broj 64
ЖИКИШОН / ŽIKIŠON / ZIKISON
Glavni i odgovorni urednik: Zoran Matić Mazos
Zamenik glavnog i odgovornog: Sabahudin Hadžialić
Izlazi svake srede ili četvrtka
Prvi broj je izašao 25. 06. 2008. / 10. 09. 2009.
Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON
The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans ZIKISON
International competition, cartoons and comic short "KIKS ZIKISON" , Paraćin, Serbia kiks.zikison@yahoo.com zikison.mazos@gmail.com caricature.comics@gmail.com zikison13@nadlanu.com
Sadržaj svih brojeva ŽIKIŠON-a /
Contents of all issues ZIKISON / click here
|
Zoran Spasojević
BUM LADEN
demokratska komedija
Lice: Bum Laden
Njujork,
11. septembar 2001. Hodnik stambene zgrade. Iz nekog stana dopiru
pucnji. Posle svakog pucnja začuje se ženski ili muški krik. Posle duže
tišine otvaraju se vrata jednog stana: izlazi Bum Laden sa pištoljem u
ruci. Jedva se drži na nogama: pocepan je, raščupane brade i kose,
izubijan i okrvavljen.
BUM LADEN (s velikim olakšanjem):
Pobio sam govna. Uh! Teško je bilo živeti u istom stanu s osobama koje
te dan i noć udaraju kuda stignu i pri tom ti naređuju da bez predaha
izvikuješ reč demokratija.
Zavesa.
***
Prodaju nam maglu, malo domaću, malo uvoznu. Plaćamo je skupo, a plaćaće je i buduća pokoljenja!
Darko Mihajlović |
"ROĐEN DA LAŽE", kao da je rođen na Balkanu!
© 2009 Zoran Zlatičanin - SERBIA
| |
PARADA
Rade Đergović
Čitam,slušam
i gledam ovih dana kako teku pripreme za održavanje vec dugo
najavljivane gej parade u našem glavnom gradu. Čitam, slušam i gledam,
pa ne mogu da se načudim svemu što se događa. Naravno,s voje mišljenje
ograđujem od evropskih zakona u kojima je dozvoljeno sve ono što nije
prirodno. Svoje mišljenje ograđujem i od mišljenja naših novopečenih
demokrata koji streme ka Evropi, u koju se bez droge, nemorala i
ostalih tekovina Zapada ne može ući.
U trenutku kada naš dug prema
inostranstvu iznosi skoro 22 milijarde evra, kada se na ulicama opet
puškara kao u najcrnje Miloševićevo doba, a kada je glavni policajac
pionir upravo pomenutog vladara, svi mediji nas svakodnevno
obaveštavaju da pripreme za peder paradu teku bez ikakvih problema i da
će policija obezbediti svakog učesnika ovog cenjenog skupa, koji će
biti pojačan i pederima iz inostranstva.
I šta posle svega reći? Ako je Srbija spala na to da njen ponos umesto
naučnika, intelektualaca, kulturnjaka i sportista brane pederi, onda ja
zaista toj Srbiji više ne pripadam i želim joj srećan put u Evropu, ali
bez mene. Na dan parade svakako ću biti oprezan, s dupetom uza zid. |
|
|
|
|
Evropa vozi bez pogleda na retrovizor. Balkan, bez da pogleda napred.
Europe is driving without watching through the rear view mirror. Balkan, without watching in front of it.
Atanas Krlevski
AFORIZMI
- Čovek je jedini složen proizvod kod čije proizvodnje ne moramo da budemo duhovno angažovani.
- I kada čačkaš nos moraš verovati u smisao tog svog rada.
- Živite tako da uvek možete da se pogledate u ogledalo.
Ako ste na kolenima, zakačite ga malo niže.
- Veće zlo će ti bez dvoumljenja slomiti nos. Manje te prvo vuče za nos
- Kada prvi put pređeš na crveno, sigurno ćeš to uraditi ponovo.
I tako je to sa svakim „prvi put“.
- Proleće, leto, jesen, zima nisu drugačiji u starom veku i novom veku, nego u mladosti i starosti.
- Populista laže zbog slave i moći.
Don Žuan laže zbog slave i kreveta.
Ova druga dupla kombinacija je manje štetna.
- Što je neko bolji komičar,
to teže nasmeje sebe.
- Mi ludaci pljujemo na nas komuniste.
Mi komunisti pljujemo na nas ludake.
A mi demokrate brišemo sa lica naše ispljuvke.
- Kod nas nije dovoljno prihvatiti zakon
„Pljuvanje na zemlju je zabranjeno“,
nego „Zabranjeno je pljuvanje na zemlju ispred sebe, pored sebe
iza sebe i iznad sebe“.
- U totalitarizmu se prave neljudski kurvarluci.
A u posttotalitarizmu ljudski.
- Što je srce praznije,
to troši više tuđe krvi.
- Krv nam mogu dati samo ljudi iste krvne grupe, a piju nam je ljudi sa sasvim drugačijom.
- Oni što govore „izvinite“,
ne podnose one što govore „pardon“.
I obrnuto.
(Prevod Pavel Marčok)
|
Tomaš Janovic - SLOVAČKA
Tomaš Janovic
(1937), pesnik, prozni, pisac, tekstopisac, pisac, prevodilac i jedan
od najslavnijih Slovačkih aforističara, savremenik Lasice i Satinskog.
Po završetku studija na Filozofskom fakultetu Univerziteta Komenski
radio je za satirični nedeljnik Rohа́č (jelen-buba). U zbirci poezije,
Život je beli golub (Život je biely holub, 1959), opisuje svoje vreme
rata iskustva iz detinjstva. Njegov talenat za aforizme je već naglašen
u ovoj zbirci i on će nastaviti da ga u potpunosti uobličava unutar
svojih četrnaest zbirki aforizama. Ovi radovi, istraživanje društvenih
nedostataka (licemerstvo, birokratija, protekcionizam, nepotizam),
ironično dogovor sa prirodom, o Slovacima, istorija ljudi, kao i
privatnost između ličnih odnosa (između roditelja i dece i muškaraca i
žena, na primer u zbirci Oda na slovo "Z" [Oda po Zet]) govore o njemu
kao sveobuhvatnom autoru. Takođe se bavi težim temama, kao što su rasni
progoni i logori (Stekao je razlog [Dostal rozum], 2001). On ima
odgovor koji se emotivno postiže jednostavnim naručivanju reči i
upotrebom perioda frazeologije, kombinujući elemente apsurda humor,
stih i prozu. Janovic je majstor alternacija - razmena gdje jedno slovo
iznenađujuće menja značenje reči. Njegovo stvaranje je karakteristično
po toplom odnosu prema svemu što čini čoveka ljudskim i prema tome što
ga je otuđenost od sebe, pretvorilo u malodušno stvorenje. U svojim
tekstovima, Janović živo reaguje na savremeni život baziran na svetskim
događajima. Autor je uradio puno radio drama za decu i mlade. Dobitnik
je nagrade Dominik Tatarka, najprestižnije književnu nagradu u
Slovačkoj, u 2005.
TOMÁŠ JANOVIC
(1937), poet, prose-writer, lyricist, playwright, translator and one of
the most celebrated Slovak aphorists, the contemporary of Lasica and
Satinský. On completion of his studies at Comenius University’s
Philosophical Faculty, he worked for the satirical weekly Roháč (Stag-beetle). His first poetry collection, Life is a White Pigeon
(Život je biely holub, 1959), describes his war-time experiences from
childhood. His talent for aphorisms was already made manifest in this
volume and would continue to develop fully over his fourteen
collections of aphorisms. These works survey societal shortcomings
(hypocrisy, bureaucracy, protectionism, nepotism), deal ironically with
the nature of the Slovaks, the people’s history, as well as private
inter-personal relations (between parents and children and men and
women, for example in the collection Ode on the Letter “Z” [Óda po Zet]). He also deals with more serious themes, such as racial persecution and concentration camps (He Gained Reason
[Dostal rozum], 2001). His emotive response is achieved by simple
ordering of words and the use of period phraseology, combining the
elements of absurd humour, verse and prose. Janovic is a master of
alternation – exchanging a single letter surprisingly alters the
meaning of the word. His creation is characterised by a warm
relationship towards everything that renders man human and disgust
towards that which distances him from himself, transforming him into a
spiritless creature. In his texts, Janovic reacts vividly to
contemporary life based on world events. He is the author of many radio
plays for children and young people. Janovic received the Dominik
Tatarka prize, the most prestigious literary award in Slovakia, in 2005.
|
U diktaturama narod jebu diktatori , a u "demokratijama " - "demokrate".
