ЖИКИШОН / ŽIKIŠON 59/ Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu

broj 59 60-61-62

ЖИКИШОН / ŽIKIŠON / ZIKISON

Glavni i odgovorni urednik: Zoran Matić Mazos
Zamenik glavnog i odgovornog: Sabahudin Hadžialić

Izlazi svake srede ili četvrtka
Prvi broj je izašao 25. 06. 2008. / 06. 08. 2009.

Prvi elektronski nedeljni časopis za političku satiru, humor, karikaturu i strip na Balkanu ŽIKIŠON

The first electronic weekly journal of political satire, humor, cartoons and comics in the Balkans ZIKISON

International competition, cartoons and comic short "KIKS ZIKISON" , Paraćin, Serbia kiks.zikison@yahoo.com zikison.mazos@gmail.com caricature.comics@gmail.com zikison13@nadlanu.com

Sadržaj svih brojeva ŽIKIŠON-a /
Contents of all issues ZIKISON / click here

Dragi naši čitaoci i saradnici, leto je u svom zenitu i da ne bi i mi zaslepeli, malo ćemo se pritajiti tokom avgusta meseca. Uz predočavanje 4 (četiri, da se zna!) broja našeg magazina, pozivamo vas na ponovno druženje prvog četvrtka u septembru mesecu. A do tada? Odmorite, brate i vi, od nas!...

Dear our readers and associates, the summer is in its zenith and to avoid becoming blind, we will lay low little bit during August. With the presentation of 4 (four, to let you know) Issues of our magazine, we would like kindly to invite you to be with us for the next intimacy on the first Thursday in September 2009. Ant until than? Rest yourself, dear friends, you too. From us!...

© 2009 Zoran Zlatičanin - SERBIA

Političari se nadmeću sa Stvoriteljem.
Bog je iz ničega stvorio svet,
a političari se trude da od sveta stvore veliko ništa.

Žarko Petan

Vođa , lider , diktator , tiranin ...
Ma , sve je to isto sranje !

President, leader, dictator, tyrant ...
However, all is it the same shit!

Boban Miletić Bapsi

U komunizmu su najgori uzurpirali funkcije.
U demokratiji ih na ta mesta bira narod.

The worse ones have usurped the functions. In democracy on that places have been elected by the people.

Aleksandar Čotrić

AFORIZMI ŽARKA PETANA

Ove godine navršava se osamdeset godina od rođenja Žarka Petana, poznatog slovenačkog aforističara, diplomiranog ekonomiste, reditelja, autora pozorišnih i radio drama, upravnika pozorišta i direktora RTV Slovenija. Tim povodom Petan je dao intervju slovenačkoj novinskoj agenciji, iz kojeg izdvajamo:

Poznati ste, pre svega, po Aforizmima. Objavili ste ih preko osam hiljada. Prošle godine izašla je zbirka s 800 aforizama, pod naslovom "Pseće bombice". Odakle vam ideja za te "misaone bombice"?

Imamo srećnu državu. Pošto je komplikovana, postoji mnogo problema i sledstveno tome mnogo tema za Aforizme. Pratim dnevnu politiku i na temelju toga pišem Aforizme. Počeo sam da ih pišem još dok sam bio u zatvoru. Za godinu i po, koliko sam bio zatvoren, učio sam ih napamet, jer nisam imao papira da ih zapišem. Kasnije sam objavio svoju prvu zbirku aforizama.

Radili ste, takođe, i na polju medija. Da li mislite da je danas dovoljno slobode govora u Sloveniji?

Za to pravo se treba izboriti. Moji Aforizmi su uviek bili politički. Kada sam ih predstavljao urednicima, uviek su nešto precrtavali i izbacivali. Te sam Aforizme onda skupio, dodao sam neke nove, i dao sam ih drugom uredniku. On je, takođe, neke odstranio, ali ne iste. Tako sam objavio sve. Nisam znao da je to opasno. Zbog aforizama sam imao zabranu dvie godine da objavljujem.

Petan je od 1966. godine objavio petnaestak knjiga aforizam i preveden je na više od trideset jezika.

Da mi je znati, šta je Bog mislio,
prie nego što se latio stvaranja sveta?!

U politici je pamet smetnja
za pametno upravljanje.

Vlast je sredstvo da ostaneš na vlasti.

Menjam komunističku prošlost
za kapitalističku budućnost.

U Sloveniji prevladavaju privredna društva
sa neograničenom neodgovornošću.

Mafija je najveći izvoznik iz Slovenije.

Kad tranziciju izvedem do kraja,
biće opet sve kao što je bilo.

Godine 1945. bilo je Oslobođenje,
četrdeset pet godina kasnije Osamostaljenje,
sada čekamo još samo na Otrežnjenje.

Glad je najbolji aperitiv.

Kako svariti glad?

U ratu su pobednici svi koji su preživeli.

Sahranili smo dva vojnika.
Jedan je bio dobitnik, a drugi poraženi.
Oba su, međutim, bili jednako mrtvi.

Trebalo bi se plašiti tigra od papira!
Ako je napravljen od novinskog papira.

Sloboda štampe je kriva što moram svakog jutra našte srca da čitam neizmerne gluposti.

Protiv cenzure se najuspješnije boriš tako
što ništa ne pišeš.

Ćutanje je diplomatski jezik.

Ja sam genije, ali vas molim,
nemojte da me potkažete.

Njegova prošlost ima vrlo dobre perspektive.

Filozofirati znači govoriti pametno o glupostima.

Sanjam u bojama.
Moji snovi su crni.

Zadnji najbrže napreduju.

Kajem se samo za one grehe
koji mi nisu bili ugodni.

Juče sam pitao dvadesetogodišnju lepoticu:
- Gospođice, gde ste bili pre trideset godina?

Konačno sam pronašao ženu koja me razume.
A već u sledećem trenutku pojavila se nedoumica: Ako ona razume mene, s njenim razumom je neki ozbiljan problem.

Jednačina nesrećne ljubavi:
Jedan, plus jedna, jednako troje.

Ja sam rasista.
Sviđaju mi se samo crnkinje.

Tvoja žena ima samo jednu manu:
Sviđa mi se.

Za svaki lek se nađe bolest.

Smrt je, zapravo, kraj bolesti.

Bojim se lekara.
Leče ti bolest koju uopšte nisi imao.

Jednog dana ću, ipak, da umrem.
Ali već danas vam garantujem da će se to dogoditi bez moje saglasnosti.

Što mislim o smrti?
Reći ću vam čim umrem.

Mislio sam.
Zato me više nema.

(Sa slovenačkog preveo Aleksandar Čotrić)

© 2009 Talal Nayer - SUDAN

Svako jutro šaljem psa po novine. Tako je čovekov najbolji prijatelj postao donosilac loših vesti.

Every morning I am sending my dog to pick up newspapers. So, in that way the men's best friend has become a carrier of the bad news.

Aleksandar Baljak

Kad neka država uđe u evropski voz,
onda poništi svoju kartu.

When some country wants to get on European train, than it abates their ticket.

