korektor: Bojan Bogdanović Design naslovnice:
Haris & Bojan Štamparija: «Weling SD» d.o.o. Zenica, 2008.g. Za
štampariju: Damir Bajramović
Kemal Mahmutefendić: „...Tako
dakle. Ovce (da li brucelozne?!) čuvaju čobana. Znači, ni ovce nisu
ovce, a ni čoban, jadan, nije čoban. Pa šta su: ako (sljedstveno
tome) čovjek nije čovjek, vlast nije vlast, država nije država, mir
nije mir, istina nije istina (izuzimakjući laž kao istinu!), pa,
prema tome da li je i Stvoritelj Stvoritelj? Šta na kraju konca koji
davi, toliko obezvrijeđenom, čak poništenom, čovjeku činiti, da bi se
išta, ako ga još ima, spasilo, sačuvalo? Jer čovjek je – ipak – još
živ. Čak, za divno čudo, ima i otpor toj obesmišljenoj
stvarnosti. Evo rješenja: pisati aforizme, podmetati to
nepotkupljivo, čisto, ničim zamazano ogledalo pred lice (bolje:maske!)
svakojakih nakaza koje nas okružuju, samozvano se izdajući za tobož nje
spacioce-zastupnike naroda. Ma koliko taj moralno- duhovni napor
izgledao bespomoćan i iluzoran. Suno Kovačević je, u svom
ljudskom dostojanst vu i otporu sveprisutnom smradu, pokušao sa svojim
„ Ovcama koje čuvaju čobana“ učiniti taj korak. Koliko uspješno,
nek budući čitaoci to ocijene. Ni ovaca ni čobana na
raspusnim čairima života naših! Pred nama je još jedna bodlja u trnovom
vijencu afirmišućeg zeničkog aforizma...“ |
Zoran Spasojević:
MALA NOĆNA POŠTA
U
jeku tehnološkihproširenja medija – čija jeka ne posustaje – nastaje i
internet art, sa svim svojim vidovima. Doprinos interneta ne leži u
povećanju kvalitetaprenosa slike, muzike, semantizovanog govora,
pokreta, nego u brzini prenosa poruke, domašanju najudaljenijih
tehnološki ekvivalentnih tačaka
prostora, responzibilnosti,
istovremenom višestrukom ali bezličnom(čekaj – a skejp!) i bezdodirnom
opštenju i – što se danas veoma ceni – mogućnosti interakcije. Sva ta
svojstva obeležavaju i e-mail art, analogon mail-arta, umetničkog
usmerenja nešto nižeg tehnološkog
nivoa. Neka od navedenih svojstava karakterišu i seriju radova Mala
noćna pošta Zorana Spasojevića. Naravno, uvek postoji prećutan zahtev
da se pojedinačno ostvarenje uzdigne iznad obeležja opšteg umetničkog
usmerenja, nije dovoljno da ih samo ispuni. Nije uvek jasno – a i ne
može biti s obzirom na visoko
razvijene tehnike digitalne simulacije tehnika
likovne umetnosti – da li je određeni pojedinačni rad iz serije
proizišao iz autorskog odlučivanja o najsitnijim pojedinostima
izvođenja, ili u njemu pretežu
„krupnozrno“ kolažiranje i „kliping“. Mada
od toga, smatram, zavisi stepen autorstva,
sasvim je mogućno i da ovaj moj kriterij nije
umesno potegnuti. Njega, u stvari, već obezvažuje sama priroda medija e-mail arta,
jer za taj medij nije bitno razotkrivanje porekla egzekucije. Ali, ako
Spasojevićevi radovi, poput svih radova e-mail arta, ne poseduju
pojavnost izvođenja, ostaje im pojavnost „izgleda“. Njihov izgled je
gotovo uvek tako sročen da u hipu dejstvuje prodorno. Moj sasvim
subjektivan utisak jeste
da listanje elektronske knjige dozvoljava kraće vreme zastajkivanja
nego što je to slučaj s listanjem fizičke knjige. Ipak, Spasojevićev
predložak najčešće uspeva
da osvoji i u tom neštedrom „elektronskom“ trenutku. No, Spasojevićeve
table izlaze s većim zahtevima nego što je puko pristalo vizuelno
uobličenje. Ti su radovi višemedijski. Izbegavam da radovima drugih
umetnika, nastalim možda iz krila njihovih poetika, namećem termine i
pojmove koje sam lično razvio, te ću ovde samo napomenuti da sam,
pregledavajući Spasojevićeve radove, pomislio da i oni većinom
pripadaju vokovizuelu ostvarenom novijim tehnološkim
sredstvima. Radovi Male noćne pošte obično
uključuju vizuelno, zaleđeni pokret i tekst
koji nije desemantizovan – kakva je grana što vuče poreklo od
glosolalija – nego je pod okriljem semantike, tačnije – semiotike,
budući da nije korišćen samo brealovski (M. Breal) odnos reči i
značenja, nego su u igri i ikonički i ideogramski znaci. Mada danas u
tolikom stepenu sve može biti znak da je teško doznačiti kada nešto
nije znak, malobrojni – čini se - čisto likovni Spasojevićevi radovi
sasvim dobro izlaze na kraj sa neizvesnošću u tom pogledu, jer opstaju
i kao čiste vizualije. Naravno, većina radova iz Male noćne pošte
predstavlja
uspele vizuelno - semantičke simbioze. Budući
da raspolažu oruđem semantike, opremljeni su i za kritičku ubojitost.