In the dictatorship, dictators fucks the people, and in "democratic countries"- "democrats".
Boban Miletić Bapsi
© 2009 Alexei Talimonov - ENGLAND
Zajedničkom akcijom policija B(iH) i Srbije uhapsila ključnu kriminalnu grupu. Političku još uvijek ne!
With
joint actions police of Bosnia (and Herzegovina) and Serbia arrested
the key criminal gang. Political gang, unfortunatelly...not yet!
Sabahudin Hadžialić
|
RESTRIKCIJA NIJE BILA DOBRA ZA PENZIONERE
Marijana Nikolajević
Noć me je dočekala spremnog, česnjak u levoj ruci i raspeće u desnoj...
mogao sam mirno sklopiti oči i opet sanjati sve po redu. Ali nemir me
je nadvladao. Vratio sam se u kupatilo, spustio česnjak na veš
mašinu,od raspeća se nisam odvajao. Seo sam na šolju. Trudio sam se da
ne mislim, ali jeza je prostrujila telom. Stresao se. Plašio se da opet
ne zadrhtim. Onespokojavala me je neobična tišina. Mada sam prošlu noć
halucinirao njeno hrkanje. Najednom, mrak! Srce mi je galopiralo i od
silnoga straha nisam mogao da razaznam je li to ono juri ili je to bat
nečijih koraka. Čijih? Svi koje znam su davno nestali sa ostrva živih..
Osvanuo sam na šolji, izmučen dijarejom i košmarom budnosti.
Nervozno jutro, doručkujem beli luk. Usamljenost mi je konačno
dojadila. Sledeću noć čekam. Sad sam spreman. |
ČUDOVIŠTE IZ LOH NESA
Jasmina Šikić Jašiki
Leto je, 2004.
Završavam
posao, i u toaletu firme presvlačim učmalu i neudobnu
poslovnu garderobu, i uskačem u kupaći, pa mini suknjicu i moje
omiljene crvene sandalice. Kakvo rasterećenje! Gore tanana majčica na
dve bretela-tračice, ma Bog da me vidi, slobodna sam i jurim na bus
“Ada 1”.
Maznem usput na
kiosku lepinju s faširanom šniclom, sumnjive svežine,
ali ko će sad da se bavi nutricionizmom
i zdravljebrigom. Nije valjda otrovna, preživeću.
Nego,
imam još dva sata do zalaska sunca, a sad je pola šest. Da uskočim samo
u divnu Savu i isplivam se uzvodno i nizvodno. Neću izaći iz vode dok
ne smrkne.
Ada
Ciganlija. Pravi naziv su joj dali.
Gužva i vreva ko u čergi. Ali ja ću na
drugu stranu ostrva, gde nema gužve, gde su mali
rečni splavovi, kućice na vodi, onih zakletih adista, koji na ovu
komercijalnu stranu, gde je kupalište i jezero ne zalaze.
Bane me
je već tamo čekao, a imao je šlifa za gušt. Na stolu velike terase,
lepe vikendice na vodi, koju smo dobili na korišćenje od njegovog
brata, na 20 dana, servirao je u staklenu činiju sangriju sa kockicama
lubenice.
-Banećki, evo me, hoćemo buć u Savu?
-Idemo, draga, voda je divna, ni topla ni hladna.
Na uglu
terase, skakaonica. Pa nemam pojma, koliko sam se puta popela i
skočila naglavačke s nje. Kao hrčak u vrtešci. Ma samo da odušim, da se
izživim i nauživam.
A, noć stiže i kad je nepozvana.
Srećni i premoreni od
plivanja i skakanja ležimo na daskama splava i pijemo na
slamčice Banetovu špeciju.
-Strava je noć, garant radi riba, za pecanje je dušu dalo!
Da nam je jedna pecaljka, gde ne poneso’ onu moju!
-Čekaj!
Ode Bane u sobu, i donosi parče stiropora, a oko njega obmotan najlon sa plovkom, sa udicom na kraju.
Zabacujemo parče najlona,
dole ispod naših nogu, srčemo sangriju, pevušimo, pričamo, gledamo u
novobeogradsku obalu preko, terepere popaljena svetla, voda se od od
mesečine cakli, a riba ni da pipne.
-Ma, da ostavimo pribor. Nema ništa od našeg pecanja. Neće.
-Vezaću strunu za ogradu, kažem Banetu, nek se peca samo.
I u divnoj, romantičnoj noći brzo zaboravismo na ribaerenje...
Budi me sutradan Banetov poljubac.
-Draga, kafa je na stolu, a i “ribarsku mrežu” nisi proverila...
Ustajem iz kreveta i pravac ograda, ima nešto garant, Bane je gledao.
Najlon zategnut skroz, zakačio se za nešto, il’ se Nešto zakačilo.
Vučem preko prsta strunu, teško ide, seče... Jebo te, moj “samolov” se isplatio. Ima neka živuljka na udici.
Vadim
ribu, od trideset kila, garant, borim se ko Hemingvej s tunom. Cimam
levo, desno, vučem kontru rukama. Ne da se ala, al’ i ja se držim.
Osvrćem se iza da vidim koliko na terasi ima prostora, gde ću neman da izvučem.
Mašem Banetu.
-Srećo, skini ove žardinjere i pomeri ležaljke u kraj, nemoj štetu da napravim bez potrebe! Molim te, pripomozi!
Loh Nes. Sama sam na “alovitom” jezeru. Zora je, na čamcu sam u lovu na “čudo”.
Mirna
površina jezera odjednom se diže u veliki talas. Gledam
u čeljust čudovišta, vidim tunel, kroz alino grlo,
skroz do želuca. Strah me je, ali me lovačka strast
tera da idem, da ginem ako treba.
Skače “ono”, a skačem i ja. Uloviću, ili će me uloviti. Ne odustajem!
-Evo je Bane, imam je! Ima sigurno trista pedeset!
Grama, mislim!
Smejemo se mojoj sprdnji s pecanjem, ali ja pritom imam još jedan plan.
Jako ozbiljan.
-Tranžiramo ovu “ogromnu ribu”. Meso ćemo za ručak, pozvaćemo i Srećkoviće!
Naravno,
fešta sa “roštilj podrškom”, a glavu “nemani” ću da osušim na mojoj
terasi, pa da je poklonim kumu Džigiju, stalno mi se hvali da je neki
pecaroš, a samnom je prvi put sišao s udicom na reku.
-Važi draga, ima čačkalica da joj čeljust razjapimo.
-Jel puna kutijica, da ih ne fali?
-Dve, nenačete.
-Biće dovoljno.
Drvcima smo poduprli riblju vilicu, pa sam je ja ostavila te noći na terasu, da se suši. Suvenir iz ribarenja.
Sutradan
zalivam terasno cveće i setim se trofeja. Pogledam na sims
prozora, tu gde sam “znamenje” ostavila, a tamo ništa, samo tragovi
prašine s ulice i preko šara od mačjih šapica.
Mačka Mara leži na stepeništu, spokojna prede. Ne mjauče za hranu.
Sita je.