Aleksandar Čotrić

GEJ PARADA*

Tasić Miodrag

Septembra 2009. godine u Beogradu treba da se održi gej parada.Paradiraće pederi i lezbijke, policija treba da ih štiti od protivnika, a sa strane pomno će posmatrati razne "žene u crnom", pripadnici nevladinih organizacija koje se staraju o ljudskim i sličnim pravima, evropski političari sličnih sklonosti, javni i drugi servisi! Nisam od onih koji su protiv ovakvih manifestacija; živim u Švajcarskoj gde su raznorazne pederske parade uobičajena stvar. Imaju oni i svoje klubove, restorane, mnogi važni i uticajni ljudi su homoseksualci. Čak su daleko tolerantniji i uljudniji od ostalog "normalnog" sveta. Mada sam siguran da među pederima nema nevinih!
          Ono što čudi kod nas je potreba da se toliko javno ekspoiraju. Prosto bodu oči ostalima. Koliko je poznato niko im ne brani okupljanja u privatnim prostorijama, klubovima, njihovim lokalima i sl. Očigledno nekome treba provokacija. Možda da bi se istaklo kako u Srbiji nema ljudskih prava, da su manjine ugrožene, da je Srbija rupa Evrope? Plaćeni mrzitelji svega srpskog iz redova srpskog naroda, ionako ostrvljeni, itekako će iskoristiti priliku da odrade pokoju crkavicu koju su iskamčili od raznih Soroša i ološa! Međutim, zašto nekakve "patriotske" organizacije i pojedinci navrću "vodu na njihov mlin?" Zbog čega moraju da ih kamenuju, pljuju i psuju, da ih mlate po leđima i glavi? I time im daju oreol mučeništva, a o svom narodu stvaraju istu onakvu sliku kakvu upravo neprijatelji žele da pokažu?
          Marginalci u redovima pedera, ali i kod "patriota", političara, javnih radnika", mudrosera... dobijaju priliku još jednom da se iskažu. Svako na svoj način. Jedni govore o ugroženosti svojih, manjinskih prava, oni drugi o ugroženosti nacije, isluženi i iskompromitovani pametnjakovići dobijaju mogućnost da se pojave u štampi i na televiziji i da tupe o evropskom ponašanju, o balkanskoj zaostalosti i netoleranciji! Šta da se radi - pitao se jedan mnogo mudar čovek u nekim drugim stvarima?
Pustimo pedere da se jebu u dupe. Neka demonstriraju, nek se ljube, gaće neka skidaju. Kome smeta, nek okrene glavu. Ili neka izbegne ulice kojima homoseksualci paradiraju. Ali, ne treba pružati podršku samo verbalno. Političari moraju da stanu na čelo kolone. Tako će pokazati da se zaista solidarišu sa manjinama u društvu, pokazaće svoje "evropejstvo". Onima koji su zaista pederi, to i neće teško pasti. No, oni drugi neka stisnu onu stvar, pa na čelo parade. I tako su svi naši političari deca i unuci komunizma i samo treba da se poistovete sa junacima iz mladosti; mislim na partizanske komandante koji su uvek bili jurišnici! Nemojte na komesare. Komesari su bili na začelju i iz prikrajka su posmatrali ko se kako i koliko bori.
        Još jedna opasnost bi se izbegla na ovaj način. Kada protivnici pedera vide ko ide na čelu gej parade neće tek tako da makljaju nezaštićene ljude. Tako i policija izbegava poneku ćušku, ali i patriote hapšenja, batine i sudske procese. Uostalom, i protivnici parada su glasali neke političare, pa neće valjda sada da biju svoje miljenike?! Samo je važno da političari dođu što masovnije i na što višem nivou. Mislim na funkcije. Tako bi se izbegle sve neprijatnosti s Evropom, narodni predstavnici dokazuju da su solidarni s narodom koji ih bira, jer su, eto, pederima podmetnuli leđa, najbolje donji deo leđa, a zahvalni pederi bi nas preporučili toj istoj staroj, perverznoj Evropi. Pederi vladaju medijima, modom, biznisom, visokom politikom. Ako neko treba da nas uvede u Evropu, neka budu i pederi. Oni su odavno probijeni!

*REDAKCIJA NE STOJI IZA STAVOVA SVOJIH SARADNIKA...ONI IZNOSE STAVOVE NA SOPSTVENU ODGOVORNOST... MORALNU, ETIČKU I ESTETIČKU, UPS... GUZNU!...*

BRANITELJI

Vasil Tolevski

U snu mi dolaze prijatelji. Mrtvi. Oni koji su pali u domovinskom ratu, kada smo branili svaki kamen naše zemlje. Sada kamenjem branim svoja prava, bacajući kamenje na zgradu Ministarstva odbrane, pravde... Specijalci me jure i brzo me hvataju. Lako im je - nemam jednu nogu, a jedna ruka mi je do lakta otfikarena, kada su iredentisti bacili bombu na naš džip.
Pitaju me: kako sam, šta radim, kako živim?! Pomažu li drugovi iz Vlade? Šta radi ministar koji je održao vatreni govor na njihov sprovod? Da li sam dobio obećanu pomoć od strane šire društvene zajednice?
Pitaju drugovi, bili su mi kao braća po krvi do kolena.
Znojim se, prevrćem u krevetu kao da sam u grobu. Bruji mi u glavi, kao zadnji put kad sam bio u džipu, a unutra razbacane ruke, noge, jauci mrtvih drugova. Javljaju mi se obrisi drogiranih Mudžahedina koji su za šaku dolara postali oslobodioci. Jurišaju na moju zemlju.
Znate, drugovi, kažem im, pa i nije tako loše. (Moram im se obraćati afirmativno, da ne bi me sažaljevali.) Stan još nisam dobio, iako je prošlo desetak godina, ali Premijer je rekao: kap po kap - more, cigla po cigla-palača. I dodelili su mi cigle za kuću. A pri dodeli građevinskog materijala došli su drugovi iz Opštine, desetak novinara, pet TV-stanica... Jelo se i pilo na moj račun - častio sam za početak izgradnje kuće. I dan danas dužan sam u seoskoj prodavnici. Normalno je što se rad na kući odužio - jednom rukom sporo ide. A sporo ide - normalno, imam samo jednu nogu. Sa dve išlo bi verovatno brže. Tako je kad čovek mora sam.
Penzija? U penziski fond rekli su mi da donesem potvrdu da nemam jednu ruku (nogu nisu ni primetili). Da donesem dva svedoka, i to po mogućnosti oni koji su bacili bombu na džip. Sigurno ću dobiti, rekli su. Sada čekam da dobijem rešenje za penziju kao vojni invalid. Iste onakve penzije koje traže iredentisti.
Dok stigne penzija potražio sam da me prime na rad u Ministarstvo odbrane, kao telefonist. Odbili su me. Kažu da to mesto prema političkoj podeli pripada partiji koja je u koaliciji sa našom Vladom! Partija koja je organizirala rušenje ustavnog poretka naše zemlje!! I plus - radno mesto telefonist je strateško mesto za bezbednost Ministarstva odbrane.
Ženu ne mogu da zaposlim jer imam tretman “branitelj otadžbine” i po tom osnovu dobijam svakojake privilegije. Zaposlenje žene bilo bi previše. Decu nisam uspeo da upišem na fakultet jer su neki drugi bili brži od mene, pa su kao branitelji otadžbine dobili dopunske bodove za upis. Nisam smeo da prigovaram. Ti drugi su bili članovi partije na vlasti. A za vreme akcije spašavanja zemlje od iredentista bili su u Grčkoj, Bugarskoj i ostale susedne zemlje. Kažu, sa strane se bolje vidi.
Medalje koje sam dobijao na Olimpijadi invalida, menjao sam po trgovini za zejtin, šećer, hleb...Srećom, medalje sam dobijao na pretek. Šampion sam u skoku u dalj sa jednom nogom iako godinama tapkam u mesto; plivanje ledjnim stilom iako nisam imao ledja; gadjanje u svim disciplinama iako sam promašio život...
A oni?! Moji mrtvi drugovi? Sede oko mog kreveta, šmrckaju dok im suze teku niz lice, gledaju u mene i ne veruju u to što čuju. Pa ti bi bolje prošao da si sa nama, progovori prvi, moj bivši kapetan. Mi bar više nemamo nikakvih problema, zausti drugi. Treći nije ni progovorio, pošto mu je bomba odnela donji deo vilice. Onaj bez glave, obezglavljeni, zurio je u prazno kao da je član pregovaračkog tima naše zemlje.
Znaš brate naš, obrati mi se kapetan, mi smo se zaželeli da te imamo u našim redovima. Bilo bi dobro da dodješ Što brže, da vidiš što ti je život bez briga. Nalik na onaj koji su nam obećavali u socijalizmu. A i onako sa jednom rukom, bio bi pisar dok igramo tabliće.
Pre nego što su napustili moj košmarni san, mahnuli su rukom i otišli. Onaj obezglavljeni je otišao na drugu stranu. Ali niko ne brine za obezglavljene! Obezglavljeni kuda i da idu, idu na pravo mesto. To je naša praksa pokazala.
Ustao sam kao pomahitao. Košulja u kojoj spavam bila mi je mokra od samrtnog znoja. Poziv mojih prijatelja odazvanjao mi je u glavi. Sretni bili pa ostali.
A ja!
Ne mogu da podignem ruke na sebe - nemam kvalitetan komplet.
Ne mogu da skočim u neki bunar - nemam dobar odraz sa jednom nogom.
Rešio sam da čekam budućnost.
Budućnost moje zemlje je u rukama i nogama naših živih drugova.
A kako rade ovi naši, brzo ću kod mojih drugova.
Da stavljam recke na tablanet, kad me ovde niko ne zarezuje.