Kritika je uperena na različite oblasti: politiku, ekologiju, seks.
Najoštrije strele su s pravom upućene
američkoj administraciji, iako je dobro poznato da je ona samo marioneta čije konce
vuče jedan jači centar moći. Nisu zanemarljivi ni umetnički protesti
protiv bližeg evropskog političkog okruženja i, posebno, protiv
metafizičkog zla. Pod sloganom „Arbeit macht frei“ na kapiji konclagera
instaliran je amblem Evropske
zajednice. Nadrealistički horor pleni u prizoru otimanja dve mrtvačke
glave oko banane. Već je i samo pominjanje mesta i vremena -
„Kragujevac 21. oktobar 1941 / 21. oktobar 1944.“ - na kraju užasa, a u
ovom radu se još uspostavlja i važenje vremena za mrtve. Možda povodom
nekih tema nije pristojno praviti poente, zato je, valjda, u jednom
bomb-artu samo dat prizor atomske bombe i ljudske glave. U „Bau-bau“ su
ručna bomba i Zemlja približene po strukturalnoj
isparcelisanosti, s tim što je Zemlja „inficirana“ svojstvom bombe.
Ućutkana Srbija, zašivenih usta, istovremeno je i Srbija naseljena
Munkovim „Vriskovima“. Pored
sveg crnila, radovima ne nedostaje humor, ali sličnog tamnog „valera“.
Smisao „Fast food“ doživljava transformaciju: uobičajeno
značenje hrane koju čovek može brzo pojesti
ovde se odnosi na čoveka koji brzo izmiče monstrumu da mu ne postane
hrana. Obamina glava na krovu Bele kuće indukuje kolorističku
konverziju iste kuće indukuje
kolorističku konverziju iste kuće kroz dobrodošlicu „Welcome to the
Black House“. Možda nekolikim radovima na temu seksa nedostaje malo
„izostavljanja“ da bi se ublažila izvesna bukvalnost. Na fonu srodnih
pojava u umetnosti ovo će „elektronsko“ izdanje Male noćne pošte, koja
je - to se vidi pošto se „pošta“ pregleda – više mora
nego pošta, predstavljati značajan doprinos u toj oblasti umetnosti i po svome umetničkom
kvalitetu i kao prvo izdanje te vrste.
Vladan Radovanović |
U ime vječnosti svi smo mi prolazni.
Glasali smo nacionalno a tražimo socijalno.
Kloniraju i ljude a neće čovjeka.
Zeleni su na vlasti a drže nas u crvenom.
Pakost je vlastita inferiornost prema uspješnijem od sebe.
Borcima u zemlji pripada dženet, a na zemlji obećanja.
Uhvatili bi i nas na putu za EU - ali nemaju zašto.
Ideal jedinstva jedino je moguć u bratstvu.
Prvobitna akumulacija kapitala u Bosni i Hercegovini provodi se u prvom mandatu.
Lako je došla do cilja. Ima dobre noge.
Ako u narodnom sjećanju
ostaje samo onaj koga voli narod mi se nemamo koga sjećati.
Ako u politici nema prijatelja, ima li među biračima.
Ko radost stvara - sa drugim je dijeli.
Malodušan, sve bi uzeo sebi, a velikodušan, vidi svijet kao svoj. |
VESTI/VIJESTI
Moto "Satira festa": Lec među Srbima
Sedmi
međunarodni „Satira fest“ biće održan 8. i 9.
oktobra u Beogradu, potvrđeno je na
sednici Upravnog odbora Beogradskog
aforističarskog kruga, održanoj 13. septembra.