Pojela je noćas glavu čudovišta iz Loh Nesa. |
BUDUĆNOST
Nikola Č. Pešić
Jedna od naših narodnih izreka veli: *Mladost – ludost !*
Razumljivo, jasno ! Svi smo bili mladi. Neko pre, neko
kasnije, a bogami mnogi baš danas. I normalno, bilo je i biće svega i
svačega. Sve u svoje vreme. Prirodno je da višak te mladalačke energije
treba negde iskaliti. Otuda, verovatno, i te ludosti !?
Međutim, druga narodna pak kaže: *Na mladima svet ostaje! * Sasvim logično. Stariji odumiru, mladi stupaju na scenu. Preuzimaju sve prava, a razume se, i obaveze !
Nemam običaj da analiziram. No, ove dve mudrosti su mi zagolicale um.
Pobudile pažnju. Primorale da se ozbiljno priupitam: -Ako je
mladost stvarno ludost, što smo priznali, a da na mladima svet
ostaje, što smo dokazali, nije li onda logičan zaključak da
svet, ustvari, ostaje na ludacima !? |
ISTINA OSLOBAĐA
Sabahudin Hadžialić
Velike
istine su zbiljski zaista jednostavne. Do bola! Pitamo se kako je do
ovoga i došlo? Kako je moguće da neko ko je u onom sistemu bio
posjetilac kaznionica na redovnoj osnovi, danas postaje Ministar, pa
čak i predsjednik vodeće stranke? Kako može jučerašnji portir
određivati šta i kako će raditi svako od nas, a sudinica Ustavnog suda
biti osoba što je pred sunovrat demokratije na ovim prostorima
higijeničarka bila, da ne kažem, čistačica? Veritas vas liberatis! I to bez problema.
Metodološki jasno i glasno:
- U
trenutku raspada socijalističkih imperija došlo je do buđenja uspavanog
diva koji se zvao „nacionalis lopovlakus sopstvenikus“ i koji je u
određenim osobama probudio nezajažljivu želju da vladaju novcem i
vlašću obasuti!
- Oni su
ostali u sjeni manifestnog oblika odabranih poslušnika kojima je ovo
bila jedinstvena prilika da slušaju, vladaju i manipuliši
iskompleksirani sopstvenom dotadašnjom sudbinom!
- Odabrani
poslušnici su postali puki izvršioci želja osoba sakrivenih u „sjeni
staroga hrasta“ i da manipulišu narodom(ima) u skladu sa planiranim,
lopovskim ambicijama!
I,
naravno, istina oslobađa. Kako ćemo dalje? Nikako, jer isuviše su jaki
za nas, slobodno-misleće intelektualce koji još uvijek kao Krusoi
sopstvenih vizija traže brod čudnih namjera. Brod istine! Neće ge ni
biti jer potopljen je još odavno. Od onoga trenutka kada su
dojučerašnji prosjaci uma postali dekorom čudnih namjera-buđenje pacova
je završeno. Ostalo nam je samo da konstatujemo šta je istina. I da se
radujemo toj istini. Ničemu više-samo njoj. Istini. Jer, ona oslobađa.
Od čega? Od vlastite gluposti. Od pretpostavke jučerašnje kojom se
pitamo: Zašto smo preživjeli rat? Ili je i to bila još jedna proba?
Podnio je ostavku iz moralnih razloga,
nakon dobivenih obećanja da neće biti prihvaćna.
He resigned out of moral reasons, after he received promises that it will not be accepted....
Suno Kovačević
|
© 2009 Menecse Cam - TURKEY |
|
U Srbiji nema razlike između juče i danas. Pa!? U tome je
razlika!
In Serbia there is no a difference between yesterday and today. So?! The difference is in that!
Zoran Matić Mazos
|
I OTERAŠE ME U EMIGRACIJU
Darko Mihajlović
Ti slatkorečivci, krasnorečivci i praznorečivci
Vodiše naš puk sve blatom i stranputicom.
Prvo smo im verovali, o naivaca li
Nadali smo se, tešili što nam snaga slabi
Što se satiremo u gluposti i besciljnosti...
Poneko bi rekao da tako mora...
Puk se osipao, propadao,...
Onda smo se pitali šta je ovo sa nama
Trošismo snagu, hranismo propast...
Kada smo shvatili šta bi, videsmo da smo sami.
Nema vođa, o Domanoviću svaka ti je zlatna...
Sa nama samo po neki žrtvovani podskutaš....
Sad i podrepaši htedoše da vode
Pa mnogo je brate I OTERAŠE ME U EMIGRACIJU!
***
VARKA
Danja Đokić
Namamiš tako sunce
kroz rešetke
i crtaš prstima
po zemljanom podu
drveće, travu, rijeku
i to raste, raste
nadrasta te
do vladavine mraka
onda nastupa
otrježnjenje
odmotava se
klupko neuspijeha
Igrokaz sjenki
na razlomljenom staklu
iskrivljeni odraz čežnje
u ogledalima dana
nezaustavljivo
sunovrat isčekivanja
otječe
kroz rešetkasto okno
samovanja
euforično vrijeme
rendgenski te obilježava
olovnim pločama u tabanima
(ili te slama)
***
EUROKREM
Dragan Matejić
U životu neko stekne lovu,
lepu ženu, pa još lepšu novu,
svog vozača, blindirana kola,
pa gorilu, jačeg i od vola,
sto fabrika kupljenih za siću,
i krem društvo u skupom kafiću.
Valja drogu, skupu kao zlato,
našu decu baca u to blato.
Okolina sve ubrzo shvati,
što god takne,
sve mu se pozlati,
pa počne da plaća
političke golje,
da Srbija sva zavisi
od njegove volje.
Ali nešto tu ne štima stvari,
na vrhuncu moći,
sve mu se pokvari,
jer ga besne,
suparničke kere,
ne mareć' za imidž,
u podne overe.
***
SVAĐA SLOVA
Vida Nenadić
Velika i mala slova
iznenada su se
posvađala.
Razlog tome je
što su mala slova
dobila zube.
Onda su počela
da grizu. Nemilice.
I velika slova. I stranice.
Zato sad svuda lete
listovi knjiga
sa police.
Sa njima padaju
i olovni komadi slova.
I drobe se.
Ja ih skupljam,
ne znajući šta me čeka.
Mogu mi biti hipoteka. |
DVORSKE LUDE
Samir Tahirović
Radujte se dvorske lude
što ste kralju ispod pasa,
što pušite ponos slavnih,
hvatajuć ' se slamke spasa
Uvijek ste u toku svega,
vrijeđaju vas, bez pardona,
ali vi ste zadovoljni,
što gmižete ispod trona
Radujte se svom' maniru
da trpite poniženja,
jer uvijek ste negdje dole,
a kralj gine - vlast se mijenja
Al' ko god da nosi krunu
želi imat' na svom dvoru
nekog da mu pere noge
u pozlaćenom' lavoru
Vaša ludost tek je varka,
studiozno s puno žara
vi vrebate prvu šansu
da svrgnete svog' vladara
Spremni ste na laž, obmanu
ne žaleći svoga truda
da u dvorcu ostanete
i budete dvorska luda
***
SENKA
Andrej Glišić
Jutrom duga sena, sunce je udvaja,
U podne je nema, nekako je skraja.
Jesenja je magla, i promena nagla,
Kao da nas skriše, i nema nas više.
I bih, i ne bih, onako sa strane,
Sačinio kroki, za minule dane.
U albumu sećanja, sve bista do biste,
Ja i naša mladost, sudbine smo iste.
Zbor! Strojeva obuka, i jasno, i glasno,
U dvojne redove, postroj se na desno.
Desnom nogom, iskorak je desno,
A, od tog trenutka bi u stroju tesno.
Bih sa leve strane, i drug ukraj mene,
On postade dešnjak, u ime promene.
Klepsidra istaće, otkucaj ne zvoni,
Uzalud ljubih smerno, i ja - a i oni.
Gluva osećanja, prazne, emocije tupe,
Tek što ustadosmo s’ pitomačke klupe.