Raja iz torova

Elvis Huremović

Fino je znati ko iz kojeg tora dolazi. Haman, itekako! No, meni se zbog tog saznanja itekako bljuje. Nigdje meni tu neke finoće. Da smo normalan svijet i žalio bih zbog ovih konstatacija. Ipak u našem slučaju sam poprilično u pravu (nažalost). Fino mi je do te mjere, da bih radije znao koliko se puta tokom hefte Brad Pitt prislonuo na Angelinu Jolie. Eto, koliko je to fino!
Ne znam da se u nas i Bog (u sve tri varijante) spomene toliko puta na dan, koliko ta torska pripadnost. Ma, smor živi. Doduše, svaki vakat ima neki svoj smor i smarače!
Djetinjstvo i početak tinejdžerstva ja i moje generacije proveli smo slušajući, gledajući i doživljavajući priče o raznim planovima i pregovorima. O, osvojenim i palim kotama. Kojekakvim Morionima (ovome bi najbolje pasalo preimenovanje u Moron i to kakav!), Vens i Ovenima, te Jasušijima i sličnoj gomili bezlične političke europske(pretežno) kreme. Zatim, priču o psihijatru koji je metodom halucinacije umislio da je pjesnik a pritom je bio bivši zatvoraš (eno ga, opet je). Koji je ležao ni manje a ni više zbog nekoliko vreća cementa, kojeg kubika šljunka (nije utvrđeno je li riječ o drinskom šljunku) i daske.
U vrijeme tinejdžerstva proživljavao se vakat raznih aneksa i donacija. Povrataka i napada. Te, to čuveno poslijeratno vrijeme, koje nije ništa bolje od onog prije njega! I, kad su sva ta doba prošla po principu „sjaše Kurta da uzjaše Murta“ i kad smo ja i moje generacije dobrano ušli u treću deceniju života, na tapet dođe vakat ovih iz naslova. Naravno, običnog insana niko i ne upita u koji bi on tor. Već nas preko noći potrpali u jedan od tri tora i nema bježanja. Uostalom, šta ko ima sitnu buraniju da pita gdje bi ona. Ionako, sve je po zakonu!
Zato nam se sad „sve po zakonu“ obija o glavu k'o trošna streha. Belaja zbog toga k'o gljiva poslije kiše na svakom koraku. Kad sjednem sa jaranom koji dolazi iz srpskog tora, ne smijem pivu popiti jer ju u devedeset odsto slučajeva služe u zelenoj boci. Kad odem jaranu iz hrvatskog tora, jadan me ne smije zvati na partiju šaha. Opet, njih obojica kad dođu u moj bošnjački tor, svinju ni u snu ne smiju spomenuti (zato, ovu sad svinjsku gripu nazivaju „hrk, hrk gripa“). Uglavnom, živa patnja pa hajd'.
Mislim, da je i općenje sa ježom (neka mi halale ljubitelji životnja) prihvatljivija i zanimljivija opcija, nego li bilo kakvo druženje među nama tzv.tornjacima.
Zeznuta je ova demokratska cenzura. Još malo i raju iz druga dva tora neću moći upitati ni za zdravlje. Jer tobože mogao bih time povrijediti nečije vitalne nacionalne interese. Samo je odjava programa u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima nezanimljivija od ove naše današnje situacije. U kojoj se nalazimo zajedno sa našim torovima.
Da je u rođenoj mi BiH doživjeti biti bosancem ili hercegovcem bar na pet minuta. U tih pet minuta fućkalo bi mi se za crvenim, zelenim, kockastim. troprstašima, tornjacima, svinjama i orlovima. Visokim i niskim predstavnicima.....ma, i za čuvenim „bijelim šengenom“!
Torovskim!

DEKLAR-MARISANJE

Andrej Glišić

Mnogopoštovani gospodine uredniče: - „nevinost“ razloga, „neukost uma“, kao i visokoumna retorika, „narodno“ poslaničkih mandatora, koji su blagonaklono okupirali, takozvano saborno - skupštinsko zdanje, uputili su me da Vam se na ovaj način obratim, i, kako bi se to saobrazilo u strogoglagoljivu retoriku, iliti narodski rečeno, dozvolih ojađenoj personi da ukaže na lični video nadzor, o takozvanim dušebrižnicima, koje angažovana snaga u blindiranim vozilima, čuva od sopstvenog naroda – nazdravlje.
Možda mi nećete verovati, da sam uredan platiša svih poreza, prireza, nameta, ’arača, i podmeta(...)nja, pa i TV globa/lizacije po Mek Luanovom načelu o Globalnom selu.
U čemu je problem? Pa reklo bi se: problema nema, sve dok je u igri proevropska šema. Možda me i niste razumeli? Uredu. Niste, a možda i jeste znali da onaj ko plati taj i klati. Molim Vas lepo, takav je red u kući bluda, sa crvenim fenjerima.
Krenimo sa uzročno posle-“dičnim“ radnjama i konvertitima, vezama i svezicama tupoznanaca, o, iliti, zbivanjima na današnji dan, 23. juli 2009. leta gospodnjeg. Na tapetu, iz koga vrvi od paršine, je skupštinska, kamerna, pozorišna scena, donošenje Krivičnog zakona, i retoričko amandmanisanje, to jest lomnjenje jezičkih kostiju, a njih, kako vam je poznato, nema. U smislu: „Ta maniga Mito! Ovi drugi, sadanji, ne znaju baš ništa, proste, proste da ne može biti prostije prostitucije“ – kažu da svaka reč ima rep...
Nakon što je tekst dostavljen i podeljene uloge: za pro, i kontra, jer je tako po scenariju. Iako, na izgled zadovoljni dramatizacijom istorijskog trenutka, uspešno je podignuta temperata od 35 stepeni po celzijusu, neki su računali i po Faranhajtu, jer je to nobles, dopunili su to na viši, takozvani radni nivo – ključanja, kada se iz jednog prirodnog stanja, sasvim prirodnog, pretače u drugo stanje... nadmenim bablaisanjem o svemu i svačemu itd, i itd... a i dr... ostaje trudnoća sa kopiletom u kolevci.
Znači, od samog početka otpočelo je deklar-marisanje, što od strane onih takozvanih levih, tako i od onih strane desnih, i desnodesnih, koji su redefinisano ne definisani... Tenzije su nastale iz čisto leksičkih i semantičkih razloga, iliti nije nego..., ne bi se moglo reći, vi niste na pravom putu... - Oduzimam vam reč! Molim za muk!
Naime, krucijalno, polemičko pitanje, bilo je: - Da li sa osuđenicima treba činiti tretman, ili sprovoditi vaspitno obrazovni proces, takozvanu resocijalizaciju, kao preventivu za budućnost. I, kako je rečeno: tretmani su dali vidne rezultate, sprovode se u medicini, u masaži tela, kod kojekakvih parazitoznih, biljnih oboljenja i... Ni reči o ostalim vrstama tretmana, to jest ispiranja mozga i slično, jer se na gromadnoj sednici raspravljalo i o obrazovanju, neobrazovanih, tojest stupidnog – glupog nam naroda.
Na koncu svatih da ovo deklarmarisanje ni rečju ne spomenu tretman, kao javno TV mal-tretiranje, možda i zbog razloga da je ono ništavno, što se da videti iz prefiksa, ali ne i iz prakse.
Ipak shvatih da: - Da su komentari o radu Skupštine potrebni jednako koliko i džukcu pantalodržač, iliti, kako se to kod debeloguze elite kaže, za hozntregerisanje – šlepanje popunjenih mešina.
Nakon konsultacija sa visprenim znancem, koji mi je za ovu prigodu reče: - tako je to „Kad buzdovani marširaju“. Shvatio sa da tu nije od pomoći ni Markov „šestoperac“, a ni onaj „dvoperac“, koji je, takođe protutnjao i nestao u političkoj somnabuli. Nastavili su sa deklar-marisanjem. Kokoške i kokotani i dalje su kljucali po praznom strnjištu, sve dok se ne presele u feudo regione iliti ŠLJIVU.
Imao sam sreće daljinac mi je bio pri ruci.