Slogan
ovogodišnje manifestacije glasi „Lec među Srbima“, odlučili su članovi
Uprave - Aleksandar Baljak, Slobodan Simić, Dušan Puača, Vitomir
Teofilović, Aleksandar Čotrić.
Prvoga dana u prostorijama Ambasade Republike Poljske biće
održan književni skup posvećen Stanislavu Ježiju Lecu, na kojem će o
ovom velikom poljskom i svetskom aforističaru, povodom 100 godina od
rođenja, govoriti poljski i domaći poznavaoci njegovog stvaralaštva -
Biserka Rajičić, Vitomir Teofilović i drugi. Tom prilikom svoje
aforizme kazivaće dvojica poljskih i desetak srpskih aforističara.
Sledećeg dana biće održano „Veče aforizama“ na kojem će se
publici predstaviti dvadesetak najboljih autora kratke
forme iz zemlje i inostranstva. Očekuje se učešće
aforističara iz Poljske, Makedonije, Rumunije, BiH, Crne Gore i Srbije.
O učesnicima, na osnovu prispelih radova do 15. septembra na adresu
elektronske pošte:
\n satirafest@gmail.com
, odlučiće članovi Umetničkog saveta Festivala: Aleksandar Baljak,
predsednik, Ranko Guzina i Jovo Nikolić, članovi. Oni će, istovremeno,
činiti i žiri koji će odrediti koji je najbolji aforizam izgovoren na
„Satira festu“. Njegovom autoru pripašće priznanje „Vuk Gligorijević“,
nazvano po prerano preminulom istaknutom predstavniku Beogradskog
aforističarskog kruga. Nagrada se sastoji iz plakete i novčanog iznosa
od pet hiljada dinara.
Upravni odbor BAK-a jednoglasno je odlučio da
novoustanovljeno priznanje za životno delo pripadne velikom
slovenačkom aforističaru Žarku Petanu. Petan je, po
mišljenju članova Uprave, jedan od najboljih stvaralaca satire na
bivšem jugoslovenskom prostoru.
„Veče aforizama“, kao i prošle godine vodiće Dragutin Minić Karlo,
a za medijsko predstavljanje Festivala zaduženi su Bojan
Ljubenović i Nenad Vučetić.
Od ove godine Festival dobija svoj Savet, a na njegovom čelu
nalaziće se Miodrag Jakšić, književnik i državni sekretar u
Ministarstvu za dijasporu Republike Srbije. Članovi Saveta biće ugledni
književnici i profesori univerziteta.
***
Dobitnici po Nosorogu
Žiri
satiričnog časopisa Nosorog iz Banjaluke u sastavu: Mića M.
Tumarić (predsednik), Miladin Berić (član) i Živko Vujić (član), doneo
je odluku da su dobitnici Godišnje nagrade “Nosorog prvog reda”:
Aleksandar Blatnik (Niš) - za karikaturu i Bojan Bogdanović (Zenica) -
za satiru
Aleksandar Blatnik
je arhitekta, dizajner, pisac i karikaturista. Rođen je 1944. godine u
Zaječaru, živi i radi u Nišu. Izlagao je svoje radove na grupnim
izložbama u zemlji i svetu, i imao više desetina samostalnih izložbi.
Učesnik je mnogih nacionalnih i internacionalnih takmičenja. Dobitnik
je brojnih nagrada na međunarodnim festivalima.
Bojan Bogdanović je rođen 1951. godine u Požegi.
Satiru, prozu i poeziju objavljivao je u više listova i časopisa i na radio talasima.
Zastupljen u enciklopedijama i antologijama.
Dobitnik je nagrada:
- "Slovo Gorčina", Mak Dizdar, za poetski rukopis;
- nagrada za najbolje književno delo u Zeničko-dobojskom kantonu;
- nagrada za najbolju priču lista "Naša riječ";
- nagrada za seriju aforizama na festivalu humora i satire "Šabačka čivijada" u Šapcu...
Objavio je knjige poezije "Vajar u kući" i "Večera sa varvarima" i dve
knjige aforizama: "Kolaž demokratije" i "Provjetravanje srca".
Živi kao slobodan umetnik u Zenici.
***
Srbija do Sidneja
Poznati
srpski karikaturista Jovan Prokopljević dobitnik je prve nagrade za
karikaturu na takmičenju koje je održano u Australiji.