Mladiću druže, slobode žar smo snili,
Za uzvrat nas Aresu, bogu poklonili.
Nečovek ima nešto deblju senku,
Zavisno od toga u kome smo veku.
Dvadeset i prvi vek, još ljube toteme,
Ne shvataju jadi’ da ih prošlo vreme.
Pašaluk bih uz’o, bez dileme rado,
Makar u toj frci i narod mi strado.
Uz opštu podršku kapital - šljama,
Videćemo istinu, svekolikog blama.
***
"KOLJAČKI MENTALITET"
Dražen Jergović
1. Danas gazda oštri "spravu",
dugogodišnju rezačicu pravu.
Bez nje on ne može
s "gujde" ogulit ni komadić kože.
2. Kad čiča zarije sječivo u prase,
grlate su i vesele narodne mase.
I svaka bi baba tada "dala"
da ne ostane bez zalogaja mala.
3. Komada se meso, pune se crijeva,
punih želuca žešća će biti "ševa".
Tako razmišljaju samo luđaci,
okrutni stari perverznjaci.
4. Zbog nereda toga sve mi je teže,
u trbušnoj šupljini krv se sliježe.
A vani, na zraku, još "raščepljene" stoje
u pripravnosti svinje zlih uboda se boje.
***
MASKARADA
Jasmina Šikić Jašiki
Lažne reči u lažnom životu,
lažni ljudi s maskama šarenim,
gde je život i šta je s istinom,
čija maska najlepše se smeje?
Pa kako si, dal te zdravlje služi?
A, maska me gleda svom mirnoćom,
Pa šta radiš, da li voliš nekog?
Spokojno se smeje lepa maska.
A, ja tražim jedno zrno duše,
ispod maske dal’ čoveka ima,
onu iskru u oku da vidim,
dok karneval s maskama prolazi. |
NAŠ TRAJAN NEMA KOZJE UŠI ALI JE UMISLIO DA JE CAR.
Our Trian does not have goat ears but he conceits that he is czar.
Dragan Matejić
© 2009 Zoran Spasojević Paske - SERBIA
Poslednja želja Josipa Broza Tita bila je da bar pet minuta bude - Boris Tadić ?!
Last wish of Josip Broz Tito was to be, at least, for five minutes- Boris Tadic?!
Boban Miletić Bapsi
|
Šalje:
Zbunjeni Narod
U masi b.b.
Republika Hrvatska
Prima:
Maršal Josip Broz Tito
Kuća cvijeća b.b.
11000 Beograd
E-mail: josip.broz@formerpresidents.com
Predmet: apel - vrati se, vrati se
Datum: 24. Kolovoza 2009-08-24
Dragi naš predsjedniče dobar Vam dan!
Nadamo se da ste dobro i da raspolažete sa obiljem slobodnog vremena.
Zadnji put kada sam Vam pisao bili ste u bolnici u Ljubljani. Još ste
imali obje noge, a i mediji su govorili da Vam je sve bolje i bolje.
Drugarica učiteljica koju smo naprasno nakon rata morali zvati samo
učiteljica nam je govorila da ste vi tvrd orah i da Vam ne može nitko
ništa, ni istok, ni zapad, pa ni šećerna bolest, ni Staljin, a ni
starost.
Druže Tito, situacija u zemlji je složena. Neprijatelj nikad ne spava,
a jedino ga možemo prepoznat po podočnjacima, a samo kada nas gleda u
oči, a lažu nas i gledaju u oči.
Ako smijemo na Ti, Druže Tito, smatram da si nas zajebao kada si pošao
ali nisi ni jedini. Eno nomane otišao onaj što nije ni tvoja slika i
prilika Ivo Sanader ali razlika je što je on pošao nakon krize, a ti
prije krize.
Žao mi je što te opterećujem u 117. Godini života ali Tito samo da znaš
da nije vrijeme za zajebavanje i uživanje u penziji. Želimo da se
vratiš i da preuzmeš Vladu jerbo je danas važniji premijer od
predsjednika, a predsjednik ne možeš biti jer je tvoja rezidencija na
Briunima zauzeta, Stipe je tamo.
Drugarica Jadranka nas je ubila zadnjih dana u pojam. To ti je ona žena
što je na radiju bila spiker. I ona se rastavljalja 100 puta baš kao i
ti. I ova se zadnjih godina, baš kao i ti Druže bavila braniteljima,
ona dragovoljcima, a ti partizanima. U svojim pedesetim godinama ima
više sjedih nego ti prvih 120 godina života, a digla nam je i porez i
davanja za 6%.
Ne znam da li su te zvali iz kadrovske, ali planiraju ti prodat
brodogradilište Kraljevicu (ono gdje si ti prvo radio) i ostala
brodogradilišta nekom Končaru (nije Rade) ili Zepteru. Tvoj Mercedes je
u Makedoniji, neki seljak ide u polje sa njim, a uglavnom ti se prodaje
sve što si ti teškom mukom otpisivao dugove na skupovima nesvrstanih
ili praveći se da uživaš sa raznoraznim ljudima iz zemalja država sa
novcem. Galeb je u Rijeci, još ga nisu popravili i ne znam da li ti je
došao račun za vez u Rijeci.
Vrhovni naš komadantu, vrati se i dati ćemo ti slijedeće:
- BMW 7 (bolji od Mercedesa iz 79') blindiran. Rega će ti biti ZG1892JB
- 20.000,00 Kn netto + dodaci u 10 nadzornih odbora cca 40.000,00 Kn
- 20 dobrih satova što je ovaj predzadnji greškom ostavio u svojoj ladici
- Doris Lambaša će ti biti nova dvadeset i osma žena po redu
- Evo obećavam da ću ti ja nosit štafetu i da ću ti Hajduk dovest na
minimalno 4 poziciju na listi HNL-a jebiga bolje od ovoga ne mogu
Ostaviti ću ti i Luku Bebića tako da imaš svoju generaciju da čavrljate
o sporednim stvarima, maslinama, dobrome vinu i mandarinama. Što se
lova tiće, znam da voliš lov, vidi sa Šeksom tko je u HDZ-u na listi za
odstrel, pa udari negdje u šumi po njima.
Molim te javi mi se što prije, pošalji mi radnu knjižicu. Prijaviti
ćemo ti boravište u nekoj zoni od posebne državne skrpi da plaćaš manje
poreza.
Ako koga trebaš dovesti sa sobom, javi, upraznilo se mjesto u HŽ-u.
Javi kada dolaziš da ti šaljem Chellenger
Voli te tvoj Zbunjeni narod
(Karikatura je iz 1990. godine, objavljena je u prvom broju lista GOLAĆ 1991.) © 2009 Zoran Matić Mazos - SERBIA
Hoćete li Bosnu i Hercegovinu? Može, serviramo sa Muslimanima ili bez njih!
Hoćete li Srbiju? Može, serviramo sa Srbima tuto completo. Njih niko neće.
Hoćete li Hrvatsku? Može, serviramo sa cvijećem i bez njega.
Hoćete li Sloveniju? Može, serviramo sa poribljenim Piranskim zaljevom.
Hoćete li Crnu Goru? Može, serviramo sa Milom konvertitom.
Hoćete li Makedoniju? Može, serviramo sa Republikom ali i bivšom.
EPP: Sabahudin Hadžialić |
"MALI SERICA POD KAZNOM"
Dražen Jergović
Nedjelja je, kao i svaka druga, bio pravi dan za posjetu crkvi i odlasku k Svetoj misi, naravno s roditeljima.
Jutro
je tako i započelo. Svi smo se lijepo uredili i ušminkali, gore smo
odjenuli bijele košulje i crne hlače (tata i ja), a mama je uz bijelu
bluzu odjenula tamnoplavi „šos“. Nabacili smo jakne i na tašte otišli u
crkvu.