DA LI ĆE DOĆI DO VELIKE ALBANIJE - NE ZNAMO, ALI DA JE VEĆ UVELIKO DOŠLO DO MALE SRBIJE, TO ZNAMO.

If there is going to be Great Albania – We do not know, but the information that we have bigger Small Serbia, we know that.

Radomir Smiljanić

© 2009 David Baldinger - USA

Ja i moja zemlja smo kao Romeo i Julija.
Na kraju ćemo zajedno umreti.

Me and my country are like Romeo and Juliet.
At the end we will die together.

Vasil Tolevski

Radmila Ivković

BASMA ZA POVRATAK VIDA

Nedozreli gnomi slepi
zamršenu tkaju pređu
kljastih ruku - kaznom strepi
nedozreli gnomi slepi.
Presamotna ko u stepi
bajem basmu oka smeđu
nedozreli gnomi slepi
zamršenu tkaju pređu.

***

SIMONIDA

Sa licem pod maskom stida
Kralj Milutin čeka ćutke...
ženik strepi pod maskom stida.
U nosiljci Simonida
ručicama grli lutke,
sa licem pod maskom stida
Kralj Milutin čeka ćutke...

***

Naratoru i još (po)nekima

Danja Đokić

Moj naklon, gospodine
naratoru
brzovozni
(aplauzi sa svih strana)

usporeno
nepovršna
pronaći ću grešku
makar i u vašem
lahotnome smješku
tako važan
(a znam da je lažan)

nije greška kriva

što se
skriva
ispod vrata
iza dobro
podmazanih vrata

slomljeni zupci
na ključu
nijednu bravu
ne otvaraju
(a i brava i ključeva
posvuda ima)

Moj naklon, za vas
je lice maska
(shvaćate valjda

bila je ovo
na vaše nazovi
izlaganje
mala opaska)

***

U Srbiji ništa strano ne uspeva. Čak ni finansijska kriza!

Mladi se ubijaju na razne načine, a stari se ubijaju – od dosade!

Slobodan Žikić

Jasmina Šikić Jašiki

OPUŠTENO

Tvoj je humor, jedan laki šablon,
fali duha, spontano da laneš,
spalsao si ko izduvan balon,
daj mi jednu zdušnu, da me ganeš.

Ne treba mi vic da se nasmejem,
opusti se, nek se zgodi tema,
stižem lako, pošto se zagrejem,
nervira me tvoja stalna trema.

‘Ajmo sada u neko zezanje,
za ludost je uvek dobra klima,
sptuava nas tvoje naprezanje,
opušteno meni uvek štima

***

BOBI I JA

Andrej Glišić

Gde su svi ti talambasi?
Lonci, šerpe, žučni glasi.
Sloboda se ne oglasi.

Oko koske žustra svađa,
Bobi reži, a ja lajem:
Kako vezat kraj sa krajem.

Tuta muta, još za stolom,
Imao je šta da kaže:
Udvara se, pritom laže.

Pregovara, ubeđuje, baje,
ugljevlje mašicom čara,
žar vrca ognjištem, biće para.

Stručne sage ulizce,
Preplašiše sneno lice.
Bože čuvaj, bože pazi,
Farisej nas lažom blaži.

Čemu onda pevat pesmu,
Kada umni, umovati nes’mu,
Facu čuvaj, mogu da tresnu.

Kad je i vid zamaglila mrena,
Svašta čuješ u ova vremena.
Kako sreće da im dođe smena.

Čutolog još uvek iz stada gviri,
Dok se sarkom više ne raširi.
“Trula građa potopi se lađa”,
U Skupštini svako svakog gađa,
Rikošetom bo’me i pogađa.

A, ponekad i nešto procuri,
Ne izdrža u autocenzuri.
Prosto sklizne, o jeziče sveti,
Prizovi se lečke ka pameti.

Priseti se čizme, opasača,
“Svi u juriš! Rad dičnih tribuna.
Moraš rajo, sačuvat tajkuna”.

Ali vreme, baš ono otide,
Imaće čega i da se zastide.
Gladnu decu verujem da vide.

Oko koske žustra svađa,
Bobi reži, a ja lajem:
Kako vezat kraj sa krajem.

***

AFORIZMI ALEKSANDRA BALJKA U “POLITICI”

* Svako jutro šaljem psa po novine. Tako je čovekov najbolji prijatelj postao donosilac loših vesti.

* Malo je reći da mi celovito informišemo javnost. Mi dosta toga i dodajemo.

* Naša ponuda istine je najbogatija. Mi uvek nudimo više verzija istog događaja.

* To što govorimo nije zasnovano na proverenim činjenicama, jer mi u činjenice ne sumnjamo, pa ih stoga i ne proveravamo.

* Zahvaljujući sredstvima javnog informisanja, mi ne znamo za neuspehe.

* Dobili smo medijski rat. Sada ceo svet zna za našu sramotu.

* Istina o nama je otišla u svet. Sudićemo joj u odsustvu.

* Mi nismo obični posmatrači, mi smo dragi gledaoci.

* Televizija ograničenog dometa ne može da se meri sa televizijom ograničene pameti.

* Izvinjavam se gledaocima zbog smetnji u slici. (Insajder)

* Neću da sutra ljudi pokazuju prstom na mene i da govore: to je onaj sa televizije.

* Naš stalni dopisnik sa postradalog područja malčice preteruje. Piše kao Dante.

* Oni koji mrak prikazuju crnom bojom daju iskrivljenu sliku prilika u zemlji.

* Danas sve može da se kaže. Zato cenzori imaju pune ruke posla.

* Jedan TV novinar je odleteo sa uredničkog mesta već posle pilot-emisije.

* Novinar koji frizira informacije ne krije uredničke ambicije.

* Urednik štošta nije mogao da objavi jer ima ženu i decu.

* Novinari su se dogovorili da budu sedma sila, ali samo glavni urednici se drže dogovora.

* Posle obaveznih sastava vode novinari bliski vladi.

* Novine koje su se prodale imaju veliku remitendu.

* Kod nas nema cenzure. Upozoravaju se pisci i novinari da o tome strogo vode računa.

* Kod nas ima mnogo nerasvetljenih zločina. Eto kakvo je naše istraživačko novinarstvo!

* Kad neko značajan umre, svi mediji to objave, a kad se neko značajan rodi – svi ćute!

* Jedno vreme bio sam odsutan, pa ne znam šta se u svetu događalo.