On je u internacionalnoj
konkurenciji za rad na temu finansijske krize, koji su organizatori
nazvali "Finasijsko samoubistvo", osvojio medalju i novčani iznos.
Na dvadeset prvi po redu konkurs za karikaturu „Rotari kluba“, pristigli su radovi iz celog sveta.
Prokopljević je prošle godine na ovom takmičenju osvojio nagradu na
temu „Kriza nafte“, takođe, u internacionalnoj konkurenciji.
On je dobitnik i brojnih nagrada u našoj zemlji.
***
"Jež" opet šilji bodlje
Iz štampe je 11. septembra izašao satirični časopis „Jež“, s naznakom "Crno bele novine za čitaoce svih boja".
List, čiji je glavni urednik Radivoje Bojičić, izlaziće svakog drugog petka.
Satiričari i karikaturisti priloge mogu slati na adresu
rbojicic@sbb.rs
***
Završena je Univerzijada, počinje Čivijada
Dobitnici nagrada na ovogodišnjoj šabačkoj „Čivijadi“, po kategorijama, su:
Aforizam
1. Ninus Nestorović
2. Veljko Rajković, Crna Gora
2. Zoran T. Popović
3. Miodrag Tasić, Švajcarska
Priča
1. Milan Todorov
2. Vladimir Ruskuc
2. Savo Martinović
3. Milivoje Jozić
Karikatura
1. Mića Miloradović
2. Goran Ćeličanin
2. Miodrag Sekerezović
3. Miroslav Georgievski, Makedonija
Dodela nagrada je 17. septembra u holu Biblioteke šabačke, gde će biti
otvorena izložba karikatura „Pjer '08“.
Žiri je radio u sastavu: pisac Petar Lazić, urednik rubrike „Humor“ u
„Blicu“ Zoran Nikolić Zozon i direktor Šabačkog pozorišta Zoran Karajić.
*** |
WEEKLY INTERVIEW
Dnevne novine SAN
| |
PRIVATNO
Sabahudin Hadžialić, književnik |
|
Djeca su najvažnija
1.Najveći uspjeh?
- Tek će doći. Kada mi i sin i kćerka završe fakultet.
2. Najveći neuspjeh?
- Pitajte moju suprugu.
3. Neostvarena želja?
- Da se na ulazu u Sarajevo sa svih njegovih strana svijeta postavi
tabla na kojoj će pisati: "Duh provincije ne postoji. Postoji samo
provincija duha."
4. Kada ste bili najsretniji u životu?
- Rođenjem moje djece.
5. Da li ste sujevjerni?
-Ne.
6. Da li ste se nečega postidjeli?
- Kada vidim da imam prijatelje koji su prošli kroz školu, ali ona nije kroz njih.
7. Šta najviše mrzite da radite?
-Da spavam.
8. Da li biste nešto promijenili kod sebe?
- Naivnost, iskrenost i neposrednst.
9. Šta vas najviše nervira?
- Kada se građani spremaju na štrajkove. Neka uživaju u blagodarima svoga glasa sa proteklih izbora.
10. Gdje sebe vidite za deset godina?
-I dalje zdravog bića, tijela i duha uz obilježavanje 40 godina pisane riječi.
11. Zbog čega se najviše kajete?
- Ne kajem se nikada.
12. Koje su vaše loše osobine?
- Zamjenik sam glavnog urednika elektronskog časopisa "Žikišon".
13.Čega se sjećate iz djetinjstva?
- Improviziranog štanda ispred nanine kuće u Mostaru gdje smo brat i ja prodavali stripove.
14. Omiljeni sport i sportista?
- Atletika, Usain Bolt, Blanka Vlasić i HamzaAlić.
15. Za koji klub navijate?
- PK Željezničar.
16. Omiljeni film?
- "Amarkord".
17. Koju biste knjigu preporučili?
- "Majstor i Margarita", Mihail Bulgakov.
18. Omiljena boja?
- Svijetlo plava.
19. Omiljeni cvijet?
-Ljiljan.
20. Čega se najviše plašite?
- Ljudske gluposti.
***
Ko će biti novi Hadžija?
Ljudi
od duha su toliko retki da ih treba proglasiti za svece. Među njima i
Svetog Jovana Hadži-Kostića koji je aždaju probo trnom. I, kao
što Kinezi leče iglama, tako i doktor Hadži Kostić bode trnjem u
bolesna i slaba mesta - zapisao je Vlada Bulatović Vib povodom četvrt
veka TRN-a, decenijama najčitanije i najvoljenije rubrike u “Večernjim
novostima”.