Sve
je još bilo sumorno od prekjučerašnjeg dana, zna se, poradi mene i
mojih grijeha. Trebao sam se ispovijediti za zlodjela koja sam nedavno
počinio, ali je već i sam odlazak na Svetu misu trebao naznačiti moje
lagano rasterećenje duše i mini-ispovijed.
U crkvi je velečasni propovijedao o obiteljskoj zajednici i njenoj
važnosti u društvu. Ja sam, za pravo čudo, „usisavao“ mozgom svaku
svećenikovu riječ. Nakon Mise osjećao sam se jačim, snažnijim i
otpornijim na zlo koje stalno i odasvud vreba.
Nedjeljni
je ručak sve nas nekako raznježio. Imao sam blagi osjećaj da se duhovi
u našoj kući smiruju, ali sam se ubrzo zatim uvjerio da je sve to samo
krinka.
Kasnije
poslijepodne, nakon odmora za ručak, otac mi je pomagao s učenjem
predmeta koje sam za sljedeći tjedan morao solidno „nabubati“, što
napamet – što s razumijevanjem. Oca sam dugo netremice gledao i shvatio
da on uopće nije tako loš kako se na prvi pogled čini. Znao sam, bio je
opterećen silnim obvezama na radnom mjestu, ali i šire. Uostalom,
tištilo ga je ono što i većinu ljudi na ovomu okrutnom svijetu.
Kasnije
navečer, kad smo sve ponovili i bili uvjereni da sam glavninu zapamtio,
dozvolili su mi da pogledam neku komediju na „telki“, premda sam još
službeno bio u pokori zbog loših ocjena u školi.
Zaspao
sam oko 22 sata jer sam rano ujutro imao nastavu. San me odveo dalje u
neizvjesnost. Razmišljao sam o onome što me očekuje u narednom tjednu.
Priznao sam samome sebi da se pod hitno moram mijenjati. I to nabolje...
OPROST
Goran Čakić
Pred kraj nedjeljne mise, propovjednik upita:
"Koliko vas je oprostilo svojim neprijateljima?"
80% ih podigne ruku.
Propovjednik ponovi pitanje.
Ovoga puta svi odgovore, osim omalene starije žene.
"Gdo. Neely, zar vi ne namjeravate oprostiti svojim neprijateljima?"
"Ja nemam neprijatelja." odgovori kroz osmijeh.
"Gdo. Neely, to je vrlo neobično. Koliko imate godina?"
"Devedesetosam." reče ona.
"Oh, gdo. Neely, biste li, molim Vas, došli ispred svih i rekli kako
osoba može živjeti devedesetosam godina i nemati niti jednoga
neprijatelja?"
Mala, draga starica dotetura do govornice, okrene se okupljenima i kaže:
"Nadživjela sam kučke!"
VODENI MLAZ
Sabahudin Hadžialić
Zbog
čega ljudi pišaju maltene istog trenutka kada pola svog tijela urone u
morsku vodu? Zbog čega upravo vodenim mlazom ruiniraju sve pretpostavke
upuštajućeg plivanja drugima ljudima? Zbog čega rasterećenjem smatraju
da to učine upravo u sveopćem dobro što se morem zove? Zbog čega još od
malih nogu bivaju podstrekivani da to urade po ulasku u more a ne u
najbližoj gostionici, kafiću, hotelu ili, gluho bilo, u za to
predvidjenom WC objektu? Zbog čega?
Odgovor je jednostavan.
Zbiljski jednostavan: Na trenutak svi pomislimo da nismo to što jesmo
već da smo dio sveopćeg planetarnog vodenog vala koji ulaskom u Mare
Adriatica postaje zajednički, SVJETSKI val mokraće općega dobra.
Mokraće Vodenog vala što se Svijetom zove. I na jedan trenutak stvaramo
pretpostavku da smo, razmjenom tjelesnih tekućina sa morem makar na
trenutak općili sa cijelim Svijetom. Na sveopće zadovoljstvo. I užitak.
|
PANČIĆEVA OMORIKA
Jasmina Šikić Jašiki
Prvomajski praznici.
Tri dana bez rada, da spojim i pravac Bosna, da se odmorim i provedem
s društvom, milina, Bože! Goca, moja drugarica ima kod Šekovića
vikendicu, pa me je pozvala na produženi vikend. Ona je već nedelju
dana tamo, sa majkom i sestrom, jedva čeka goste, da društvo bude veće,
a odmor zabavniji.
Voze
me Vesna i Peđa- par i Gocini prijatelji, a i moji su poznanici sa
odbojke na Adi. Oni su opušteno i veselo društvo, pa sam rado
prihvatila da sa njima pođem.
Najavili su kišu oko Šabca, slušala
sam prognozu. Nas je oblak sastavio pre Loznice, pljušti baš,
zasivelo ko da dimi, ali ne marimo, pričamo, pevamo, razmišljamo na
glas, šta bi Goci doneli na poklon u njenu lepu vikendaju.
-E,
ima tu u Lipolistu rasadnik, čuveni Topalović, kilometar možda
sporednim drumom, bila sam pre 5-6 godina, stvarno je super, a i usput
nam je.
-Ajmo, onda tamo, da vidimo, a možda i nađemo neku biljku za Gocin plac.
Razdani se odjednom. Taman, ispred rasadnika.
-Ijaoo, pa vidi onu tuju, pa ta bi se u Bosni “zatujila” samo tako.
Jaooo, kakva je!
Razgalila
se Vesna na sav glas, a a Peđa i ja kao hipnotisani gledamo u jedan
četinar, od nekih pola metra visine, koji štrči među prelepim
sadnicama, ma prosto zove da njega uzmemo.
-Ijao, kaže Vesna, opet, pa vidi ovu smreku, kako su joj nežne grančice, dopala bi se Goci, sigurno. Ijaooo, kakva je!
Stojim ispred MOG četinara, ni Peđa ne mrda.
-Ijaooo, poče opet Vesna, vidi onu...
-Alo,
bre, iz kog ste to vas dvoje plemena, kakav mi to “vudu” sprovodite u
rasadniku, aj, bre šetajte malo, da pogledamo zajedno šta ima! Šta ste
se upiljili u tu sadnicu, ko dva vrača!
Ne
mrdam. Peđa se ukopao isto. Gledamo divno drvo, a okolo može prašuma da
bude, ili neki tropi sa raskošnom fikusima, džinovskim filadendronima,
mogu da lete šarene ptice po svem drugom rastinju, da očaraju svake
druge oči, ništa to neće promeniti onu prvu sliku, OVO JE GOCINO DRVO!
-----
Pakujemo u kola Pančićevu omoriku, jednu i najlepšu u rasadniku. Tu je
pored mojih nogu. Vozimo se veseli prema Zvorniku. Lije kiša, opet, a
mi vedro. Svako malo Vesna se okreće, da vidi šta “radi” omorika. Peđa
vozi, vidim mu oči u retovizoru, pogleda nazad, da vidi vrh sadnice,
koji se veselo kočoperi između sedišta.
------
Na graničnom prelazu smo, Zvornik. Prvo ovi “naši”, kontrolišu
nam dokumenta, pa se vozimo još par stotina metara do bosanskih
carinika.
-Dobar dan. Da li imate nešto da prijavire za carinu?
Peđa raspoložen, a umoran od vožnje, pruža naše putne isprave kroz prozor.
-Ništa, lične stvari, idemo na vikend u Bosnu.
Službenik s carine zaviruje na zadnje sedište, a ja i Pančić zagrljeni, uživamo u komociji Peđinog “pasata”.
-U redu je. Sretan put i lep odmor.
----
-Pa mi prošvercovasmo Pančićevu omoriku ispred očiju carinika.
-Čoveče,
u drugim nekim zemljama, love ptice da ne raznesu seme retke vrste,
jebote, a mi ‘ladno u sred kola, ovol’ko drvo, brm, brm u Bosnu.
Peđa se trgnu iz “vozačkog bunila”.
-Pa, ja sam skroz zaboravio na našu omoriku!