Recite mi da to nije istina! Hoću da budem siguran da jeste.

* Ni ja nisam verovao dok me nisu informisali.

* Ja sam važna karika u lancu informisanja. Ako lažu mene, lažem i ja vas!

Aleksandar Baljak
(objavljeno u Politici: 07/07/2009]

Nismo imali potrebe da ulepšavamo stvarnost jer su s ratišta stizale samo lepe vesti.

We did not have a need to make reality better, from the war field were coming only good news.

Aleksandar Baljak

© 2009 Wang Yinxiang - CHINA

POSTAĆU JAVNA LIČNOST, MORAĆU DA PROSIM PO ULICAMA !

I will become a public person. Will start to beg on the streets!

Nikola Č.Pešić

IZ DNEVNIKA DOUBL O SEDAM...

Sabahudin Hadžialić

(početak 21 stoljeća/vijeka..BiH)

Na moju adresu, poštom, stigao u koverti CD. Nisam bio iznenadjen. Navikao sam svakodnevno na različite gluposti neosviještenih, nedoraslih, navodnih špijuna. Koji su mi dosadjivali besmislenim dopisima koje ne vrijedi ni pominjati. Nisu vrijedni pomena. Ubacio sam CD u lap-top i, kako bješe i printer uključen, odmah isprintah.

Naslova nije bilo:

„Označena sam, tj. naušnicu nosim od davne 1988., dakle četiri godine prije nego je rat počeo, davno prije svih "sestara" koje su to učinile tokom rata, ali i nakon njega. Bila sam prva žena koja je počela nositi naušnicu u ovom dijelu Bosne, prije do-poglavičine laphane i svih ostalih su-laphana, i bila sam nepodobna (cijelo vrijeme govorim o nepodobnosti kod mojih-naših). Počela sam biti žena sa naušnicom ovako jer sam duboko u sebi osjetila nagon i želju za tim a ne da nešto dokažujem il pokazujem kao što to, nažalost, mnoge danas čine. Tokom rata-nepodobna jer sam se i dalje družila s ljudima ne gledajući na vjeru i naciju, a to je bilo plaho nepodobno tada!...jer je moja najbolja prijateljica Dragana, udata za Antu a imaju zeta Mirsada...jer sam sa svojim odjeljenjem uvijek slavila Sedmicu dječije knjige....jer sam odmah nakon rata jednu od mnogih humanitarnih akcija koje sam odradila sa učenicima odvukla u neka sela kod Urlabumba i podijelila našim povratnicima ali i starcima koji nisu bili "naši". Mrzim ovo naši-vaši-njihovi...te podjele su nas dovele dovde. Udata sam za lokalnog, bivšeg, poglavicu koji je nepodoban kao i ja-godinama nepodoban i glavnom ovdašnjem do-poglavici (koji je medijski veoma poznat) i našem su-poglavici koji štiti ovakvog glavnog do-poglavicu, nepodoban POGLAVICI koji štiti ovakvog do-poglavicu i su-poglavicu...Moj muž je bivši poglavica koji nikada, al' nikada nije o politici pričao u bogomolji našoj i nikada nije forsirao ni jednu stranku-tako da ga neki u nepoznavanju njegovog političkog opredjeljenja zovu "žutim, bivšim, poglavicom". A nije žut, Zeusa mi, samo je čovjek. Čovjek koga pravi vjernici smatraju veoma korektnim a svi naši sugrađani drugih vjeroispovjesti cijene i poštuju. Plus,u našem plemenu ni jedan uvozni čudak nije uspio pustiti korijen! O, mogla bih vam nadugo i naširoko pisati o našoj nepodobnosti..
Interesantno je ovo DOUBL O SEDAM, ovakve kao ja i moj muž u danas ne prihvataju ni ovi oko poglavice, a ni ovi ekstremni, „uvozni čudaci“. “Uvozni čudaci“, ili kako sebe nazivaju-čudičarlaici smatraju da smo mi čarlaici-samo su oni čudičarlaici, a upravo zbog toga sto je važnije biti čovjek nego mahati svojom vjerom...jer godinama živimo i radimo pokazujući da je ljudskost na prvom mjestu, a vjera-to je nešto samo između čovjeka i Zeusa, jer učimo djecu da ljude dijele na dobre i loše, ako ih već moraju dijeliti. I želim vam reći još ovo, teško je danas biti ovakav, veoma teško. Al' znate vi to dobro. Ovakvi danas nigdje nisu dospjeli-da znate koliko smo puta nas dvoje bili na ivici da ostanemo bez posla..koliko recki smo dobili...valjda zato, iako smo i ja i muž završili Plemensku područnu školu, ni jedno od naše djece nismo upisali u istu...valjda je i zato moja kći "bez naušnice" i ne pada mi napamet da to od nje zahtjevam-ovo u našem Plemenu je sve otišlo na kvantitet a daleko je od kvaliteta...Možda zbog naše sveopšte nepodobnosti i nismo uspjeli našu Tirlintinku, nu-područnog tehničara, super odličnog učenika oslobođenog mature upisati u Centralu...duša me boli zbog toga...al je glavni do-poglavica svoje upisao, kao i drugi čija su djeca završila glavne područne škole...po će sad biti studenti Centrale...jer su im roditelji podobniji...Nadam se da ćete shvatiti zašto javno ne pohvalim neke "škakljive" teme o kojima govorite, koliko god da je bolno kad pročitam tekstove o vjeri i današnjim vjernicima (a bolno jeste jer je stanje upravo takvo) skidam vam kapu, i čitam s nekom nadom da će se, možda, stvari početi mijenjati na bolje. I to što govorite da ste ateista-kjafir, ma vjera je ljudskost a u vama je ima. Ispada da ni ja, koja od kad znam za sebe, štujem vjeru nisam vjernik po mjerilima mnogih jer ne mašem time i razmišljam mimo POGLAVIČINIH šablona.   DOUBL O SEDAM, molim vas, ne ljutite se zbog dužine ove poruke. Pratim vaše akcije i dalje.“
Nisam imaš šta dodati ali ni oduzeti. Osim onog „ateista“. Nigdje ne rekoh da sam ateista, čak ni rekoh. Jer, ja sam gnostik, ni teista ni ateista. A prenosim tekst u cjelosti, bez dotjerivanja...I ispravki.

Odoh potražiti POGLAVICU. Gladan sam. Ova priča će platiti sutrašnji ručak. Što da ne?
P.S. Nisam ga našao.
Neko me je već preduhitrio.
Ponovo?!

DOUBL O SEDAM

FILMSKO KNJIZEVNI KARAVAN U ZAVIDOVICIMA 05.8.2009.g.

FILMSKO KNJIZEVNI KARAVAN U ZAVIDOVICIMA 05.8.2009.g. @ Yahoo! Video

SA ČMARISOM POGUZIJOM

Veselin Gatalo

Gospodine Čmarise, kako ste?

Nikad bolje. Vi…?

Odlično, Bogu dragom hvala… Malo sam bio zaoklupljem predizbornom kampanjom, kao svi novinari od formata danas što su. Upravo sam htio s vama porazgovarati na istu temu.

Samo izvolite.

Recite mi, Čmarise… Mogu li vas zvati Čmaris?

Da, zašto ne. To ime nosim od malena, i to s ponosom. Ime sam, ako nekog od vaših čitatelja zanima, dobio kao sasma mali. Znate, izašao sam zatkom, mnogo sam jeo, bratu blizancu sam izvlačio svu hranu iz njegove sise i tako… To je bio prvi znak moje natprosječne inteligencije i izuzetne snage.

Da, Bosni i Hercegovini u stanju u kakvom se, nažalost, nalazi; treba čovjek izuzetne snage i inteligencije.

Da. Bosni trebam ja.

Bosni i Hercegovini?