Legenda
novinske satire, pisac, novinar, urednik, ostaće upamćen po toj
“bockavoj” skraćenici od reči “Tako reći nezvanično”, iza koje su se
krili ubojiti komentari kojima je Jovan Hadži-Kostić ovekovečio celu
jednu epohu.
Kroz tri decenije i čak 60.000 “trnova” postao je
sinonim za čoveka koji je umeo svemu da se podsmehne, ali mudro, koji
je znao da običnom, malom čoveku olakša muke svakidašnje.
“Novosti”
su 10. septembra raspisale konkurs za dodelu nagrade “Jovan
Hadži-Kostić”, jednog od najprestižnijih priznanja u novinarstvu,
uvedenog 1997. godine. Kandidate za nagradu predlažu
pojedinci, redakcije, udruženja, izdavači, žiri, uz pismeno
obrazloženje predloga, a o dobitniku kojem će pripasti plaketa i
novčani iznos od 50.000 dinara, odlučivaće petočlani žiri. Do danas su
nagradom koja nosi ime znamenitog satiričara “Novosti” ovenčani Petar
Pajić, Branislav Petrović, Milivoje Glišić, Ranko Guzina, Aleksandar
Baljak, Bogdan Tirnanić, Slobodan Simić, Aleksandar Čotrić, Radivoje
Bojičić...
-
Jovan Hadži-Kostić bio je jedan od najduhovitijih autora u Srbiji, i
mnogi ljudi su - pa i ja među njima, zbog njega kupovali “Novosti” i
najpre čitali upravo TRN - kaže Aleksandar Čotrić, laureat za
2006. godinu. - Iako se bavio dnevno-političkom satirom, uspeo je da
iznedri aforizme univerzalne vrednosti koji ostaju na ponos srpskoj
satiri koja je poslednjih decenija u samom svetskom vrhu, dok Jovan
Hadži-Kostić predstavlja njen vrh.
Poznati naš satiričar Aleksandar Baljak, koji se društvu dobitnika uglednog priznanja pridružio 2002. godine, smatra:
-
Jovan Hadži-Kostić je mnogo uradio na popularizaciji kratkih satiričnih
komentara, posebno aforizama, jer je decenijama, svakodnevno beležio
satirična zapažanja i gotovo da nema mete koju nije pogodio svojim
žaokama, tim satiričnim strelicama. Budući da je sve to
objavljivano u vrlo tiražnom listu, odjek je bio fantastičan, što je za
ovaj minijaturni žanr bilo veoma važno.
KONKURS
Na osnovu Pravilnika o dodeli nagrade „Jovan Hadži-Kostić“, „Večernje
novosti“ raspisuju: JAVNI KONKURS ZA NAGRADU „JOVAN HADŽI-KOSTIĆ“.
Nagrada se dodeljuje za novinsku satiru
- Kandidate za nagradu predlažu pojedinci, redakcije, udruženja, izdavači, žiri;
- Predlog je potrebno pismeno obrazložiti;
- Konkurs se raspisuje u trajanju od trideset dana od dana; objavljivanja (od 10. septembra)
- O nagradi odlučuje petočlani žiri;
- Nagrada se sastoji od Plakete i novčanog iznosa od 50.000 dinara (530 evra)
Predloge slati na adresu redakcije „Večernjih novosti“:
Trg Nikole Pašića 7, 11000 Beograd, Srbija sa naznakom „Za konkurs 'Jovan Hadži-Kostić“.
|
 Zoran Spasojević, writer (Serbia), 02/08/2009
Zoran
Spasojević, born in 1949, is a Serbian writer. Member of the
Association of drama writers of Serbia and the Association of Serbian
writers, he published books. Zoran is also the author of the screen
play for a TV comedy serial 'Without a Title' (2000) and a radio drama
'Short history of alternating stading and falling'(2004).
His short stories, drama 'America has a hole', comedies 'Gavrilo's
Principle or How I became a ballet dancer' and 'Do you love me, Jakov',
as well as short dramas from the book 'Reservation Serbia' are one of
the most read Serbian literature texts on the Internet.
|
When you cried last time and, if no secret, for what reason?
Recently. My Best Man died.
There
are some events during our life, when it seems as there is no way out.
That could be tragic circumstances or such assessment of them. At that
time, what's the thing to do?
It's
best to keep a cool head or, better yet, not do anything. Panic is not
a good ally. As far as natural disasters and wars, there is no way for
an individual to influence them.
Could
you please choose any event of last days, weeks or months, that has
distressed you? It can be any happening on a local or international
scale. How could you comment on it?