-Ha, ha!
-Vozi, da se nađemo sa Gocom, a sutra da joj posadimo Pančića.
-Nek se, raširi, bez carine, neće mu smetati!
------
Za
deset godina, rekli su nam u rasadniku, naše će drvo imati bar tri
metra visine, a deblo će mu biti dovoljnog prečnika, da urežemo svoja
imena, imena naše dece, a posle i oni svoje...
Lepa ga sudbina čeka, tamo preko Drine...
*** |
|
Gej parada je dobra prilika da proverite ko vam radi iza leđa.
Gay parade is a good opportunity to check out who is working behind your back.
Rade Đergović
|
Ne seri na glas u javnom toaletu, nikad ne znaš kome je još nužda.
Do not shit loudly in the public toilet, because you never know who has exigency.
Jasmina Šikić Jašiki
|
KINEZI PRAVE ORUŽJE KOJE ĆE KORISTITI LJUTE PAPRIČICE, PRIČA SE DA ĆE MUNICIJU PROIZVODITI LESKOVČANI !
Chinaman
makes weapon that will use Cayenne peppers. Gossip say that amuniton
will be produced by the people from Leskovac, Serbia!
Nikola Č. Pešić |
Privatizovali smo sve.
Na redu su avetinjski gradovi i đavolje varoši.
Ova vlast nema dušu,
a i šta će joj za ovakav narod !
Danas najbolje veslaju oni koji su sisali vesla.
Tačno je da postoje dve Srbije:
gola i preobučena.
Dođe mi da iskočim iz svoje kože, ali kod nas ni to ne može.
Peko Laličić
Šta ako krše pravo? Tako ga mogu deliti narodu.
Čuda se ne dešavaju svakog dana. Osim u Makedoniji.
Bez razmišljanja, kazuje šta misli.
Makedonija je antička država. Za savremenu, ima vremena.
Atanas Krlevski
Mi, Srbi smo veliki avanturisti - a naročito oni koji žive u Srbiji!!!
Forest Gamp je bio malo dete u odnosu na ove "naše" političke vedete.
Amerika
ima crnog predsednika i BIKA KOJI SEDI, ali nije to ništa, mi imamo
žutog predsednika i MAGARCE KOJI SEDE - U FOTELJAMA!!!
Jebeš zakon koji Dinkić osmišljava, Čeda Jovanović podržava, a Jelena Karleuša se sa njim oduševljava!!!
Boban Miletić Bapsi
Poništeni su ostvareni rezultati-nisu namješteni kako im odgovara.
Za izgradnju stanova po sistemu ključ u ruke, investitor se
našao iza brave.
Niko nije u takvoj kondiciji da može pobjeći od sudbine.
Uzalud laž trči za istinom-kratke su joj noge.
Abdurahman Halilović Ahil
Apstinencija je najbolji afrodizijak.
Živimo na „crno“ da bismo uživali na „bijelo“.
Od Adama i Eve do Sadama i Gomore.
Dražen Jergović
Postao sam jedan od tajanstvenih. Ušao sam u križaljke!
Otvorila se nova prodavnica u B(iH). Mozete kupiti ljude svih profila.
Kada hologramski arheolozi budu otkopavali naše ostatke za 2000 godina bit će nemalo iznenadjeni: sve životinja do životinje!
Nije obraćao pažnju na nas. I dalje je govorio istinu!
Nagodio se sa tužiocem. Oteo mu je sina!
Sabahudin Hadžialić
Narodu ne treba kruha. Ispekli su mu dovoljno slatkih obećanja.
Razdvojili su državu od crkve. I sad se obe strane bore za mjesto između.
Dok se narod bori za bolje sutra, oni su se obezbjedili za cijelo stoljeće.
Jasmin Mrkalj Kadmus
Muškarci su lezbejke u telu žene. A oni preostali su žene u telu muškaraca…
Moja bivša devojka naterala bi pedera da posumnja u svoju seksualnost..
Devojčice u koje sam se zaljubljivao bežale su od mene. U medjuvremenu su postale žene i sada ja bežim od njih...
Naš narod je sve izgubio. Jedino mu je Srbija preostala.
Štrajkujem glađu. Ionako nemam šta da jedem...
Stefan Simić
Šekspir je pisao tragedije. Mi ih praktikujemo.
Čovjek je naše najveće bogatstvo. I naša najveća izvozna stavka.
Borci su nedonoščad revolucije.
Nacionalna ravnoteža u Bosni i Hercegovini je uspostavljena. Svako vuče na svoju stranu.
Izbjeglica je čovjek koji nije svoj na svome.
Suno Kovačević
"ZVRK" - Banja Luka
Jedna od mnogobrojnih reakcija prijatelja "Zvrka", na vijest da bi se radio emisija mogla ugasiti u oktobru!
Šta
je ovo Boro? Je li moguće da niko nije hteo da pomogne, čak ni država?
Ustvari i ne znam što se čudim, kome su naše države pomogle osim
nekolicini tajkuna. Ovo je velika šteta i održava trend suzbijanja
kritičke misli. Jedva da je na nekoliko mesta ostalo da se objavljuje
satira. Čak su i komunisti bili tolerantniji, pa i Obrenovići, Jež je
izlazio u logoru... Evo ga u Srbiji i novi Zakon o informisanju koji
cenzuriše istraživačko i ostalo novinarstvo. Sramota! Nema novca za
kulturu i slobodnu misao a gologuzim pevaljkama trpaju pregrštima u
preduboke dekoltee na tzv. festivalima neukusa i opštenarodnog posrnuća
i još to niko ne sme ni da primeti.Nažalost, jedino mestu za satiru je
ostao internet, ali ostaje pitanje kolikom broju ljudi je on uopšte
dostupan računajući na opštu nepismenost (1,3 miliona u
Srbiji). Uh, baš sam se iznervirao...
Dejan Tofčević
Dejane, još vjerujemo da milion slušalaca neće ostati bez svoje emisije!
Hvala za podršku svima koji su nam se javili!
Udruženje građana "Zvrk"!
Nad novom knjigom aforizama Bobana Miletića Bapsija,
„GOVNJIVA MOTKA“,
Omiljeni narodni izraz koji se često pominje, a retko upotrebljava kao „oružje“ protiv koga je namenjena.
Bapsi
je već poznat i afirmisan na srpskoj aforističkoj sceni. Meni je drag
kao aforističar, jer vrlo lako i narodski, kao guslar iz prošlih
vremena pripoveda o epohi i Srbiji u kojoj živimo. Gorke su to pilule
za vlast, a slatke su za narod.
On
piše jezikom razumljivim za svakog, na ulici, pijaci u kafani. Ustvari,
on samo prenosi jade i bedu tranzicije, naroda sa kojim živi i deli
sličnu sudbinu. Osluškuje svoj narod i na neki način ga prepisuje.
Međutim, narod mu zasigurno neće zameriti na plagiranju onoga što je on
već izrekao, već će ga ohrabrivati da i dalje to čini sa još većom
žestinom, smišljajući zajedno još oštrije žaoke kako bi ih Bapsi
zapisao i ostavio budućem vremenu. Ukratko, Bapsijevi aforizmi su
svojevrsni autorski grafiti, pojedini su i antologijski:
Jedva čekam taj smak sveta – da se i mi Srbi malo opustimo!
Velika je razlika između Srbije i Titanika. Titanik je potonuo brzo, a neki su se i spasili.
Jedva čekam da se otvore tajne policijske arhive – da saznam nešto više o sebi.
Ulaziti
dublje u analizu Bapsijevog stvaralaštva je suvišno. On je već dokazao
da su njegovi aforizmi vrlo zapaženi, posebno od bivših državnih organa
iz vremena Slobodana Miloševića, javnog tužilaštva i sudstva, što ne
znači da i sada nisu pod pažnjom „demokratskih“ vlasti. To je potpuno
dovoljno za recenziju nove knjige aforizama
„GOVNJIVA MOTKA“, pa je i ja toplo preporučujem.