Da, Bosni. Pa, to sam i rekao…

Hm… Recite nam još jednom, dragi Čmarise, šta znači NBN? I zašto baš taj naziv…?

NBN, samo ime govori, znači Ništa Bez Nas. Bilo je prijedloga da se zovemo SSN – Sve Sa Nama, ali je taj prijedlog odbijen zbog previše «S» u nazivu…

Pitanje koje, nažalost, ne možemo izbjeći… Neki vas terete za nestanak milionskih iznosa dok ste obnašali ranije dužnosti. Možete mi reći nešto o tome?

Znate, te laži i namještanja, sve je to bilo dio predizborne kampanje. Možete vidjeti moj imovinski karton… Ja, Čmaris Poguzija, podstanar sam u vili moje žene. Vozim Mercedes moje najstarije kćeri koja izvrsno zarađuje kao stenografkinja u sudu. Nosim sinova «Armani» odijela, uzimam novac sa računa srednje kćeri, kupam se u bazenu koji je moj sin dobio od majke na poklon za završen sedmi razred… Vjerujete li da mi otac i majka još daju novac za kavu i cigarete…? Nije li to nevjerovatno!?

Da, glasačko tijelo od vas drugo i ne očekuje… Vratimo se na vaš predizborni program. Šta će vam biti prioritet, gospodine Poguzija, kad i ako dođete na vlast?

Kad dođem na vlast! Šalim se. Ima Boga, pobjediće najbolji. Pobjedićemo mi… Ha, ha, opet se šalim…! Uglavnom, prioritet će nam biti mladi. Pogledajte samo ove visoravni oko nas. Pogledajte ova brda, šume… Ova zemlja može hraniti čitav uljudbeni svijet. Vidite našu mladost koja se drogira po kafićima? Oni, koji su naša nada? Za sve njih ima mjesta kad mi pobijedimo. Ima, jer će do egzistencije dolaziti svojim rukama, takoreć' štapom…!

Štapom?

Da, štapom. Sačekajte, objasniću vam. Sva ta mladost, svi ti nezaposleni što gube vrijeme po kafićima, njih preko dvjesto – što tisuća, što hiljada – mogli bi se brinuti svaki za oko dvjestotinjak ovaca. To znači, oko četrdeset miliona ovaca. A kao početni kapital bi se moglo koristiti jadno jedino žensko janje. Uz povremenu i pravilnu upotrebu muške ovce, to jest ovna, lako je doći do cifre od dvije stotine.

A… Zar ne bi trebalo imati tog ovna?

Ovnove bi ustupala naša stranka, uz simboličnu naknadu…

Recite mi, Čmarise, zar ne mislite da bi kompjuteri…

Nisam završio. Znate li da prenosni kompjuter košta manje nego dvadesetak ovaca…? Svaki ovrhovoditelj i imaoc ovaca bi nakon izvjesnog vremena, da vas ne gnjavim matematikom i brzinom kojom se ovce kote, bio u mogućnosti da proda dvadesetak grla i kupi kvalitetan lap-top sa modemom i mobilni telefon. Sve bi bilo uvezano u savršenu mrežu koja ne bi dopuštala da ovce s jednog područja narušavaju integritet drugih. O tome ćemo strogo voditi računa. Da se ovce i čobani ne miješaju. Osim po potrebi, čobani sa čobanicama.

Šta je sa pitanjem penzionera i umirovljenika?

Penzioneri bi se brinuli o ovnovima. Oni su dovoljno staloženi da izađu na kraj i sa najtvrdoglavijima. Sama činjenica da još nisu pomrli od gladi ili kao ljudi bombe utrčavali na sjednice vlade, čini ih kvalificiranim za obuzdavanje tih jogunastih životinja. Kad su već uspjeli obuzdati sebe, i njih će…

Prosvjetni radnici?

E njima ćemo uveliko olakšati posao. Njihov će se posao svesti na podučavanje brojanju i računanju. Dakle, samo ono što će im pomoći da sagledaju svoja stada. Dosad smo djecu samo mučili bespotrebnim povijestima, biologijama, geografijama, integralima, binomnim formulama, kvadraturama kruga, Euklidovom geometrijom… To su stvari koje su mene tjerali da učim čim sam došao u grad. I, nećete vjerovati, ništa od toga mi nikada nije zatrebalo!

Bespravna gradnja?

Gradnja i pravo i ne treba da budu zajedno. Nemojmo miješati kruške i jabuke.

Cestovna mreža?

Manje asfalta, više trave za naše mlade i njihova stada. I doprinos ekologiji.

Čmarise, vi izgleda imate odgovor na sve…?

Ja i NBN smo spremni za naredne izbore.

Čmarise, još jednom hvala.

Hvala vama.

***

posle Tita - Mito.

Ušao je u mašinu - pere pare.

Predvorje sistema lažnih vrednosti je drp sistem.

Srbin ćuti dok se ne naljuti,
a kad se naljuti-put pod noge.

Srbobran Matić

***

ŠTA TO RADIŠ KUME?
Jasmina Šikić Jašiki

Vreo dan, upekla Zvezda, a Dunav daleko. Biciklom ima pola sata vožnje.
Po ovoj žezi motati pedale pola sata, ravno je podvigu, ili ludosti.
A, moja drugarica Žeks i ja, mlade smo, lude smo, još uvek i zauvek.

Peškir preko volana, ranac s vodom i sendvičima na leđa i pravac ladnome Dunavu.
Nema premišljanja, idemo lagano, otvaramo kupačku sezonu.

Tu će mo se smestiti na “Žakovu plažu”. To je plac širok 20 metara, moj kum Žalac ga je od Vodoprivrede dobio preko drugara, nije ništa još pravio na njemu...
Ne mari, skupljamo se, roštiljamo i kupamo već 5-6 godina tamo. Opuštencija i zezancija.

-Žekse, idemo da izvidimo situaciju, nabacimo malo boje, nećemo nikog da cimamo...Ponećemo “trandžu” da drnda, a mi sve četri u vis i kuliranje celo popodne.

-Važi Džasmin, ti si vođa puta, idemo!

Do “šljunkare”, kraj Dunava lako, prohodno je i ravno. Žive duše nema, polovina maja je, valjda se od juna tek važi “rečna sezona”...
Lepo ćemo se naužvati u tišini i prirodi.

Levo, prašnjavom stazom vozimo još petstotinak metara. Sve je zaraslo u neku travuljinu, po nogama nas, dok vozimo grebu divlje maline, kupine ili već neko takvo rastinje.

Uporne smo. Plaža “La Žak”, naše mesto.

A, sve je isto, sve zaraslo i neprepoznatljivo je.

-Stani Žekse, ovde ćemo. Ima mesta za peškire, a i može se do vode...

Razbaškarile smo se na parčetu obale, koje je bilo pristojno za našu uživanciju.

Pola sata mira, cvrkut ptica, šum koji napravi neki talas gonjen pramcem brodića koji plove Dunavom. Divota i lepota.

Odjednom, baš tu iznad naših galava čuje se motor nekih kola. Pa stižu još jedna.

Super, ima još ljudi, nismo same u ovoj džungli.

E, onda kreće da radi burgija.
Baš iznad naših peškira, od svih usputnih dunavskih placeva, baš na ovom će da rade.

Dobro, šta ćemo...da se pakujemo i tražimo drugo mesto...Ma ne, prestaće.

I stvarno, malo buše nešto, pa dosta pauziraju. Ne smeta mnogo.

Onda čekićanje. Udaraju u neka gvožđa, tako bučno, ko da će Delta city da prave, ili još jednu Ziru, u najmanju ruku, a ne skromnu sojenicu...

‘Bem ti ove novokomponovane ljubitelje prirode, beže u mir i spokoj, pa od njega prave vašar i Diznilend.

Aj, neka ih, staće.

I stali su brzo. Vrućina je, nije za velike radove.