Every
time we turn on the radio or TV, look at the newspapers or log onto the
Internet, we are awash in a flood of bad news - it seems there is no
room for the good ones.
Buried under
all the bad news, after a while we give up trying to deal with the
problems of the world and turn to ourselves instead. Perhaps that
process of burying has something to do with the politics.
There's
always a new danger watching for humanity in its way, always a new
temptation we're ready succumb to. What's the danger of our days? And
what's the way to avoid this trap?
Main
dangers are: alienation of people, threats to family as the basic unit
of society, distorted value systems, planetary polution, hunger and, in
particular, manufacturing of new diseases and epidemics - various world
"madnesses" and "influenzas".
What are the main obstructions to apply humanities principles at our today's life? Could they be solved?
In
my opinion, main obstructions are: greed that is taking over our
planet, manufacturing of fake news, and distorted value systems.
Strengthening of the family (which, in turn, strengthens the
individual), as well as return to the "classic" value system might
improve things somewhat.
Official web-site: http://zoran-spasojevic.blogspot.com
Source of pictures: http://zoran-spasojevic.blogspot.com
This interview was linked by: wikipedia.org
|
 |
Digital Caricature/Digitalna karikatura
© 2009 Sasha Alexander Pasich - USA
|
Golać broj 1/Galerija VREMEPLOV Golać
* Prve privatne humorističke novine u Srbiji * Godina I * Broj 1 * Cena dve črvene * Maj 1991.*
* Satirični nadstranački mesečnik srpskog megalopolisa-Đerđelina*
Design: Mazos © KIKS.Zikison 2005/2009 All rights reserved.
Back to Home
Prvi
privatni satirično-humoristički list posle II svetskog rata u Srbiji,
Golać broj 1, prvi put na netu... Pojavio se maja meseca 1991. godine u
sumrak rušenja SFRJ i potom svih nesrećnih dešavanja proteklih 18
godina na ovim prostorima, izašlo je ukupno 6 broja Golaća i tri broja
ŠLB... Koji će uskoro svi biti na netu...
ŠLB broj 1-3 i Golać broj 8
Galerija VREMEPLOV Golać
Design: Mazos © KIKS.Zikison 2005/2009 All rights reserved.
Back to Home
Ovde možete pogledati tri broja ŠLB 1998/99. godine, specijalno
izdanje lista GOLAĆ i Golać broj 8 koji je ujedno i poslednji broj
Golaća, izašao u februaru 1999. oko mesec dana pre bombardovanja
Srbije...
|
COMIC/STRIP
|
|
|
STRIP PROVALE/OUTBREAK - Franja Straka - SERBIA
ComicSTRIP GALLERY
Koreni srpskog stripa / The roots of the Serbian comics 1 and 2
Đorđe Lobačev - Krvavo nasledstvo i Zrak Smrti
|
"STRAŠNI O' STOJA" - Miloš Krnjetin - SERBIA
|
KIKS Gallery - Michael Jackson in memory - the world of cartoonist
kiks.zikison@yahoo.com
zikison@zikison.net
"...ZIKSON
IS SET ON THE PATH TO CARRY OUT THE COVER TASK OF UNITING THOSE WHO ARE
YET TO UNITE ...RUMOURS MAKE THE WORLD GO AROUND..."
"...USKORO ŽIKIŠON REALIZUJE TAJNI ZADATAK OBJEDINJAVANJA NEOBJEDINJENOG... PRIČA SE...
|
Redakcija:
SRBIJA: Aleksandar Čotrić, Beograd; Mića M. Tumarić, Novi Sad; Dušan Mijajlović Adski, Niš; Zoran Spasojević Paske, Kragujevac; Andrej Glišić, Pančevo; Slobodan Žikić, Jagodina; Rade Đergović, Šabac; Slobodan Srdić, Smederevo; Živojin Denčić, Zaječar;
BIH-Federacija Bosne i Hercegovine: Sabahudin Hadžialić, Sarajevo;
BIH-Republika Srpska: Goran Kljajić, Banja Luka, Grujo Lero, Bijeljina;
HRVATSKA: Ivo Mijo Andrić, Zagreb; Abdurahman Halilović, Rijeka; CRNA GORA: upražnjeno mesto;
MAKEDONIJA: Vasil Tolevski, Skoplje; SLOVENIJA: Milan Fridauer Fredi, Gruškovec;
Copyright © KIKS.Zikison, 2008/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.
Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.
back
|
|