Satiričar i karikaturista: Zoran Matić Mazos |
BOSANSKE ODE I DRUGE PJESME
Ivo Mijo Andrić
Izdavač,
NIK Kujundžić, Lukavaca, FBIH-BiH, Biblioteka ZNAK, Urednik Atif
Kujundžić; Recenzenti: Neven Perić i Atif Kujundžić; Design korica,
Željko Kujundžić; DENFAS, Tuzla, 2007.g..
Neven Perić: „...knjiga pod naslovom Bosanske ode i druge pjesme tematski
i sadržajno vezana je uz lijepo i krhko bosanskohercegovačko podneblje.
I iz toga podneblja pjesnik je odašilje u svijet, svjestan sumorne
činjenice da će ona, kao i većina njegovih drugih knjiga završiti svoj
put na uskom bih i hr književnom i zemljopisnom području. Valjda je to
usud pjesnika koji vole svoje, a štuju svačije. Takav je čovjek i
pjesnik Ivo Mijo Andrić. I zato se o njemu i njegovom djelu u
literarnim krugovima malo znade i još manje govori. Unatoč tome što je
do sada objavio više od dvadeset knjiga od kojih većina nadilazi domaće
literarne posjeke i standarde...Ovom zbirkom poezije Ivo Mijo Andrić
potvrđuje svoju pjesničku i knjićevnu zrelost koja je u usponu sa
svakom novom objavljenom knjigom...“
*** |
Ko kaže da ne postoji čarobni štapić za izlazak iz krize?!
Postoji, samo se drugačije zove: Govnjiva motka!!!
Šta mislite gde će naši političari posle smrti?! Pa đavo će ga znati!!!
Okupljeni narod klicao je premijeru:
„Majstore baci kosku!“
Moje knjige skoro redovno naiđu na topao prijem kod vlastodržaca – uglavnom ih spaljuju!
Vredelo je boriti se svih ovih godina – ova anarhija prevazišla je sva moja očekivanja.
Promene u Srbiji, to je ono kada kadrove Slobodana Miloševića zamene kadrovi Milošević Slobodana.
Naši političari misle na sve – osim na govnjive motke,
ali biće, uskoro...
***
Izdavač, izdanje autora: „GOVNJIVA MOTKA“
Aforizmi, Boban Miletić Bapsi
Koste Racina 39, 19 350 Knjaževac
Tiraž: 1000 /Knjaževac 2006. |
AUTORIZACIJA PJESME
Znak
Zatim glas
Pa opet
Znak.
Interpunkcija
Na vidnom mjestu
Prazan prostor za sliku.
Riječima fali zvuk
Prodoran potom nijem
Ispod
Crta bez boje
Zarez
Slovo pa usklik!
Ne
Ni tu još nije kraj.
Treba dodati krik
Običan
Bez dužine
Naknadno
Neoboriv.
***
FOTOMONTAŽA RIME
Više od ništa
Manje od svega
Hvala onima
Koji nas vole.
Više od svega
Manje od ništa
Slava onima
Koji vas žale. |
VESTI/VIJESTI
SINGIDUNUM WEEKLY
(4 - 10. septembra 2009.)
WEEKLY INTERVIEW
NINUS NESTOROVIĆ/AFORISTIČAR
Izgužvane misli
Neću reći ništa, a mnogi će se prepoznati...
| |
Kada sam pošao da kupim nove gaće, one stare su počele da mi se uvlače u dupe! |
|
| |
Toliko sam postao hrabar da sam već počeo da se plašim za sebe! |
|
Kad neko počne da pegla izgužvane misli i proglasi Sizifa Srbinom, sigurno čuva neku vojnu tajnu, pa samim tim dolazi u neraskidivu vezu sa ulicom i počne da misli o sebi da je kralj. Iako
prva rečenica deluje nepovezano, iskosene reči odaju dela novinara i
aforističara Ninusa Nestorovića. Ćovek je zahvaljujući efikasnim,
duhovitim rečenicama dobio najznačajnije nagrade i jedan je od
najcenienijih likova iz Beogradskog aforističkog kruga. Kad Ninus
napiše aforizam, nema milosti! Hrabar je, nema šta! Valjda zato na
sajtu www.ninusnestorovic.in.rs lepo piše: ,,Čitate na sopstvenu odgovornosti"
| |
Kad si na vlasti moraš mnogo da lažeš, inače ti niko ništa neće verovati! |
|
Četiri decenije od osnivanja trupe "Monti Pajton"
Šesta decenija 20. veka bila je period nagle ekspanzije televizije, medija kao stvorenog za procvat komedije. Humor
na malim ekranima danas bi bio potpuno drugačiji da šestočlana družina
duhovitih Britanaca, koju su činili Grejem Čepmen, Džon Kliz, Teri
Gilijam, Erik Ajdl, Teri Džouns i Majkl Pejlin, nije na Bi-Bi-Si-ju
dobila priliku da otpočne rad na svom revolucionarnom serijalu pod
imenom „Leteći cirkus Montija Pajtona".
Pajtonovci, koji su
vremenom stekli status „'Bitlsa' komedije", presudno su uticali na
razvoj modernog humora i popularne kulture, ostavivši trag u
najraznovrsnijim savremenim serijalima od „Saturday Night Live" do
„Simpsonovih" i „Saut Parka".
Upravo iz tog razloga ovim neprevaziđenim komičarima Britanska
akademija filmske i televizijske umetnosti (BAFTA) će 15. oktobra u
Njujorku po drugi put dodeliti priznanje za životno delo, u sklopu
proslave 40. godišnjice od osnivanja „Montija Pajtona". Ceremonija će
biti održana u okviru Festivala nezavisnog filma kojoj će prisustvovati
svi članovi „Cirkusa" osim Grejema Čepmena koji je preminuo 1989.
godne.
- Biće
to retka ali značajna prilika za novo okupljanje veoma talentovanog
tima montipajtonovaca. Smatramo da je specijalna nagrada savršen način
za odavanje priznanja ovoj jedinstvenoj i cenjenoj britanskoj
instituciji - izjavio je Dejvid Parfit, predsednik Bafte.
Sve je počelo da se zakuvava još za vreme studentskih dana budućih
pajtonovaca. Iako su Pejlin i Džouns studirali na Oksfordu, a Kliz i
Čepmen na Kembridžu, spojila ih je zajednička želja za kreiranjem dotad
neviđenog humorističkog serijala. Proboj je napravljen u oktobru 1969.
godine premijernim emitovanjem prve epizode serije „Leteći cirkus
Montija Pajtona", čiji je neobičan naziv odabran samo zato što je
zvučao smešno. Monti je bio nadimak legendarnog britanskog maršala iz
Drugog svetskog rata, lorda Montgomerija, a Pajton (piton) je dodat
radi komičnog efekta. Sve u svemu, ime Monti Pajton trebalo je da
predstavlja vrlo lošeg glumačkog agenta koji ih je spojio u zajedničku
pozorišnu trupu.
Majkl Majls, tadašnji urednik humorističkog programa na
Bi-Bi-Si-ju, predložio je reč „cirkus" - opšteprihvaćeni nadimak za
komičnu grupu momaka koja je veselo tumarala po zgradi britanske
televizije - dok su pridev „leteći" dodali sami pajtonovci u želji da
zvuče kao vazduhoplovna jedinica iz Prvog svetskog rata.
„Leteći cirkus"
je već nakon prvih epizoda privukao pažnju gledalaca upravo zbog toga
što je bio potpuno drugačiji od svega što je auditorijum do tada imao
prilike da vidi, a najviše jer su beskompromisno ismevali ne samo
britansku ukočenost i pompeznost, već i celokupni način života na
Ostrvu.
***
|
WEEKLY INTERVIEW
 Karikatura, Ninus Nestorović: Damjan Mišev - BULGARIA
Novinaru
je najlakše da postane satiričar jer sve zna i ništa ne zna ili je
satiričaru lakše da postane novinar jer... sve zna i ništa ne zna?