Narednog sata odmaramo, ćaskamo, uživamo...Milina jedna.

I onda me iz nekog polusna budi strašan zvuk.

Kroz glavu mi se motaju na brzinu misli.

Otpisani.
Prle je trgnuo Tihija za rame i bacio se s njim u mračan haustor zgrade. Nacisti su organizovali raciju, civili nisu bezbedni.

OBAVEŠTENJE:

“Židovi neka ne skidaju žute trake s nadlaktica, inače će se pucati po njima, bez upozorenja!”.

Drrrrrr. Trrrrr, Drrrrr!

Ustajem i dolazim k sebi.

-Žekse, poč’o rat jebo te!

-Šta kažeš?!, prihvata Željka repliku iz domaćeg filma, rasanjena.

-Poč’o rat, p’zda ti materina!

Po sluhu se okrećemo ka zvuku koji nas je probudio.

Na pet metara od nas stoji čovek (reklo bi se),
ima šorts i papuče, to je ljudskog na njemu.

Na glavi mu plastična maska, preko očiju i nosa.
U rukama neka vanzemaljska sprava sa motorom, dugačkom šipkom i sečivom nekim pri zemlji, koja drnda i šiba po travi i vrbaku, pršti okolo zeleno rastinje...

Jebo te! Nije ni vanzemaljac! Fredi Kruger, glavom i bez brade. “Strah u ulici Brestova”, neznamkojideo!

- Pa koja se to budala igra horor filma iznad naših glava?

-A, da promenimo ovo “mirno mesto za odmor”?!, Žeks kaže prva

Fredi u to gasi svoj horor- motor i skida masku s lica.

-Kume, ti si! Šta to radiš?!

-Kumo, kosim!

-E, dobro je, na pravoj smo plaži!

-Uživate?

- Sad počinjemo!

-Ha, ha, ‘ajmo na pivo, da se rasteretimo.

***

Važno je da smo čisti.
Neko pere umove a neko drumove.

Srbobran Matić

U skupštinskom zdanju ima puno intelektualaca . Recimo: konobari, pa portiri, kafe kuvarice, čistačice ...

Boban Miletić Bapsi

    Iznad svačije pameti nalazi se po neka glupost.
Above everybody’s intelligence there is someone’s stupidity.

Abdurahman Halilović Ahil

Uštedimo zbog recesije. Na pameti ovdje štedimo još od 1990.g.

Let’s save some money because of the recession. On the intelligence we save here since 1990.

Sabahudin Hadžialić

Srbi su stare sanjalice. Sanjaju o boljem zivotu.

Serbs are the old dreamers. They are dreaming about better life.

Rade Djergović

© 2009 Menekse Kam - TURKEY

Do guše su mi oni što mi nisu ni do kolena.

Up to my neck are those who are not up to my knees.

Peko Laličić

Posted by Rene Bouschet - FRANCE

Petite soirée “graillou” à AQUABONDIR et.... inévitables coins de nappes pour que le patron continue à décorer les lieux !
---

http://erby.free.fr
http://www.erbykezako.blogspot.com
http://peintures-numeriques.blogspot.com

Naši vojni piloti najduže lete kada se katapultiraju!

Our military pilots are flying longest when they have got out from catapult!...

Slobodan Žikić

OBEĆAŠE NAM SVETLU BUDUĆNOST - A NE OBEZBEDIŠE NI KAKVU-TAKVU SADAŠNJOST.

They have promised to us future with a lot of lights ..and did not ensure not even some kind of present.

Radomir Smiljanić

DOBRO DOŠLI U SVIJET UBLEHA
Đorđe Latinović
Grafiti Bosne i Hercegovine

Izdavač, UN S „GETO“ Banja Luka, RS-BiH, Međunarodni centar za mir, FBiH-BiH, Za izdavača: Pilipović Ratko, Ibrahim Spahić; Glavni o odgovorni urednik Milan Tica; Recenzenti, Miodrag Živanović, Ahmed Burić, Štampa, GRAFORMARK, Laktaši, 2008.

Đorđe Latinović:“ Ova knjiga je nastala ka rezultat zapisivanja, sakupljanja i istraživanja tekstualnih grafita na prostoru Bosne i Hercegovine tokom više od dvadeset godina. Po tome je ova knjiga takve vrste u BiH.“

PODVALA LUDOSTI
Dejan Miličić
priče i aforizmi

Izdavač, Dalma, Pljevlja, Crna Gora, 2007.g.; Biblioteka „Tipar“; Recenzent, Milenko Jović, Štampa, GRAFIČAR, Užice, Srbija.
Milenko Jović:“..Kao da je porast ludila bilo centralno dešavanje u ovo pola milenijuma, I kao da su preostale još jedino podvale. Zato ne čudi što ih autor aforizama iz „Crnog fonda“ obilato koristi u svojoj novoj knjizi „Podvala ludosti“, dobronamjerno ili ne, opominjući svakako...U svakom slučaju, Miličiću se loše piše, čak i u predgovoru...Za svaki slučaj Ne objavljivati, za dobro autora i izdavača...“

BANJA LUKA

SKROZ JE BIO BOLJI!

JEBEŠ ZEMLJU KOJA BOSNE NEMA,
JEBEŠ BOSNU KOJA ZEMLJE NEMA!

NIJE ČUDO ŠTO NAS BOG MRZI,
PA MI SMO MU ZAKUCALI SINA.

SRBIJA DO TOKIJA LAUŠ DO MILVOKIJA

NOĆ I DAN SU PIČKE

GAZI BALIJE GAZI USTAŠE UBI SRBINA

OD MANJAČE DO ROMANIJE SVUD SU STRAŽE ONOG KOGA TRAŽE!

NISAM JEBO AL SAM GLEDO AH MERAKA

MI NE KRADEMO OD BOGATIH VEĆ VRAĆAMO VEĆ OTETO.

ŽIVOT JE NASLJEDNA BOLEST!

***

SARAJEVO

POSLIJE TITA MITO

KOMUNISTI, VRATITE SE, SVE VAM JE OPROŠTENO

OTPOR, STOKO, OTPOR

POTPIŠI ALIJA, NEK JE KO AVLIJA

TRAŽILI STE ZAPAD, DOBILI STE DIVLJI

PEDERI, BOSNA JE SPREMNA

SLOBO PEDERU NAPUŠI SE SJEVERU
I TITO JE PUŠIO

JEBEŠ ZEMLJU KOJA OSKARA NEMA!

OVDJE NI LOKUM NIJE RAHAT.

PRIJATNA PRIČA

„Prijatno“ zacrvkuta ženica, a voda mu podje na usta. „Odavno nismo ručali na miru“, pristade. „Šta kažeš, draga, za aperitiv?“
Popodnevni TV dnevnik upravo saznaje da je na doživotnu robiju osudjen lokalni biznismen koji je u podrumu mućkao domaću lozovaču. „Aperitiv, naravno“..skotrlja se njoj i njemu kroz grlo. Neće nama televizija da pokvari nedjeljni ručak. Nakon priloga o trihineli na srpski način, ženica uljudno sklanja svinjsku pršutu. Uostalom, predjelo nije obavezno. Sa tom Srbijom nikad nisi načisto. „Možda govedina-manje sumnjiva, jer od jučer ništa ne javljaju o ludim kravama?“ Prešli su na vino. Ćurka na podvarku nije dolazila u obzir, jer u TV prilogu, stručnjaci upravo uzimaju krv sirotim kokicama. Kaži „aaa“, da nije ptičji grip? „Kaži ti, majčina, kćeri, dok te neko drži za šiju.“ Pekinška patka? Ni slučajno! Neće Kinezi, pored nas živih, da mijenjaju globalnu ekonomiju. Odbacili su svaku pomisao na vegeterijanstvo kada su vidjeli prilog o genetski modifikovanoj soji. Razmjenjuju poglede sa neočekivanim apetitom, uprkos tome što im se ljudožderstvo smučilo kad su vidjeli prilog o ekperimentima evropskih naučnika na Crncima i Majmunima. Veliko slovo-u znak uvažavanja multikulturalnosti i poštovanja starih civilizacija.
Banane za desert su prskočili jer su upravo objavljeni podaci o virusu ebole u podsaharskoj Africi. Vino ih je ipak ugrijalo. Od bogatog jelovnika zastala im je samo kndela u grlu. „Prijatno, kaže muž, a i ona se nekako čudno smješka. I sve obećava nekadašnji meni za dviej osobe. Ali TV dnevnik donosi podatke o virusu side, i odluka pad: ne pipati!
I smuči mu se na ženu, koju bog stvori. I smuči mu se na televiziju.