- Informacije koje novinar Ninus prikupi na terenu, satiričar
Nestorović obrađuje i gleda na njih iz drugog ugla! Saradnja je za sada
na odličnom nivou...
Kollko Vas nagrade podstiču da budete još provokativniji?
- Reakcija čitalaca je veoma pozitivna- Svejedno je da ii su aforizmi
objavijeni u listu ,,Carinik" ili nekom našem dnevnom, nedeljnom ili
književnom listu, čitalacka publika uvek reaguje na ono što sam
napisao. Ćitaju ih, citiraju lli prepričavaju... Najvažnije je da ono
Što sam napisao nije ostalo samo mrtvo slovo na papiru To je najveća
nagrada!
Jedan
moj prijatelj tvrdi da naše aforističare, u stvari, plaćaju pofitičari
koji žele da postanu omiljeni - da li ima istine u toj teoriji zavere?
- To je
možda siučaj sa zabavljačima i humoristima koji veoma brzo i lako stiču
veliku popularnost u narodu, a uz pomoć njih i njihovih „dela“
politićari postaju „mega zvezde"! Aforističari - satiričari, nešto su
sasvim drugo... Nisu oni iz te pričel
Koja Vam je omiljena teorija zavere?
- Teorija ne može bez prakse... Meni je uvek taj praktični deo inleresantniji od onog ,,teorijskog"...
Da li Vam aforizam jednostavno ,,dođe" ili peglate izgužvane misli?
- Pisanje aforizama je ozbiljan i sludiozan posao. Žargonski rečeno, prvo mi „dođe", a onda ga «peglam"!
Kao pravi lovac naoružan rečima koga ili, preciznije, šta najčešće lovlte?
-
Najčešće ,,lovim1' Ijudsku glupost i pohlepu. One su nepresušan izvor
inspiracije za satiričara. Važno je izabrati pravu metu i ne pucati
ćorcima na krupnu divljač!
Aforizmi = problemi?
- Vaš znak jednakosti može i da se obrne... problem = aforizmi... Satiričar je uvek u opoziciji, što znači da je uvek u ,,problemu" i, preciznije, problemima!
Da li je nekad neki mali, mali, malecki aforizam uticao na savest nekog čoveka i jspravio" ga?
-
Na savest čoveka ne mogu da utiču ni mnogo krupnije stvari od aforizma!
Uloga aforizma/satire je da ukaže, opomene, pecne, ubode čitaoca i
natera ga da razmišl]a, makar i nakratko... Da na tren otvori oči i
suoči se sa stvarnim životom...
Najbolji aforizam o Beogradu?
- „Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra.
Mostovi su puni automobila.jedni i drugi misle da je bolje na drugoj
strani. Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli." Naravno,
Duško Radović.
***
KONKURS ZA NOVI DRAMSKI TEKST
Poštovane kolege,
osnovan je novi pozorišni časopis "Klaka", časopis Zajednice
profesionalnih pozorišta centralne Srbije. Prvi broj je izašao u aprilu
i bio promovisan tokom Festivala "Joakim Vujić" i odlučeno da "Klaka"
izlazi kao dvomesečnik, ne računajući leto, kada pozorišta ne rade.
Dakle, časopis će izlaziti u oktobru, decembru, februaru, aprilu i junu.
Odlučeno je da u svakom broju postoji rubrika "PREPORUČUJEMO
POZORIŠTIMA CENTRALNE SRBIJE", koja će obuhvatati objavljivanje
neizvedene drame, kao i kratku biograiju autora. Na taj način bismo
pokušali da promovišemo autore, ali i da pokušamo da stvorimo tradiciju
igranja domaćih komada i živih pisaca.
Dakle, ovim mejlom vas pozivamo da šaljete svoje neobjavljene i
neizvedene drame i da ovaj mejl prosledite svojim kolegama piscima.
Uredništvo "Klake" će imati u vidu sve poslate drame, ali će biti
objavljena samo najbolja od njih (po mišljenju uredništva). Ukoliko je
drama dobra, imaćemo je na umu za neki od sledećih brojeva, ali neće
biti uzimane u obzir drame koje nikada nisu stigle na mejl Časopisa,
dakle, neće se razmatrati drame do kojih smo došli na neki drugi način,
a ne direktnim kontaktom. (casopis.klaka@gmail.com)
Rok za prijavu drama za sledeći broj je 15.9.2009. godine.
Novčana nadoknada za objavljivanje drame ne postoji.
U nadi u lepu saradnju,
uredništvo "Klake"
Uskoro novi satirični časopis
Radivoje Bojičić priprema pokretanja novog satiričnog časopisa. Autori zainteresovani za saradnju svoje priloge mogu poslati na adresu:
rbojicic@sbb.rs
Jezgro redakcije novog časopisa činiće donedavni urednici „Ošišanog ježa“.
Umro bugarski satiričar Krstev
U Sofiji je nedavno umro Krsto Krstev, istaknuti bugarski satiričar i urednik humorističko-satiričnog časopisa „Stršel“.
Krstev je bio veliki prijatelj naše zemlje i naroda. Prevodio je
dela srpskih autora na bugarski jezik. On je priređivač i jedan od
prevodilaca „Antologije savremene srpske satire“ koja je 2004. godine
objavljena u glavnom gradu Bugarske. U ovoj knjizi je zastupljeno
četrdesetak srpskih pisaca aforizama, kratkih priča, pesama i drama. |
Digital Caricature/Digitalna karikatura
|
© 2009 Sasha Alexander Pasich - USA |
|
|
Golać broj 1/Galerija VREMEPLOV Golać
* Prve privatne humorističke novine u Srbiji * Godina I * Broj 1 * Cena dve črvene * Maj 1991.*
* Satirični nadstranački mesečnik srpskog megalopolisa-Đerđelina*
Design: Mazos © KIKS.Zikison 2005/2009 All rights reserved.
Back to Home
Prvi
privatni satirično-humoristički list posle II svetskog rata u Srbiji,
Golać broj 1, prvi put na netu... Pojavio se maja meseca 1991. godine u
sumrak rušenja SFRJ i potom svih nesrećnih dešavanja proteklih 18
godina na ovim prostorima, izašlo je ukupno 6 broja Golaća i tri broja
ŠLB... Koji će uskoro svi biti na netu...
ŠLB broj 1-3 i Golać broj 8
Galerija VREMEPLOV Golać
Design: Mazos © KIKS.Zikison 2005/2009 All rights reserved.
Back to Home
Ovde možete pogledati tri broja ŠLB 1998/99. godine, specijalno
izdanje lista GOLAĆ i Golać broj 8 koji je ujedno i poslednji broj
Golaća, izašao u februaru 1999. oko mesec dana pre bombardovanja
Srbije...
|
COMIC/STRIP
|
|
|
STRIP PROVALE/OUTBREAK - Franja Straka - SERBIA
ComicSTRIP GALLERY
Koreni srpskog stripa / The roots of the Serbian comics 1 and 2
Đorđe Lobačev - Krvavo nasledstvo i Zrak Smrti
|
"STRAŠNI O' STOJA" - Miloš Krnjetin - SERBIA
|
KIKS Gallery - Michael Jackson in memory - the world of cartoonist
© 2009 Petar Pismestrovic - AUSTRIA
kiks.zikison@yahoo.com
zikison@zikison.net
"...ZIKSON
IS SET ON THE PATH TO CARRY OUT THE COVER TASK OF UNITING THOSE WHO ARE
YET TO UNITE ...RUMOURS MAKE THE WORLD GO AROUND..."
"...USKORO ŽIKIŠON REALIZUJE TAJNI ZADATAK OBJEDINJAVANJA NEOBJEDINJENOG... PRIČA SE...
|
Copyright © Zikison, 2008/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.
Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.
back
|
|