***

Posle upotrebe aforizama, kasno je mućkati.

Proleteri svih zemalja, ujedinili ste profitere.

Narod se vraća vjeri, djeluje pročišćeno.

Doprinosimo globalizaciji-Propadamo lokalno.

„I Bog stvori ženu“, Tako je čovjeku jeb'o majku.

Najgore je prošlo, ali držimo mi do tradicije.

Četnici su dobili koncesije na šume koje su štitili partizani.

Dinarski tip korumpira se i drugim valutama.

Lud zbunjenom, za utjehu, priznaje kontinuitet.

Naš brod ne tone-većina pacova je na svojim mjestima.

VESTI/VIJESTI

VEDRA STRANA SRBIJE

Nasmejati čitaoce novina nije lako – sa svih strana „bombardovani“ su gomilom informacija, nemilim događajima i napornim analizama društvenog stanja zemlje. Ali, karikaturistima to gotovo uvek polazi za rukom. U njihovim šalama i gegovima na papiru uživali su 30. jula i posetioci galerije „Nju moment“ u beogradskoj Hilandarskoj ulici gde je predstavljena izložba karikatura kao deo programa „Belgrejd“ festivala. Pod sloganom „Vedra strana Srbije“ prikazano je oko 70 radova koji se podsmevaju društvu i karikiraju portrete poznatih ličnosti.
Prikazana su dela Jugoslava Vlahovića, Dušana Petričića, Predraga Koraksića Koraksa, Rastka Ćirića, Ranka Guzine...
- Od naredne godine u okviru festivala biće osnovana i takmičarska kategorija u kojoj će se učesnici nadmetati za najbolju karikaturu i likovnu satiru – rekla je za „Politiku“ Ksenija Marinković, i podsetila da će postavka biti otvorena do kraja avgusta.

Objavljeno u „Politici“ 31. Jula

***

Kragujevački satiričar Raša Papeš objavio je knjigu aforizama „Fundametalno dno“ („Agora“, 2009). U zbirci se nalazi više od 500 aforizama, o kojima je urednik Slobodan Simić napisao:
„Fundametalno dno je dragocena knjiga vrhunskog majstora aforizma za sva vremena. Najstrpljiviji aforističar Beogradskog aforističarskog kruga Raša Papeš pisao je i zapisivao svoje monumentalne minijature celih dvanaest dugih godina i tek sada se odvažio da ponudi ljubiteljima satire svoju tek drugu knjigu aforizama. Ali kakvu knjigu! Papeš, koji je i do sada važio za jednog od boljih srpskih aforističara, napravio je korak od sedam milja i objavio knjigu koja ulazi u red najkvalitetnijih knjiga u ukupnoj satiričnoj produkciji.“

Samo da se mi dočepamo dna.
To je za nas fundamentalno.

Zakon o informisanju je pravo čudo.
On nam je u momentu potpuno izmenio stvarnost.

Svuda u svetu mediji objektivno informišu javnost.
Samo je kod nas to nešto strašno.

Mi bismo se već oslonili na razum,
ali nećemo ništa na silu.

Živim u Srbiji.
Sportski rečeno, dobio sam težak raspored.

Raša Papeš (1947, Beograd) piše kratke priče i aforizme, a do sada je objavio knjigu aforizama "Maske likuju" (1997) i knjigu priča "Kineska kreda" (2007). Pored drugih nagrada, dobitnik je priznanja "Radoje Domanović" i "Jovan Hadži Kostić". Papeš živi i radi kao stomatolog u Kragujevcu.

***

TOPAO PRIJEM PUBLIKE U KRČEDINU

Pripadnici Beogradskog aforističarskog kruga Vladimir Jovićević Jov, Aleksandar Čotrić, Bojan Ljubenović i Nenad Vučetić gostovali su 1. avgusta pred publikom u Krčedinu, u okviru „Likovno-pesničke kolonije“, održanoj u domu porodice Jakšić.
U toploj letnjoj večeri, oko stotinak posetilaca, takođe, je toplo prihvatilo aforizme četvorice „driblera na malom prostoru“.
Organizator kolonije književnik Miodrag Jakšić uručio je Aleksandru Čotriću plaketu „Ja Krčedinac“.
Na koloniji „Krčedin 2009“, organizovanoj po drugi put, učestvovalo je više desetina umetnika iz 11 zemalja.
U Krčedinu su krajem jula i početkom avgusta svoje nove radove stvarali, među ostalim, i slikari i karikaturisti Svetlana Ceca Krstić i Goran Ćeličanin.

VIJESTI/VESTI

Veče humora, satire i aforizama u Centru za kulturu u Ugljeviku

U organizaciji Centra za kulturu "Filip Višnjić" iz Ugljevika 31.jula 2009. godine sa počekom u 20 sati i 30 minuta održano je veoma uspješno veče humora, satire i aforizama.
Na otvorenoj sceni pred brojnom publikom svoje aforizme su govorili : Grujo Lero, Rade Đergović i Jovo Nikolić. U programu koji je trajao oko 60 minuta publika je zdušno pozdravljala humorističko-satirične bravure majstora ove vrste pisane riječi.
Nastojimo da animiramo kulturni život u Ugljeviku i da omogućimo publici da stvori naviku posjećivanja ovakvih događaja - rekao je Predrag Vujević, direktor Centra za kulturu iz Ugljevika.
Iste večeri u galeriji ove ustanove
otvorena je i izložba duboreza umjetnika Dušana Stevanovića iz Bijeljine.
Pored brojnih aforizama tokom večeri čuli su se i ovi:

Grujo Lero:

-Jao, da ste vidjeli šta rade na Kosovu. Ma, to su šokovi.

- Monika je prva počela. Ona je Klintonu rekla: Bil.

- Djed i baka su živi, ali je njihova memorija: in memoriam.

-Ruse ne mogu optužiti za pranje novca. Oni peru rublje .

-Kriv je toranj. Pizza je prava stvar.

***

Rade Đergović:

-Oni koji su bežali od škole daleko su nam odmakli.

-Mi smo nebeski narod, samo nam zvezde nisu naklonjene.

-Šta vredi što su uzde u našim rukama kad je konj na izdisaju.

-Dželat je danas dobre volje. Dozvolio je žrtvi da sama sebi predsudi.

-Otadžbina zove. Mili moji, kud koji!

***

Jovo Nikolić:

-A kad oslobodite svaku stopu moje zemlje, da li ću moći da stanem na obje noge.

-Budite hrabri kao što su bili vaši preci i neka vam je vječna slava.

-Za ljubav je potrebno dvoje. Evo mene i kolege moga.

- Sinhronizovali smo ton i sliku. Ne možemo više ni da ih gledamo ni da ih slušamo.

-Lažeš, dragi, da će drugi put biti bolje. Jedva si uspio i jedanput.

U programu su učestvovali i članovi muzičke škole "Kornelije Stanković" iz Ugljevika.

***

Copyright © Zikison, 2008/2009. Autors & Zoran Matic Mazos. All Rights Reserved.

Sva prava zadržana. Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.

back